Приказивање чланака по тагу Milorad Dodik

Синоћ сам на јутјубу одгледао интервју којег је предсједник Републике Српске Милорад Додик дао Сенаду Хаџифејзовићу, власнику Фејс телевизије из Сарајева.

Драго ми је да се господин Додик добро опоравља након оперативног захвата на једњаку и да је, поновно, способан за свој свакодневни рад!

Међутим, шта мислим о оном што је изговорио пред камерама?

Неколико његових мишљења и политичких ставова бих издвојио:
- Очекује да ће санкције које су му увеле Сједињене Америчке Државе трајати више година, највјероватније 10 (тако рече);
- У случају да га осуде на Суду БиХ, активираће Изборну комисију Републике Српске;
- Ако му забране да буде предсједник Републике Српске, отишао би, као члан делегације Народне скупштине Републике Српске, у Дом народа Парламентарне скупштине БиХ;
- Опозиционе политичаре из српске тројке (СДС, ПДП и Вукановићева листа), који су постали дио шеме за избацивање СНСД-а из власти на нивоу БиХ, назвао је кретенима, а Хрватима се умиљавао;
- Америчког амбасадора у БиХ, Марфија, такође је назвао кретеном;
- Бошњачки политичари су људи без карактера јер пристају да им странци диригују;
- Дао је апсолутну подршку Александру Вучићу и против је "блокада" у Србији;
- Очекује да Русија припоји Украјину, САД Гренланд, а Кина Тајван и свијет би, како изјави, "био миран наредних 100 година";
- Мисли да ће се ЕУ распасти, али је за усвајањe ЕУ закона у БиХ и да БиХ постане чланица ЕУ "са препознатљивом Републиком Српском у себи".

О финансијским проблемима Републике Српске, иако га је водитељ у више наврата подсјећао на њих, није био расположен да детаљније говори.

- И ја мислим да новоизабрани предсједник САД неће интервенисати за укидање санкција Додику и људима из његовог окружења.
- У случају да активира Изборну комисију Републике Српске након пресуде Суда БиХ, компромитовао би комплетну идеју да Република Српска једног дана организује своје изборе.
- Ако му Суд БиХ забрани да буде предсједник Републике, забраниће му и друге политичке ангажмане.
- Предсједник Републике Српске не смије своје политичке конкуренте, Србе, називати кретенима, а у исто вријеме умиљавати се Хрватима.
- Предсједник Републике Српске никада није смио излазити ван оквира културног и дипломатског понашања када су у питању стране дипломате. Довољно је изнијети став Републике Српске и уљудно се захвалити на посјети.
- Бошњачки политичари имају право да у односу са странцима раде у складу са својим политичким плановима, како год то нама изгледало.
- Студенти и сви други који су стали на њихову страну су, у очима највећег броја Срба, права страна, а не Александар Вучић и они око њега.
- Непримјерено је да предсједник Републике Српске јавно говори о томе шта би која велесила требала да припоји себи. И да се уопште бави таквим питањима.
- Нека организује референдум грађана у Републици Српској и пита грађане шта мисле о ЕУ, и о цијени коју би Република Српска морала да плати.

Дакле, драго ми је што се Додик опоравља од здравствених проблема, али све друго, ово политичко, је још горе неголи раније.

(Доктор Драган Ђокановић, 26. 01. 2025)

"Ја у Сарајеву браним Републику Српску!", често је истицао јуче ухапшени Ненад Нешић, не заборављајући да подигне три раширена прста.

Да ли је Ненад Нешић ухапшен као Србин, који "брани Републику у Сарајеву", или је ухапшен као некадашњи републички директор?

Из његове странке тврде да је ухапшен у оквиру ширег "прогона" Срба и да је "изабран као мета Тужилаштва, како би, уз процес Милораду Додику, на још једном снажном и непоколебљивом Србину, послали поруку цијелом српском народу – да треба да сагне главу и ћутке прихвати туђу вољу и диктат".

Ако овај страначки маркетинг одгурнемо у страну, остаје гола истина да је "цијели српски народ" чуо да је Ненада Нешића ухапсила Полиција Републике Српске, по налогу Тужилаштва БиХ, и то као некадашњег републичког директора, а не као садашњег "снажног и непоклебљивог Србина", који као актуелни државни министар "у Сарајеву брани Републику Српску".

Ненад Нешић, као ни остали министри и посланици из Републике Српске, није у Сарајеву бранио Републику Српску, ни као посланик ни као министар, већ је у Сарајеву градио и учвршћивао Босну и Херцеговину, и то из мандата у мандат. Градио и учвршћивао управо овакву БиХ: да Полиција Републике Српске по налогу Тужилаштва БиХ мора да ухапси Србина или Српкињу из Републике Српске. Али не зато што су "непоколебљиви Срби", већ зато што Тужилаштво БиХ може да припреми оптужницу против њих.

Такву државу БиХ, свих ових година, од почетка 1997, у Сарајеву граде политичари и политичке странке из Републике Српске. И Нешићев ДНС, али и СНСД-Милорад Додик којег су људи из Нешићеве странке споменули у свом саопштењу, и који, такође, може доћи у ситуацију да му Полиција Републике Српске, по налогу Тужилаштва БиХ, закуца на врата.

Ако је у јучерашњем хапшењу Ненада Нешића било и тенденциозног избора термина хапшења, као поруке предсједнику Републике Српске Милораду Додику - ни то ме не би изненадило. Такву су државу БиХ изградили и српски кадрови из Републике Српске. Нису је градили да "у Сарајеву бране Републику Српску", већ зато што нису знали Републику Српску да бране из Републике Српске.

(Доктор Драган Ђокановић, 27. 12. 2024)

Директор Универзитетског клиничког центра Републике Српске изјавио је да је предсједник Републике Српске оперисан у Београду, јер је, како је рекао, "ријеч о компликованој процедури за чију операцију није оспособљен УКЦ него тек престижне клинике".

Та "престижна" клиника у Београду је приватна општа болница, а зове се Општа болница МедиGруп (MediGroup). Значи, Закон о здравственој заштити Србије је рекао да се операције, попут те која рађена предсједнику Републике Српске, раде у општим болницама, а опште болнице су, да читаоци потпуно разумију, медицински ниво који је испод медицинског нивоа Униврезитетског клиничког центра Републике Српске, на чијем је челу споменути директор Ђајић.

Нажалост, та приватна општа болница у Београду је, према ријечима, господина Ђајића, престижна здравствена установа, а не УКЦ Републике Српске, чији је он генерални директор. Узгред, не знам шта је сада у УКЦ-у Републике Српске предсједник Народне скупштине Ненад Стевандић (колико се сјећам био је замјеник генералног директора).

Директор Ђајић вјероватно зна да се престижне здравствене установе не праве лудоријама испод шатора, уз алкохол и пјесме Гоци Бенда и Баје Малог Книнџе, па тврди да је приватна општа болница у Београду, по стручности, изнад УКЦ Републике Српске. Ако ако тврди генерални директор, не могу а да му не вјерујем.

О томе ко је у Бањалуци поставио дијагнозу пацијенту са акутним боловима, Милораду Додику, на основу којих претрага је дијагноза постваљена, те ко је из УКЦ Републике Српске написао упутницу за општу болницу у Београд и којим превозним средством је предсједник Српске превезен у Београд, директор Ђајић није ништа рекао. Вјероватно није ни имао шта да каже, јер, скоро да сам сигуран, ништа од тога није ни урађено у Бањалуци.

(Доктор Драган Ђокановић, 10. 12. 2024)

Правосудна, бошњачко-њемачка, игра са суђењем Милораду Додику, вратиће се и једној и другој политици као бумеранг.

"Бећировић је користан идиот" каже Милорад Додик, а политички изузетно утицајни Американац Илон Маск, без икаквих предрасуда, написа: "Олаф је будала".

Нису ни Милорад Додик ни Илон Маск, те своје квалификације Бошњака Дениса Бећировића и Нијемца Олафа Шолца повезали са суђењем Милораду Додику; Међутим, сигуран сам да нема ниједног политичара у овој земљи који може да тврди да Бећировић и Шолц незаинтересовано посматрају прилог (Суда БиХ) за биографије Милорада Додика и Кристијана Шмита, двојице главних актера најактуелнијег судског процеса на Суду БиХ.

Зашто сам Додикове и Маскове ријечи повезао са суђењем Милораду Додику?

Зато што су од интереса за Републику Српску!

Како?

Све да Суд БиХ и осуди предсједника Републике Српске, а по свему судећи, хоће - Кристијан Шмит ће, у Републици Српској, бити још већа ништица неголи је сада. Дакле, њемачка дипломатија је, гурајући Шмита у БиХ да покори Србе, сама себи забила политички аутогол. Ништа од покоравања Срба неће бити, без обзира на то како ће да гласи пресуда коју ће, помоћник команданта за правне послове у 45. Брдској бригади из Неретвице Сена Узуновић, да прочита Милораду Додику.

А Денис Бећировић, зашто њега уврстих у објаву, као неког ко је нехотице помогао Републици Српској?

Денис Бећировић, њемачки фаворит у креирању најновије накардне бошњачке политике, остаће упамћен као бошњачки политичар који је, политичарима и бирачима у Републици Српској, и те како, огадио Предсједништво БиХ. До те мјере га огадио, да ће и они најмалоумнији српски политичари, на понуђену им кандидатуру за члана Предсједништва БиХ, устукнути.

(Доктор Драган Ђокановић, 14. 11. 2024)

"Ако не може преко европских институција, новац за неке од пројеката, Српска ће у наредним мјесецима покушати да обезбиједи преко Развојне банке БРИКС-а", рекао је синоћ предсједник Српске Милорад Додик, на свом РТРС-у.

Нова развојна банка БРИКС је финансијска институција Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужне Африке. Њено сједиште је у кинеском Шангају. Циљ банке је финансирање инфраструктурних и пројеката одрживог развоја у чланицама БРИКС-а, али и у земљама у развоју. Од 2022. Египат, Етиопија, Иран, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати придружили су се БРИКС-у као нове пуноправне чланице. Република Српска је на скорашњем самиту чланица БРИКС-а у Казању била само посматрач.

Може ли Република Српска, као посматрач са посљедњег самита чланица БРИКС-а у Казању, добити кредит од Нове развојне банке БРИКС-а?

"Наћи ћемо начин и искористити пријатељства да затражимо да одређене пројекте финансира БРИКС развојна банка", тврди Милорад Додик.

Убрзо ћемо добити одговор и знати да ли Република Српска може стићи до новца из Нове развојне банке БРИКС-а.

Да сам предсједник Републике Српске и да имам статус код предсједника Русије какав има Милорад Додик, аплицирао бих код Нове развојне банке БРИКС-а за добијање средства за финансирање најважнијег пројекта за Републику Српску АУТОПУТА ИСПОД ДИСТРИКТА БРЧКО и ослонио се на пријатеље.

(Доктор Драган Ђокановић, 29. 10. 2024)

Моја јутрошња објава "Не увлачите, поновно, Српску у приче о ратним злочинима!", била је врло посјећена и са значајним бројем коментара.
У једном свом одговору, написао сам: "Углавном не дисутујем са ставовима грађана, јер грађани имају право да буду и овакви и онакви, и у праву и у криву. Међутим, политичари који врше власт морају пажљиво анализирати ефекте својих потеза, али не да мјеркају да ли ће то бити у њиховом интересу (као што углавном раде), већ да то чине у интересу Српске и нашег народа. Српској никако није у интересу да у дио свијета који нас окружује оду информације које иду у прилог раду "крњег" Уставног суда БиХ и у прилог бошњачким политичарима који су поднијели захтјев о забрани уџбеника Историје за девети разред основне школе у Републици Срској."

У конкретном случају - у случају уџбеника Историје за девети разред основне школе у Републици Српској, у данима када су дефинитивно погазили три године политике у коју су се заклињали, и "непостојећег" Шмита учврстили на позицији високог представника - власт у Српској, користећи имена и презимена Караџића и Младића, и то под маском наводног афирмисања и уписивања у уџбеник историје, уз помоћ крњег Уставног суда БиХ и бошњачких политичара који су том суду поднијели захтјев, игра игру троструких стандарда. Таквом игром Милорад Додик покушава да олакша свој положај у процесу који се води против њега, на Суду БиХ, због трогодишње политике коју је водио вријеђајући "непостојећег" Нијемца и омаловажавајући "крњи" Уставни суд БиХ.

Мало замршена игра, која ће се, ипак, временом, да распетља.

(Доктор Драган Ђокановић, 13. 10. 2024)

Везани чланци:

1. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/1255-ne-uvlacite-ponovno-srpsku-u-price-o-ratnim-zlocinima

Литијум, литијум, литијум...
Како се десило да план експлоатације литијума постане главна политичка тема у Србији и Српској, иако ниједан политичар није о копању литијума причао прије избора?

Да ли смо морали да се нађемо пред дилемом: копати литијум или не копати литијум?
Зашто је Александар Вучић, предсједник Србије, свом народу направио тај проблем?
Зашто га у свему томе, иако види да се народ буни, планира да прати и предсједник Републике Српске, Милорад Додик?

Постоји ли још неки народ у Европи, осим Срба, којег су његови политичари оптеретила темом експлоатације литијума?

Нисам чуо, а ни прочитао да о томе брину други европски народи.

(Доктор Драган Ђокановић, 31. 07. 2024)

Напомена: Фотографисано у Требињу - Република Српска.
Замислите, молим вас, да неком падне на памет да и око Требиња почне тражити литијум? Није ни то немогуће! У Србији је око 70 општина у опасности...

"Канцеларија за контролу стране имовине Министарства финансија данас је одредила седам субјеката (Infinity International Group, Prointer, Kaldera, Infinity Media, K-2 Audio Services, Una World Network i Sirius 2010) и два физичка лица (Ђорђе Ђурић и Миленко Чичић) који осигуравају главне изворе прихода корумпираној мрежи покровитеља предсједника Републике Српске Милорада Додика", јучерашње је саопштење Амбасаде Сједињених Америчких Држава.

"Одлазећи квази амбасадор Мајкл Марфи је сву своју енергију усмјерио на кажњавање што већег броја српских компанија и појединаца" - реакција је потпредсједнице СНСД-а Сање Вулић.

За Вулићевом, у оданости Игору и Милораду Додику не заостаје ни замјеник предсједнице Вијећа министара БиХ, такође високи функционер СНСД-а, Сташа Кошарац, који је пожурио да америчком амбасадору у БиХ поручи да је: "Цијели амбасадорски мандат протраћио на манипулативно изношење ноторних неистина, инсинуација и сулудих оптужби на рачун Српске, њеног руководства и предсједника Додика." "Не дао Бог да нас он хвали! То би значило да смо издали интересе Српске и њених грађана.", изричит је Кошарац.

"А интерес Српске су све те побројане компаније?", питам Сању Вулић и Сташу Кошарца.

Лично, као грађанин Српске и будући кандидат за предсједника Српске немам ниједну конвертибилну марку користи од побројаних компанија. Чак, осим познатог Проинтера, не бих могао да споменем ниједну од оних које су навели из америчке амбасадe у БиХ.
Да ли корист има Милорад Додик - не знам!
Какву и колику корист има Република Српска од тих компанија, требало би да грађанима Српске кажу, у све то добро упућени политичари, Сања Вулић и Сташа Кошарац.

(Доктор Драган Ђокановић, 19. 06. 2024)

"Ви сте толико дали контрадикторних изјава о Милораду, тешко је и набројати. Сад, ево, поново једна у низу, око тог Деветог јануара....шта, ШТА на крају закључити???", написао је у свом коментару, на моју јучерашњу објаву "Моја политика заснована је на Уставу Републике Српске!" господин Слободан Тошић.

"Додик понекад уради оно што се уклапа у моју политику, а чешће уради оно што мени не одговара. Примјера ради: Да сада схвати да му је ова декларација непотребна, а погура изборни закон - одмах би га подржао у томе. Јер Изборни закон Републике Српске је мој политички став! А у Уставу је то предвиђено и зато кажем да је моја политика заснована на Уставу Републике Српске. Прије него што смо добили Устав, мој политички став је био да нам треба Устав, претходно да нам треба Република, у рату да поштујемо Устав...", одговорио сам.

Одлична је ово прилика да напишем неколико реченица о 9. јануару, којег спомиње и господин Тошић, у свом коментару.

Свој став о 9. јануару, дану у којем је потписана Декларација о проглашењу Републике српског народа БиХ, више пута сам износио. 9. јануар је само један од дана - Дана Републике Српске - у којима би требало да се сјећамо настанка Републике Српске.
Сам за себе, 9. јануар, ма колику му, ми, сада, важност придавали, само је дан у којем је потписан један документ који је могао и да пропадне да је Алија Изетбеговић дефинитивно прихватио и потписао Кутиљеров план, у којем Републике Српске НЕМА, а којег је прихватило тадашње српско вођство (Караџић, Крајишник и Кољевић).
Без Дејтонског споразума и његовог потписивања у Паризу, 9. јануар је само оно што сам већ написао - дан у којем је потписана Декларација о проглашењу Републике српског народа БиХ. Међутим, са прихватањем постојања Републике Српске и прихватањем њеног имена, путем Дејтонског споразума - 9. јануар је добио на важности.
Дакле, без Дејтонског споразума, 9. јануар не би могао да има данашњу вриједност.
Уз поштовање Дејтонског споразума и са мало другачијим приступом обиљежавању дана настанка Републике Српске, а уважавајући стварну политичку вољу нашег народа из тог периода - имали бисмо политички и историјски утемељене дане државности Републике Српске, којима нико не би могао "перо да одбије".

Да се вратим актуелном предсједнику Републике Српске и мојим, како то рече Тошић, контрадикторним изјавама када је Милорад Додик у питању.
Постоји у Републици Српској значајан процент становништва које мрзи Милорада Додика и које ту своју мржњу трансферише у правцу свих полтичара који било шта позитивно кажу о Милораду Додику. Пошто Милорада Додика врло цијени руски предсједник Путин, нашли су се у проблему: мрзе Додика а воле Путина.

На нашем посљедњем виђењу, у Бањалуци, тек изабраном предсједнику, сам рекао: "Хајде да се сликамо, подржавао сам те уочи ових избора, упркос мржњи коју сам осјећао ради те јавне подршке. Међутим, немам личну нелагоду због тога."
И сликали смо се...
Неколико дана касније, из једне општине у источном дијелу Српске, (вјероватно тумачећи на свој начин фотографију на којој смо моја супруга, Додик и ја), од читаоца ове фејсбук странице, добио сам поруку: "Докторе, шта се ово дешава, људи који су изгубили изборе мрзе нас к'о највеће непријатеље..."

Да закључим: Не мрзим Милорада Додика! Подржао сам га уочи посљедњих избора. Гласао сам за њега да буде предсједник Српске. Желио сам да контролише нашу делегацију у Дому народа - за сада је контролише и ту је испунио моја очекивања. Очекивао сам Изборни закон Републике Српске, међутим касни се са њим. Републици Српској ће то створити велике проблеме. Нажалост, и код мене се јавила сумња да неке ствари против Републике Српске ради свјесно, не би ли за себе извукао неки бенефит...

Без обзира на ту моју сумњу, ако га не осуде на затворску казну на Суду БиХ, а ја постанем предсједник Српске, Милораду Додику ћу јавно понудити кабинет, државну лимузину и позицију савјетника за односе са Русијом и Кином. Вријеме је да престанемо са мржњом према српским предсједницима, већ да користимо њихова искуства, а у складу са интересима Републике Српске.

(Доктор Драган Ђокановић, 16. 06. 2024)

Из приватне поште:
"Добар дан. Како сте? Докторе, мене интересује Ваше мишљење, као човјека чија родбина ближа и даља је ратовала као и већина српског становништва у то вријеме. Можда је мало и глупо питање али ја размишљам о томе. По Вашем мишљењу да ли ће остати Република Српска!?
Ако није вријеме, боље не одговорити него некакве дипломатске одговоре ???‍. Хвала. Жив био. Поздрав од дјеце са Озрена!"

"Да ли ће остати Република Српска?"

До прије Декларације одговорио бих јасно: ДА, ОПСТАЋЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА!

Нажалост, послије (Вучићеве и Додикове) Декларације - не могу то да кажем! Успјела су та двојица политичара да помјере камен из лежишта, у којем је био од 9. јануара 1992. године и у коме се добро позиционирао, учврстио... А и разна (не)времена доносила су веће количине материјала и додатно лежиште ојачавала...
Међутим, двојица политичких авантуриста, доказаних државних губитника (Косово и Коридор), упетљаних у разне закулисне игре, обећања и погрешне процјене, а окружена специјалистима за маркетинг и политичке илузије - неразумно су помјерили камен из лежишта и оставили га на милост и немилост непријатељима... А непријатељи, к'о непријатељи, увијек будни - видјели да је камен помјерен, па привлаче багере...

Ако будемо само посматрали, упашћемо у велике проблеме...

(Доктор Драган Ђокановић, 13. 06. 2024)