Туризам
Приказивање чланака по тагу Policija Republike Srpske
НИСУ ЗНАЛИ РЕПУБЛИКУ СРПСКУ ДА БРАНЕ ИЗ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ!
"Ја у Сарајеву браним Републику Српску!", често је истицао јуче ухапшени Ненад Нешић, не заборављајући да подигне три раширена прста.
Да ли је Ненад Нешић ухапшен као Србин, који "брани Републику у Сарајеву", или је ухапшен као некадашњи републички директор?
Из његове странке тврде да је ухапшен у оквиру ширег "прогона" Срба и да је "изабран као мета Тужилаштва, како би, уз процес Милораду Додику, на још једном снажном и непоколебљивом Србину, послали поруку цијелом српском народу – да треба да сагне главу и ћутке прихвати туђу вољу и диктат".
Ако овај страначки маркетинг одгурнемо у страну, остаје гола истина да је "цијели српски народ" чуо да је Ненада Нешића ухапсила Полиција Републике Српске, по налогу Тужилаштва БиХ, и то као некадашњег републичког директора, а не као садашњег "снажног и непоклебљивог Србина", који као актуелни државни министар "у Сарајеву брани Републику Српску".
Ненад Нешић, као ни остали министри и посланици из Републике Српске, није у Сарајеву бранио Републику Српску, ни као посланик ни као министар, већ је у Сарајеву градио и учвршћивао Босну и Херцеговину, и то из мандата у мандат. Градио и учвршћивао управо овакву БиХ: да Полиција Републике Српске по налогу Тужилаштва БиХ мора да ухапси Србина или Српкињу из Републике Српске. Али не зато што су "непоколебљиви Срби", већ зато што Тужилаштво БиХ може да припреми оптужницу против њих.
Такву државу БиХ, свих ових година, од почетка 1997, у Сарајеву граде политичари и политичке странке из Републике Српске. И Нешићев ДНС, али и СНСД-Милорад Додик којег су људи из Нешићеве странке споменули у свом саопштењу, и који, такође, може доћи у ситуацију да му Полиција Републике Српске, по налогу Тужилаштва БиХ, закуца на врата.
Ако је у јучерашњем хапшењу Ненада Нешића било и тенденциозног избора термина хапшења, као поруке предсједнику Републике Српске Милораду Додику - ни то ме не би изненадило. Такву су државу БиХ изградили и српски кадрови из Републике Српске. Нису је градили да "у Сарајеву бране Републику Српску", већ зато што нису знали Републику Српску да бране из Републике Српске.
(Доктор Драган Ђокановић, 27. 12. 2024)
ПОЛИЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И ПОЛИЦИЈА ФЕДЕРАЦИЈЕ БИХ ГАРАНТИ СУ МИРА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ!
У коментарима на јучерашњу објаву "Зашто САД и ЕУ желе са власти да скину предсједника Републике Српске?" навођена је ријеч "рат" и повезивана са будућим изборним законом у Републици Српској. Писци коментара кажу да неки политичари из Федерације БиХ, (спомињу се Конаковић, Изетбеговић и Никшић), пријете ратом ако Република Српска покуша да организује изборе за своју републичку скупштину, за свог предсједника и за своје општинске скупштине.
Прије пар дана боравио сам у Бањалуци. Разговарајући тамо са људима, чуо сам да неки од њих спомињу рат због изборног закона у Републици Српској...
На путу према Бањалуци, у близини Добоја, али још увијек на територији Федерације БиХ, зауставила нас је саобраћајна полиција, (радило се о рутинској контроли), и видјевши ме, у врло отвореном разговору питали су да ли ће избити рат у Босни и Херцеговини... Рекао сам им да ако буду радили свој посао онако како треба, и они и њихове колеге у Републици Српској, рат не може да избије.
"Ваша је дужност, полицајаца, и у Федерацији БиХ и у Републици Српској, да на просторима за које сте задужени хапсите свако лице које се на улици појави са оружјем у руци, а не вјерујем да сте ви, полицајци, спремни да уђете у међусобни оружани сукоб због политике!", рекао сам им на крају разговора.
Сложили су се са мном, написали нам казну зато што код себе нисмо имали полису осигурања за возило, и срдачно нас поздравили. Чак сам се са једним Србином и нашалио, рекавши: "Мој Србин, па право у Полицију Федерације!"
"И сина хоће да угура!", каже, кроз осмијех, други полицајац, Бошњак који живи у Теслићу. Слатко смо се сви насмијали.
Прича о рату због прецизног регулисања изборног процеса у Републици Српској, стварно је непотребна.
Апсолутно сам сигуран да су полиције, и она у Федерацији БиХ и наша у Републици Српској, професионалне и спремне да чувају мир на просторима за које су задужене.
А политичари нека свој посао раде у скупштинским клупама, мирно и демократски. И све ће бити онако како треба, на задовољство грађана у БиХ.
(Доктор Драган Ђокановић, 03. 04. 2024)
НЕ МАШИТЕ УЧЕШЋЕМ У РАТУ ВЕЋ ЗАСУЧИТЕ РУКАВЕ АКО ЖЕЛИТЕ ПРОМЈЕНЕ У СРПСКОЈ!
У свом коментару на моју јучерашњу објаву "Република Српска је имала и свој чисти пут настанка!", господин Драгислав Кошарац, између осталог, написао је и сљедеће реченице:
"Да нису борци гинули, држали постојеће линије, бранили животима, ништа не би сад било ни слова... На жалост борци су на маргини били и остали".
"Организовање државе подразумијева и стварање њених оружаних снага - полиције и војске. Створили смо и Полицију Републике Српске и Војску Републике Српске. Нису ни Полиција Републике Српске ни Војска Републике Српске пале са неба, нити су Полиција Републике Српске и Војска Републике Српске били засебни политички ентитети, па као такви ушли у одбрану нашег народа и територије Републике Српске", одговорио сам господину Кошарцу, на прву цитирану реченицу.
"На жалост борци су на маргини били и остали" је друга цитирана реченица и на њу желим да одговорим јутрошњом објавом.
Шта је требало да буду борци, значи припадници Полиције Републике Српске и Војске Републике Српске, послије завршетка рата и у вријеме спровођења Дејтонског споразума?
У Полицији су могли да остану сви они који су испуњавали услове за мирнодопске полицајце, а у Војсци само они које је Војска Републике Српске трабала у том тренутку.
Сви остали су били слободни и отишли су својим кућама.
Држава - Република Српска - имала је обавезе, по Закону о ратним војним инвалидима и породицама палих бораца, да мјесечно алиментира само оне који су стекли право по том основу.
Никад' ми није било јасно шта су послије рата од својих Срба, значи оних најмлађих и оних најстаријих становника Српске, оних који због година живота нису ни могли да буду припадници Полиције и Војске, жељели демобилисани борци (без инвалидности)?
Да их славе?
Па све оне које су запамтили по јунаштву - и славе!
Да их финансирају?
Очигледно је да их нису финансирали!
Вјероватно нису ни могли да их финсијски помажу јер су и сами били у сличној ситуацији - без пара. Многи су сматрали да здраве и праве младе људе, без обзира на то што су били борци, и не треба финансирати до краја живота.
Да ли је новонастала Република Српска била у стању послије рата да финансира било кога мимо оних неопходних у државном апарату?
Није!
Да ли је Република Српска требало да узима кредите и да финансира здраве људе, зато што су били борци?
Лично сматрам да није!
Ни ја нисам закуцао ни на чија врата, подастирао доказе и тражио новац, а ни друге бенефите, за све оно што сам урадио за Републику Српску.
Зашто, сада, бивши борци желе да постану политички ентитет који би без избора да управља Републиком Српском, притом се удружујући са политикантима и преносећи на њих свој неспорни ратни кредибилитет?
Јасно ми је да то раде зато што су видјели да бивши дезертери и људи без ратних другова, испред њихових носева, постадоше богаташи и сада "дрмају" Српском! Али зашто се удружују са политикантима и од њих праве нове буџетске паразите, е то ми није јасно?
Ако им смета то што је Република Српска у све горем положају а они који њоме "дрмају" постају све богатији, а сигуран сам да им смета, јер смета и мени, онда нека се не удружују са политикантима и нека не машу учешћем у рату, јер на ту причу се не добијају гласови на изборима, нити та прича тангира ову послијератну политичку елиту.
Савјет: Не машите учшћем у рату, већ засучите рукаве ако желите промјене у Српској!
(Доктор Драган Ђокановић, 31. 01. 2024)
Везани чланци:
