Занимљиво

Приказивање чланака по тагу Banjaluka


Српска демократска странка, која је основана у Сарајеву и која у Источном Сарајеву има два начелника општина, нема ниједног свог одборника у Бањалуци.
Демократски народни савез, чији је предсједник Ненад Нешић, који је из Источног Сарајева, нема ниједног одборника у Приједору иако је до прије неколико година ДНС био најјача политичка странка у Приједору, (док је на њеном челу био Приједорчанин Марко Павић).

Зашто је Бијељина могла да изабере за свог градоначелника политичара из Српске демократске странке, а Бањалука није хтјела да изабере ниједног члана Српске демократске странке из Бањалуке за свог одборника?

Да ли Приједорчани нису жељели да изаберу ниједног свог суграђанина за одборника, зато што им је предсједник политичар из Источног Сарајева, а Бањалучани зато што СДС није нстао у Бањалуци?

Шта се то дешава у градовима западне Српске?
Подстиче ли се то, тамо, регионални шовинизам, или је нешто друго у питању?

(Доктор Драган Ђокановић, 11. 10. 2024)

Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА
četvrtak, 26 septembar 2024 08:14

БАЊАЛУКА, СЕПТЕМБАР 1993!


"Тамо је хаос. Пуца се и руши на све стране, хапсе општинске функционере, пријете да ће похапсити све крајишке министре", упозараво је један од шефова у Министарству унутрашњих послова Драган Кијац, након што га је предсједник Народне скупштине позвао да упозна посланике и чланове Владе са ситуацијом у Бањалуци. Било је то 11. септембра 1993. године.

"Ово је војна побуна, ово је проблем Главног штаба и ти га мораш ријешити макар силу употријебио! То мора да заврши војска..", повишеним тоном Караџић се обратио Младићу.
"Ти потпиши наређење и ја ћу га извршити!", узвратио је Младић, са свог сједишта.

Умијешао сам се: "Не можете да му дајете такав задатак да иде тамо и да нарушавате његов ауторитет", рекао сам Караџићу.
"Господине Ђокановићу, ја генералу Младићу нисам упућивао никакве апеле. Ја сам врховни командант и ја наређујем да се уведу све неопходне мјере... Да не може ниједан војник да дође у ситуацију да прави побуну... Чиме држава регулише своје обавезе? Силом... Ово су непосредни задаци војске. Дакле, потпуна борбена готовост у свим јединицама, у читавој војсци. Да се све стави у стање приправности, да се спријечи ширење, а да се овај случај ријеши."

У договору са премијером Лукићем одлазим на лице мјеста, у Бањалуку...
На улазу у Бански двор сусрећем Остоју Билака из Лакташа. Познавао сам га са састанака на којима смо припремали оснивање Борачке организације. Укратко м еупознаје са стасем у Бањалуци, хапшењу Предрага Радића и доктора Вукића...

"Грађани нам дају безрезервну подршку. Траже од нас да истрајемо у нашој борби против шверца и ратног профитерства. Зове нас Маузер из Бијељине, зову нас из Требиња и из других градова. Хоће да се придруже. Видјели смо Вашу изјаву у данашњем 'Гласу' и драго нам је да сте на нашој страни. Станите, министре, иза нас и упаковаћемо цијелу Републику Српску за пола дана", говорио ми је Драгомир Бабић, замјеник предсједника Кризног штаба Остоје Зеца.

"У политичке темеље Републике Српске уграђени су резултати избора из 1990. године. Ако бисмо то сада растурили, онда све постаје неизвјесно", кажем му.
"Те људе јесте народ изабрао, али их више не цијени. Баве се шверцом, продају оружје противничкој страни, своју дјецу не шаљу на ратиште, а нашим животима се играју", наставља Бабић и додаје: "И предсједник Караџић је у сумњивим релацијама са људима за које се, овдје, говори да су ратни профитери. Један од њих понудио се да код Караџића заврши шта год нам треба, а у његовој фирми нашли смо повелику просторију пуну зоља, оса и другог наоружања. Шта ће му то?"

Нисам им рекао да Караџић има намјеру послати јединицу специјалне полиције са Пала да угуши побуну ако то не учини Младић.

Из Банског двора сам отишао Хотел "Босну", гдје сам био једини гост.

У току ноћи сам направио план. Претходно сам, у телефонском разговору са предсједником Народне скупштине Момчилом Крајишником, са којим сам разговарао из хотела, сазнао гдје ће наредног дана бити Караџић и Младић.
Ујутру сам, поновно, отишао у Бански двор, на прес конференцију Кризног штаба. Намјерно сам мало закаснио, да првучем пажњу новинара.
"Избјећи ћемо оружани сукоб! Убрзо ћу у Прњавор да се нађем са Караџићем и Младићем и да све ово мирно ријешимо.", обећао сам свима који су били у тој просторији.

Тако сам и урадио. "Сукоб са људима из Кризног штаба био би сукоб са грађанима Бањалуке", рекао сам свима онима који су се окупили у штабу генерала Талића, у Прњавору: предсједнику Српске, министрима, генералима, народним посланицима.

По повратку у Зворник, а ту ми је била Драгана са Николом и Александром, сазнајем да је Телевизија Србије обавијестила јавност да је "министар за борачка питања Драган Ђокановић успјешно посредовао између руководства Републике Српске и Кризног штаба побуњених војника Републике Српске".

У вечерњем дневнику са Пала, водитељ Ђого је рекао: "Између предјседника и његове војске није било никаквог посредовања."

(Доктор Дргаан Ђокановић, 26. 09. 2024)

Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА


У претходне двије објаве: "Жал за грађанском државом" и "Имају ли политичке странке у Српској црне фондове", навео сам да је "БиХ окупирана држава", а у писање дневних објава увео сам и појам "политичка Република Српска".
Е, у тој "политичкој Републици Српској", у којој има свега и свачега, и у тој "окупираној БиХ", која је препуна антисрпства, актуелни градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, водећи борбу против противничког кандидата, доктора из Бањалуке, поспрдно изјави:
„Ваш доктор може побиједити само по Изборном закону Републике Српске“.

Изборни закон Републике Српске!
Главни политички циљ мојих Патриота Српске!
Изборни закон Републике Српске је мој политички сан!
Од 1994. године причам о потреби доношења Изборног закона Републике Српске...
Због непостојања Изборног закона Републике Српске и јесам ван изборне политичке сцене. Због непостојања Изборног закона Републике Српске - Република Српска и јесте у оваквом стању!

А политичар из једне политичке странке која никада и није требало да буде основана у Српској, а чак има и свог градоначелника Бањалуке, и чији су политичари огромну штету наијели Српској, почео је и поспрдно да говори о Изборном закону Републике Српске.

Бањалучани би требало да знају да, дајући свој глас оваквом политичару, дају глас јачању његове странке, амнестирају оснивача те странке Младена Иванића за све оне радње које је у Сарајеву чинио против Републике Српске, амнестирају Бранислава Бореновића и Миру Пекић за формирање овакве Централне изборне комисије БиХ, која ће и наредних година наставити да опструише Републику Српску у њеном праву
да на својој тертиторији организује изборе за своје скупштине и свог предсједника.

Браћо и сестре из Бањалуке, не кажем да би требало да гласате за "Додиковог доктора", како га назва Станивуковић; не молим вас ни да гласате за неког од других кандидата, али вас, најбратскије, молим да не гласате за политичаре који поспрдно говоре о Изборном закону Републике Српске!
Такви ће нам главе доћи.

(Доктор Драган Ђокановић, 17. 09. 2024)

Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА


Римски папа Урбан Трећи, у писму дубровачком надбискупу од 28. мартa 1187. године, спомиње "српску краљевину која је Босна" - "regnum Servilie, quod est Bosna"...
Још једном ћу, ријечи папе Урбана Трећег "regnum Servilie, quod est Bosna", навести на српском језику: "Српска краљевина која је Босна". Та "regnum Servilie", у доба слања споменутог писма из Рима у Дубровника, јесте земља којом је владао Кулин бан. Дакле, била је то: Српска бановина која је Босна. Очигледно да је папа, из неког разлога, изједначавао појмове бановина и краљевина...

Значи, без икакве сумње, јер папа Урбан Трећи, није имао ниједан разлог да пише неистине, у његово доба Босна је била српска земља и он је, као и сви ми, знао да је Кулин бан био владар те "српске земље која је Босна"! То су историјска факта стара 837 година. И то је јасно!

Међутим, није јасно зашто власт у Бањалуци, ове 2024. године, велича Кулина бана и открива му грандиозан споменик? И то исте године у којој жели да открије и споменик припадницима Војске Републике Српске!?
Како су политичари из Бањалуке успјели да повежу Кулина бана и припаднике Војске Републике Српске - није ми јасно. Колико год се трудио - не успијевам да пронађем било какву везу између бранилаца српског народа и Републике Српске и феудалног владара Кулина бана!

Али, и нажалост, могу да пронађем везу између властодржаца у Бањалуци и Кристијана Шмита па да, анализирајући ту (објелодањену) везу, нарочито схватајући планове њемачке дипломатије, дођем до закључка да ће споменик Кулину бану - као историјској личности, као давнашњем бану Босне, као споменик босанској историји (макар је та Босна и "regnum Servilie" била) - много више политичке штете нанијети Републици Српској, неголи ће бетонски стубови, посвећени бригадама Војске Републике Српске, донијети јој користи.

Не смијемо пренебрегнути чињеницу да је Босна, давно некад, српска била, а да се на Српску, данас, кидише из свих могућих углова и позиција.


(Доктор Драган Ђокановић, 07. 08. 2024, Слатина - Република Српска)

Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА


Прије два дана, 22. априла, у Бањалуци је обиљежен Дан града.

Да видимо зашто бањалучки политичари обиљежавају баш 22. април као Дан града!

Партизанске јединице су 22. априла 1945. године ушле у Бањалуку и ослободиле град од усташа и Нијемаца. То је историјски факат. Као што је и историјски факат да су партизанске јединице на власт у Бањалуку довеле комунисте. Комунисти су Бањалуком владали све до првих демократских вишестраначких избора 1990. године...

Историјски је факат да се већина Срба из Бањалуке на Плебисциту српског народа, одржаном у новембру 1991. године, опредијелила за останак у Југославији. Историјски је факат и да је већина Муслимана и Хрвата чињеницу да Срби желе останак у Југославији са Србијом и Црном Гором (и свима другима који то желе) - игнорисала и разбила Југославију на територији Босне и Херцеговине. Због разбијања Југославије на територији БиХ - већина Бањалучана је жељела да Бањалука буде град у новопроглашеној Српској републици БиХ (садашњој Републици Српској. И постала је Бањалука град у Републици Српској. Колико ја видим, већина Бањалучана воли Републику Српску.

Међутим, није ми јасно зашто Бањалучани, као дан града, не обиљежавају дан који има везе са Републиком Српском?

Обиљежавање 22. априла, као дана уласка партизанских јединица у Бањалуку и ослобођење Бањалуке од усташа и Нијемаца у Другом свјетском рату - може, наравно; Али, 22. април, као дан града Бањалуке у Републици Српској - подцјењивање је то Републике Српске.

Дан града Бањалуке требало би да буде дан у којем је одржана прва сједница Скупштине Бањалуке у Републици Српској, након које је у печат Бањалуке уписано и РЕПУБЛИКА СРПСКА!

(Доктор Драган Ђокановић, 24. 04. 2024)

Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА


Сигуран сам да највећи град Републике Српске заслужује да добије угледног градоначелника.

У наредном разговору са Патриотима Српске у Бањалуци, предложићу да одредимо нашег кандидата за градоначелника.
Мој је став да је Бањалуци, на функцији градоначелника, потребна озбиљна и позната личност, личност од повјерења, личност коју познаје и цијени овај лијепи град, личност која је доказани патриота.

Мислим да Патриоти Српске могу Бањалуци понудити такву личност.

(Доктор Драган Ђокановић, 29. 10. 2023)

Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА