Многи људи на помињање ријечи "геноцид" обично реагују снажним емоцијама и различитим мишљењима. Босна и Херцеговина је свјетски познати примјер простора на којем су емоције и мишљења о појму "геноцид" врло снажни, али и супротстављени...
Ријеч "геноцид" је жестоко оспоравана скоро од када је тај термин склопљен од грчке ријечи genos (преводимо је нашим ријечима род или народ) и латинске ријечи accidere коју преводимо нашом ријечју - убити. Ради се о међународном злочину намјерног, потпуног или дјелимичног уништавања националних, етничких, расних и религијских група.
Границе дефиниције одређују која дјела су обухваћена и искључена, а тиме у великој мјери одређују који ће све случајеви имати користи од међународне пажње, интервенције, кривичног гоњења и репарације.
Без обзира на широко распрострањено слагање стручњака за ову област око основног значења појма "геноцид", ипак се и данас воде расправе о најприкладнијој дефиницији и концептуализацији термина "геноцид"...
Може се закључити да значење овог појма још увек није "зацементирано", осим у случајевима у којима постоји строго утврђена правна концепција. Mноги стручњаци за геноцид у свом раду уважавају значај међународно прихваћене дефиниције, али има и врхунских правних стручњака који су предложили разне друге дефиниције и облике концептуализације појма "геноцид"...
Један од таквих стручњака је и професор Универзитета у Шведској Шел Магнусон. Професор Магнусон указује да прије суђења у Хагу ни научници ни правници нису могли замислити да ће појединачни масакри, који су се десили током рата у Босни и Херцеговини, бити дефинисани као геноцид. Оно што је специфично за геноцид је да је злочин усмjерен на колектив, а не на појединце. Фокус је на уништавању етничке или вjерске групе и, као примјер, наводи да се то догодило Јеврејима у Европи од 1941. до 1945. године када је страдало 77% овог народа.
Идеју да се неки злочини у БиХ могу подвести под термин "геноцид" формулисао је Махмуд Шериф Басиони, амерички професор права, који је сачинио студију о насиљу у Босни и Херцеговини, а која је била основа за рад Трибунала у Хагу.
Махмуд Шериф Басиони је, током саслушања пред америчким Конгресом, рекао да, према Конвенцији о геноциду, у Босни није почињен геноцид, али да би се ситуација могла промијенити ако се заузме "прогресиван" став који дозвољава увођење термина "локални геноцид''...
Ко је Махмуд Шериф Басиони?
Басиони је муслиман, рођен у Каиру 9. децембра 1937. године. Његов отац је био египатски дипломата, а дјед - предсједник египатског сената...
Махмуд Шериф Басиони био је члан, а потом и предсједавајући Комисије Вијећа безбједности УН-а за истраживање кршења међународног хуманитарног права у бившој Југославији (1993. године). Поред бројних позиција у УН-у, Басиуни је, на разним пројектима, бивао и чест консултант Министарства за државу и правосуђе Сједињених Америчких Држава.
Као члан и предсједник комисије Уједињених народа задужене за истраживање злочина у бившој Југославији, Басиони је предводио тим који је прикупљао доказе који су се користили за подизање оптужница против војних и политичких лидера Срба у Босни и Херцеговини.
Басиони је био и кандидат за првог тужиоца МКС за бившу Југославију (пуни назив је Међународни трибунал за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права на територији бивше Југославије након 1991). Остало је запамћено да је, том приликом, један представник Вијећа безбједности УН-а рекао за Басионија да са ради о "фанатику који има превише информација". У почетном пребројавању гласова у Вијећу безбједности, Басиунија је подржало седам земаља, међу којима су биле Сједињене Америчке Државе, а против њега је било седам земаља уз један уздржан глас. Тако да није прошао...
Интересантно је да је ФБИ пратио Басионија и имао одређена компромитујућа сазнања о њему. У марту 2001. године, након што је примио документе који су га, према Басионијевим ријечима, погрешно повезивали са неким паравојним организацијама на Блиском истоку, жалио се ФБИ-ау. Међутим, ФБИ је одбио Басионијев захтјев да се измијени евиденција о њему. Басиони је потом, 2002. године, написао писмо Министарству правде САД. Министарство правде САД-а је потврдило одлуку ФБИ, наводећи да је ФБИ легално поступао. Басиони је након тога тужио ФБИ, али је Седми окружни апелациони суд пресудио у корист ФБИ-а.
Значи, господин Махмуд Шериф Басиони, професор права са дугогодишњим ангажманом у УН, је, пред америчким Конгресом, изнио своје мишљење да, према Конвенцији о геноциду, у Босни и Херцеговини није почињен геноцид, али да би се ситуација могла промијенити ако Трибунал у Хагу заузме "прогресиван" став који дозвољава увођење термина "локални геноцид''...
(Доктор Драган Ђокановић, 29. новембар 2021)
