Приказивање чланака по тагу Zakon o neobjavljivanju odluka visokih predstavnika

Два закона Републике Српске, Закон о необјављивању одлука високог представника и Закон о непримјењивању одлука Уставног суда Босне и Херцеговине, створила су политичку ситуацију која изузетно одговара опозиционим политичким странкама.

Наиме, опозиционе политичке странке више нису у прилици да могу издати Републику Српску, а владајуће политичке странке се, и те како, могу да спотакну на споменуте законе. Ни случајно неће моћи да оптуже опозицију за потезе које учине.
Не буду ли поштовале и досљедно примјењивале усвојене законе, биће проглашене странкама политичких превртљиваца, превараната, кукавица, а ни од квалификација да су издале Републику Српску неће моћи да побјегну.

Оваква политичка ситуација у Српској, по мом мишљењу, је добра јер ће бирачима и народу сада бити најважнија способност кандидата понуђених на изборима, без обзира на то да ли припадају владајућим (под условом да владајуће странке остану досљедне у поштовању споменутих закона) или опозиционим политичким странкама.

(Доктор Драган Ђокановић, 31. 07. 2023)

"Закони о неприхватању и необјављивању одлука високог представника Кристијана Шмита и Уставног суда БиХ остају на снази док не буду испуњени захтјеви Републике Српске", овом реченицом су медији најавили данашњи интервју предсједника Републике Српске РТРС-у.

"Захтјеви Републике Српске"?!

Жели ли то предсједник Републике да нам каже да постоје "захтјеви Републике Српске" који су нешто друго у односу на законе Републике Српске, а који су већ ступили на снагу?

Да то проанализирамо...

- Ако постоје такви "захтјеви", народ Републике Српске мора да сазна шта је то што је јаче од усвојених закона, и што ће законе који су на снази да учини неважећим...

Шта је то, браћо и сестре, што Тројка и ХДЗ треба да ураде да би, примјера ради, Закон о необјављивању одлука високог представника (на територији Републике Српске) престао да важи а на снагу ступиле одлуке Кристијана Шмита?

За вечерас толико.

Сутра ћемо да проанализирамо цијели интервју предсједника Републике Српске.
Пажљиво сам га пропратио...

(Доктор Драган Ђокановић, 26. 07. 2023)

Генерални секретар УН-а Антонио Гутереш, у свом писму Жељки Цвијановић, потврдио је да Високог представника за БиХ именује Вијеће за спровођење мира у БиХ и да Високи представник за БиХ није намјештеник УН -а у Сарајеву, већ намјештеник држава чланица Савјета, који за себе још увијек тврди да имплементира мир у БиХ, а у ствари спроводи своје политичке интересе...

У почетку, мисија Високог представника за БиХ, предвиђена Анексом 10. Дејтонског споразума, није била баш прецизна. Међутим, Савјет за спровођење мира, на састанцима у Бону-Санкт Петербергу и Мадриду, Високом представнику дао је овлашћења којима смо, нажалост, свједочили претходних година:
- Може да одређује мјесто и вријеме заједничких сједница органа власти Босне и Херцеговине и редослијед њиховог предсједавања.
- У случајевима када се стране у Босни и Херцеговини не договоре, може да донесе привремене одлуке обавезујуће за све органе власти.
- Може да уклони са дужности све званичнике како у Босни и Херцеговини тако и у њеним конститутивним ентитетима.
- Може да забрани сваком лицу учешће на изборима и обављање било које „изабране или именоване јавне функције, као и функције у политичким партијама“.
Високи представници су активно користили ова права. Један је чак смијенио и изабраног предсједника Републике Српске, неметнуо заставу и грб Босни и Херцеговини...

Високи представници су сваких шест мјесеци подносили извјештај Савјету безбједности УН-а и тако се стварао привид да је Високи представник у БиХ повјереник УН-а. А није то био, нити је сада! Требало је да имају акредитиве Уједињених нација за своју мисију у БиХ, али не вјерујем да им је то ико икад провјеравао...

"Да ли Кристијан Шмит има акредитиве Уједињених нација?", наивно је упитала Српски члан предсједништва БиХ Жељка Цвијановић Генералног секретара УН-а Антонија Гутереша и, наравно, остала без експлицитног одговора.

Гутерешов одговор је само потврда да ће и у наредном периоду представници Европске уније и Сједињених Америчких Држава, јер управо САД и ЕУ управљају Савјетом за спровођење мира у БиХ, подржавати Кристијана Шмита, његов мандат и овлашћења која су раније добили високи представници.
Насупрот Западу, Русија и Кина, као сталне чланице Савјета безбједности УН-а, неће хтјети да прихвате Шмита за високог представника, оспораваће му мандат и неће уважавати његове одлуке.

Република Српска се нашла у процјепу. Са једне стране је Запад са својим Шмитом, а са друге стране Русија и Кина које сматрају да Босни и Херцеговини високи представник више није ни потребан. Неспорна је и чињеница да став Русије и Кине, да Босни и Херцеговини високи представник више није потребан, дијели значајан број чланица Уједињених нација...

Нама у Републици Српској би много лакше било да и у Федерацији БиХ превладава жеља за Босном и Херцеговином као слободном и сувереном државом, па да унутар ње имамо савезника. Нажалост у Федерацији БиХ је већинско расположење на страни Запада и Нијемца Шмита, а против Републике Српске.

Након писма Цвијановићеве Гутерешу и његове нескривене поруке да би Република Српска за све нејасноће које има везано за Кристијана Шмита требало да се обрати Савјету за спровођење мира у БиХ, Република Српска се нашла у још тежој ситуацији неголи је била прије непотребног слања писма госпође Цвијановић.
Недовољно промишљеном одлуком око несрећног писма, поготово не анализирајући какав одговор може да добије - мишљења сам да је код значајног броја грађана у Републици Српској пољуљала вјеру у снагу и опстанак усвојеног закона о необјављивању одлука високих представника на територији Републике Српске.
А тај закон је велика демократска вриједност и није се требало овако поиграти са њим.

(Доктор Драган Ђокановић, 24. 07. 2023)