Приказивање чланака по тагу Доктор Драган Ђокановић

"Докторе, да ли можемо очекивати Вашу кандидатуру за предсједника Републике Српске?", пита госпођа Ивана Ремовић, у вечерашњем коментару на моју објаву "Срби из Републике Српске, кажите својој дјеци истину!".

"Како сада ствари стоје - ДА! У наредном периоду очекујем политичке савезнике из свих крајева Српске. Ако успијемо, постаћемо диван примјер будућим генерацијама да и наш човјек, без туђих пара и без туђих шпијунских служби, може придобити повјерење свог народа и догурати до предсједника Републике. Требало би то све да буде, и те како, позитивно!", одговорио сам госпођи Ремовић.

(Доктор Драган Ђокановић, 10. 03. 2025)

Након пресуде Милораду Додику, предсједнику Републике Српске, коју ће највјероватније потврдити и виша инстанца на Суду БиХ - велико је питање каква ће се водити политика унутар Републике Српске, али и како ће изгледати политика коју ће водити Република Српска према институцијама БиХ.

Интересантно ће бити за видјети како ће се у новонасталој ситуацији - без Додика, понашати владајуће странке, а како опозиционе - такође без Додика? Јер је и једнима и другима био инспирација, првима да га беспоговорно слиједе, другима да га опсесивно нападају.

Годинама већ, скоро сви опозициони политичари, егзистирају на критици политике Милорада Додика, притом спомињући његово нелегално богаћење, склоност ка непотизму и бројне друге негативне ствари. Међутим, без обзира на то све што су наводили у претходних 20 година - редовно су губили изборе. Пошто су као такви, значи као губитници, за власт били идеална опозиција, она их је скривеним потезима одржавала на политичкој сцени и дијелила им плате из буџета.

Сви они који су били уз и иза Додика и, све ове године, чинили власт у Републици Српској, углавном су се такмичили у додворавању свом шефу. Било је тренутака када су га и Богом називали, а стране дипломате, не бирајући ријечи, нападали. Не могу да се сјетим неког способног из те Додикове пратеће екипе, за којег би се могло рећи да је иза себе оставио дјело од користи за Србе и Српску.

Између Милорада Додика, Републике Српске и политике Републике Српске многи су, нажалост, стављали знак једнакости. Међутим, да Додик није Република Српска могло се видјети већ наредног дана, након што му је суткиња Суда БиХ јавно прочитала првостепену пресуду. Живот се у Српској наставио без икаквих потреса. И то је одлично! Добар је то показатељ свим српским политичарима који ће жељети да постану нови Додици, јер су стасавали у вријеме његове владавине и жељеће да га опонашају, јер за другачије владање не знају.

А нама је, браћо и сестре, потребна нова политика и сасвим другачија од политике коју је креирао и водио Милорад Додик!

(Доктор Драган Ђокановић, 03. 03. 2025)

"Да би нам свијет једног дана прихватио државу, морамо имати државу, а претходно је морамо изградити - од локалног нивоа до републичког. Морамо имати и републичке системе који функционишу.", кажем Радовану, у првој половини јуна 1992.
"Како мислите да то урадимо?"
"Потребно је да организујемо цивилну државу! Сада имамо Народну скупштину састављену од посланика изабраних на изборима 1990. године, ту су и чланови Предсједништва Никола и Биљана, имамо и Владу, али немамо општинске скупштине састављене од одборника који, као и посланици у Народној скупштини, имају легалитет добијен на изборима 1990. Општински кризни штабови морају престати да постоје, општинске скупштине и општинске владе су нам потребне. Неопходно је да пронађемо што више одборника и да конституишемо скупштине општина у Српској Републици БиХ.
"Ко ће их пронаћи и ко да организује конституисање општинских скупштина?"
"Морамо направити један краткорочни систем од општинских и републичких повјереника. Општинским повјереништвима ће руководити републички повјереници, а све ће бити повезано са Предсједништвом Српске Републике БиХ и под контролом Предсједништва Српске Републике БиХ."
"Ставите то, молим Вас, на папир, па да, још једном, проанализирамо."

За неких сат времена написао сам текст будуће Одлуке Предсједништва Српске Републике БиХ о форморању Општинских повјереништава Српске Републике БиХ.

"Одлично! Договорите се, молим Вас, са Илијом, па то, вечерас, образложите у Дневнику."

Са Илијом Гузином, директором наше (младе) Телевизије, договорио сам да, директно из студија, у Дневнику, објасним који су нам сљедећи кораци у изградњи Српске Републике.

Одлуком Предсједништва постао сам Републички повјереник под редним бројем један, и кренуо на терен да Одлуку спроведем у дјело. Прва општина, у којој сам почео са реализацијом Одлуке, била је Власеница.

Власеница, од прије три дана, у својој Народној библиотеци, има и два примјерка моје књиге "Република Српска од идеје до Дејтона". О напријед наведеном, пишем у причи под називом "Стварање државе на терену", (странице 150-154), и у причи под називом "Власеница, Шековићи, Зворник, Братунац и Скелани", странице 154-160.
Књигу је издао "Едукатор", из Источног Сарајева.

(Доктор Драган Ђокановић, 02. 03. 2025)

Негдје прочитах да је "напокон дошло вријеме да на озбиљне функције бирамо људе који имају озбиљне биографије, а не као што смо чинили до сада..."

Био сам одличан ученик и у основној и у средњој школи, завршио сам медицински факултет, специјализацију из педијатрије, а са високим просјеком сам окончао и два постидпломска студија: Социјалну медицину и организацију здравствене заштите сам завршио прије рата, а послије рата сам завршио и постидпломски студиј из Клиничке медицине.

Као студент медицине био сам предсједник Организационог одбора спортских игара студената медицине и стоматологије Југославије, а као спортиста представљао сам Југославију и у јунироској и у сениорској конкуренцији.

Као политичар организовао сам у Скупштини Југославије велики политички скуп за очување савезне државе који је претходио оснивању Републике Српске као федералне јединице у савезној држави Југославији. Учествовао сам у стварању Републике Српске и то сам описао у својој књизи "Република Српска од идеје до Дејтона".
Бечки Стандард ме у једном интервјуу са мном, обављеном и објављеном 2007. године, назвао "пиониром демократије у Босни и Херцеговини".

Имам породицу, супругу Драгану и два сина Николу и Александра. Никола је доктор медицине, а Александар информатичар. Утемељили смо политичку странку Патриоти Српске, Издавачку кућу "Едукатор" (која је издала моју књигу "Република Српска од идеје до Дејтона"), a покренули смо и неколико интернет страница међу којима је и "Српска портал".

Задовољан сам својом имовином и није ми потребно ништа више од оног што посједујем.

Кандидоваћу се за предсједника Републике Српске.

(Доктор Драган Ђокановић, 04. 02. 2025)

Драга браћо и сестре, Срећна нам Православна Нова година!

Одмах по потписивању Дејтонског мировног споразума, медијима који су ми били доступни, говорио сам да се Срби у Републици Српској морају посветити својој Српској, а нека Република Српска испуњава своје обавезе по Споразуму.

У предизборним активностима, 1996. године, све сам то објаснио и путем телевизије Републике Српске, из студија Палe и Бањалука, рекавши:
"Посветимо се Републици Српској и гласајмо само за посланике Народне скупштине и предсједника Републике Српске. Нека Народна скупштина преко своје делегације у Парламентарној скупштини БиХ регулише наше односе са Федерацијом БиХ. То је Дејтонска обавеза Републике Српске!"

Нажалост, све друге српске политичке странке из Републике Српске мислиле су да је централизација БиХ важнија од јачања Републике Српске, и отишле пут Сарајева. Сада смо ту гдје јесмо.

Шта, послије ових непотребних искустава које смо стицали од 1996. године, да урадимо?

Морамо акценат ставити на Републику Српску! Сву политичку енергију од наредних избора концентришимо око интереса Републике Српске, и само Републике Српске. Нека Народна скупштина буде пуна посланика који су 100% за Републику Српску. Бити 100% за Републику Српску, значи бити политички заинтересован само за скупштине општина Републике Српске, за Народну скупштину Републике Српске и за предсједника Републике Српске. Наравно да ће Народна скупштина поштовати Дејтонски мировни споразум и послати своју делегацију у Дом народа Парламентарне скупштине БиХ. Покушајмо да политички што више маргинализујемо политичке странке које, кандидујући своје чланове за Предсједништво БиХ и Представнички дом Парламентране скупштине БиХ, умањују државни капацитет Републике Српске.

Ово што сам написао једини је пут заштите Републике Српске!

(Доктор Драган Ђокановић, 01. 11. 2024)

Један од коментара на моју јутрошњу објаву "Има ли у западном дијелу Републике Српске регионалног шовинизма?", гласио је: "Није искључен ни регионални, па и локални шовинизам. Ми који смо се помјерали мало даље од предратног пребивалишта осјећамо то на својој кожи."
"Гдје се то дешава?", упитао сам.
"Модрича.", добио сам одговор.

Неколико сати касније, од једног другог Србина, такође из Модриче, стигла ми је приватна порука, у којој је писало: "Послије рата, да простиш, заглавио сам у Модричи. Сво вријеме никакве шансе за посао нисам имо...
Посматрам ове изборе, све то локалисти чврсто држе у својим рукама. Нити знаш када су избори ни како једне те исте фаце обнављају мандате.
Ето, како то оквалификовати?"

Изгледа да сам јутрошњом објавом стигао до једног броја несебичних Српских Душа, које су за Републику Српску све дале. И младост, и здравље, и своју стечену имовину, и наслијеђену очевину, и наслијеђену дједовину, и успомене из дјетињства, и још много чега другог...
Дошли су да живе у Српску, очекујући бољу будућност и за себе и за своју дјецу. Нажалост, у њиховој Српској дочекало их је нешто друго, нешто сурово и непријатно, и то све од оних од којих су то најмање очекивали.

(Доктор Драган Ђокановић, 11. 10. 2024)

Везани чланци:

1. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/1251-ima-li-u-zapadnom-dijelu-srpske-regionalnog-sovinizma

"Јучерашња пресуда којом Уставни суд БиХ потврђује да Централна изборна комисија БиХ није могла забранити учешће на изборима Српској демократској странци побједа је правде. Дрзнули се четири човјека који сједе у Централној изборној комисији да без основа забране СДС излазак на изборе. Да суде и пресуђују арбитрарно, без права на одбрану. Побједа СДС-а побједа је демократије.", изјавио је данас један високи функционер Српске демократске странке.

Само да подсјетим да су чланови СДС-а Мирко Шаровић, (био у том тренутку предсједник СДС-а), те утицајни члан те странке Драган Мектић, као бх. парламентарци, дали допринос устоличењу чланова садашње Централне изборне комисије БиХ.

На истој сједници крњи Уставни суд БиХ, 19. 09. 2024, ставља ван снаге Изборни закон Републике Српске и доноси СДС-у, како рече СДС-ов функционер, побједу правде.

Дакле, на основу оног што сам прочитао, за СДС је крњи Уставни суд БиХ суд правде јер је исправио неправду кој су СДС-у учинила четири члана ЦИК-а, онемогућивши тој странци пријављивање за локалне изборе. С обзиром на то да се из СДС-а нису огласили у поводу пресуде крњег Уставног суда БиХ којом се Изборни закон Републике Српске ставља ван снаге, да се закључити да у СДС-у сматрају да је и та пресуда крњег Уставног суда БиХ - "побједа правде".

Немојте се, онда, господо из СДС-а, чудити што вам тако иде у српској политици. Па, сваки иоле проницљив човјек може закључити да су чланови ЦИК-а и чланови крњег Уставног суда БиХ само пуки извршиоци плана непријатеља Републике Српске, a да је СДС постао њихово средство у активностима против Републике Српске.

(Доктор Драган Ђокановић, 20. 09. 2024)

ПЕТРОВДАН, У САРАЈЕВУ 1990!

"Нећемо дозволити да Срби у Босни и Херцеговини буду преварени као Срби у Хрватској. Срби у БиХ ће предстојеће изборе дочекати спремни!", рекао сам, крајем маја 1990. године, на састанку предсједника Скупштине СР БиХ и представника до тада регистрованих политичких странака у тој бившој југословенској федералној јединици, а те моје ријечи пренијели су вечерњи дневници Телевизије Сарајево, заједно са изјавама предсједника СДА Алије Изетбеговића и Нијаза Дураковића предсједника Савеза комуниста БиХ.
Сутрашња дневна штампа навела је и да сам на састанку у Скупштини БиХ рекао да се мора дозволити регистровање политичких странака са националним предзнаком. Многима је непознато да Закон о регистровању политичких странака у БиХ није дозвољавао регистровање странака са националним предзнаком. Због тог закона муслиманска странка је и регистрована као Странка демократске акције. Да би се знало да се ради о муслиманској странци, СДА је то на својим плакатима и назначавала.

У јуну 1990. године било је на простору БиХ неколико политичких странака (у Сарајеву, у Херцеговини, у Крајини, у Бијељини, у Шековићима) чији су оснивачи били Срби (Ђокановић, Жерајић, Спремо, Јањић, Николић, Новаковић, Граховац) - са којима сам, током тог јуна 1990. године, ступио у контакт.
Сви смо, без икакве сујете, жељели да се у Босни и Херцеговини региструје и Српска демократска странка Јована Рашковића, која је у Грахову, због близине Книна, већ стекла велики број присталица а постала је драга и свим другим Србима у БиХ.

Комунистичка власт у БиХ под притиском је морала да устукне, промијенила је Закон о политичком удруживању у БиХ па су створене претпоставке да се и СДС региструје.
Оснивачки скуп СДС-а одржан је на Петровдан 1990. године, у сарајевској Скендерији, у којој сам и ја 2. маја те године основао Демократску странку федералиста - садашњи Патриоти Српске.

Формалну везу са СДС-ом сам остварио преко Савјета за вишестраначку сарадњу, којег је руководство СДС-а касније преименовало у Савјет СДС-а. Био сам присутан на свим састанцима тог савјета, од првог до посљедњег.

Почетком рата СДС је престао са радом...

(Доктор Драган Ђокановић, 12. 07. 2024)

Знате ли гдје се налази ова љепота у Српској?

"Стару цркву", брвнару, из 18. вијека, јуче је фотографисала моја супруга Драгана, у близини Слатине (Мало Блашко) - Лакташи.

Црква је један од најзначајнијих културно-историјских споменика у том дијелу Српске. Посвећена је рођењу Богородице Пресвете. Наш народ је зове "Стара црква".

Легенда каже да је црква саграђена негдје у шуми и да је током ноћи сама долетјела на садашње мјесто...
Међутим, прије ће бити да су православни Срби претходно, у тајности - због забране градње православних цркава, припремили сву грађу за градњу цркве и преко ноћи је сложили.
Ниски кров Старе Цркве, а такви су кровови и других православних цркава грађених у периоду владавине Османлија, служио је као преперека уласку Турака и потурица на коњима у објекат...

(Доктор Драган Ђокановић, 06. 07. 2024)