Приказивање чланака по тагу Република Српска

Одмах по потписивању Дејтонског мировног споразума, медијима који су ми били доступни, говорио сам да се Срби у Републици Српској морају посветити својој Српској, а нека Република Српска испуњава своје обавезе по Споразуму.

У предизборним активностима, 1996. године, све сам то објаснио и путем телевизије Републике Српске, из студија Палe и Бањалука, рекавши:
"Посветимо се Републици Српској и гласајмо само за посланике Народне скупштине и предсједника Републике Српске. Нека Народна скупштина преко своје делегације у Парламентарној скупштини БиХ регулише наше односе са Федерацијом БиХ. То је Дејтонска обавеза Републике Српске!"

Нажалост, све друге српске политичке странке из Републике Српске мислиле су да је централизација БиХ важнија од јачања Републике Српске, и отишле пут Сарајева. Сада смо ту гдје јесмо.

Шта, послије ових непотребних искустава које смо стицали од 1996. године, да урадимо?

Морамо акценат ставити на Републику Српску! Сву политичку енергију од наредних избора концентришимо око интереса Републике Српске, и само Републике Српске. Нека Народна скупштина буде пуна посланика који су 100% за Републику Српску. Бити 100% за Републику Српску, значи бити политички заинтересован само за скупштине општина Републике Српске, за Народну скупштину Републике Српске и за предсједника Републике Српске. Наравно да ће Народна скупштина поштовати Дејтонски мировни споразум и послати своју делегацију у Дом народа Парламентарне скупштине БиХ. Покушајмо да политички што више маргинализујемо политичке странке које, кандидујући своје чланове за Предсједништво БиХ и Представнички дом Парламентране скупштине БиХ, умањују државни капацитет Републике Српске.

Ово што сам написао једини је пут заштите Републике Српске!

(Доктор Драган Ђокановић, 01. 11. 2024)

Један од коментара на моју јутрошњу објаву "Има ли у западном дијелу Републике Српске регионалног шовинизма?", гласио је: "Није искључен ни регионални, па и локални шовинизам. Ми који смо се помјерали мало даље од предратног пребивалишта осјећамо то на својој кожи."
"Гдје се то дешава?", упитао сам.
"Модрича.", добио сам одговор.

Неколико сати касније, од једног другог Србина, такође из Модриче, стигла ми је приватна порука, у којој је писало: "Послије рата, да простиш, заглавио сам у Модричи. Сво вријеме никакве шансе за посао нисам имо...
Посматрам ове изборе, све то локалисти чврсто држе у својим рукама. Нити знаш када су избори ни како једне те исте фаце обнављају мандате.
Ето, како то оквалификовати?"

Изгледа да сам јутрошњом објавом стигао до једног броја несебичних Српских Душа, које су за Републику Српску све дале. И младост, и здравље, и своју стечену имовину, и наслијеђену очевину, и наслијеђену дједовину, и успомене из дјетињства, и још много чега другог...
Дошли су да живе у Српску, очекујући бољу будућност и за себе и за своју дјецу. Нажалост, у њиховој Српској дочекало их је нешто друго, нешто сурово и непријатно, и то све од оних од којих су то најмање очекивали.

(Доктор Драган Ђокановић, 11. 10. 2024)

Везани чланци:

1. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/1251-ima-li-u-zapadnom-dijelu-srpske-regionalnog-sovinizma

"Јучерашња пресуда којом Уставни суд БиХ потврђује да Централна изборна комисија БиХ није могла забранити учешће на изборима Српској демократској странци побједа је правде. Дрзнули се четири човјека који сједе у Централној изборној комисији да без основа забране СДС излазак на изборе. Да суде и пресуђују арбитрарно, без права на одбрану. Побједа СДС-а побједа је демократије.", изјавио је данас један високи функционер Српске демократске странке.

Само да подсјетим да су чланови СДС-а Мирко Шаровић, (био у том тренутку предсједник СДС-а), те утицајни члан те странке Драган Мектић, као бх. парламентарци, дали допринос устоличењу чланова садашње Централне изборне комисије БиХ.

На истој сједници крњи Уставни суд БиХ, 19. 09. 2024, ставља ван снаге Изборни закон Републике Српске и доноси СДС-у, како рече СДС-ов функционер, побједу правде.

Дакле, на основу оног што сам прочитао, за СДС је крњи Уставни суд БиХ суд правде јер је исправио неправду кој су СДС-у учинила четири члана ЦИК-а, онемогућивши тој странци пријављивање за локалне изборе. С обзиром на то да се из СДС-а нису огласили у поводу пресуде крњег Уставног суда БиХ којом се Изборни закон Републике Српске ставља ван снаге, да се закључити да у СДС-у сматрају да је и та пресуда крњег Уставног суда БиХ - "побједа правде".

Немојте се, онда, господо из СДС-а, чудити што вам тако иде у српској политици. Па, сваки иоле проницљив човјек може закључити да су чланови ЦИК-а и чланови крњег Уставног суда БиХ само пуки извршиоци плана непријатеља Републике Српске, a да је СДС постао њихово средство у активностима против Републике Српске.

(Доктор Драган Ђокановић, 20. 09. 2024)

ПЕТРОВДАН, У САРАЈЕВУ 1990!

"Нећемо дозволити да Срби у Босни и Херцеговини буду преварени као Срби у Хрватској. Срби у БиХ ће предстојеће изборе дочекати спремни!", рекао сам, крајем маја 1990. године, на састанку предсједника Скупштине СР БиХ и представника до тада регистрованих политичких странака у тој бившој југословенској федералној јединици, а те моје ријечи пренијели су вечерњи дневници Телевизије Сарајево, заједно са изјавама предсједника СДА Алије Изетбеговића и Нијаза Дураковића предсједника Савеза комуниста БиХ.
Сутрашња дневна штампа навела је и да сам на састанку у Скупштини БиХ рекао да се мора дозволити регистровање политичких странака са националним предзнаком. Многима је непознато да Закон о регистровању политичких странака у БиХ није дозвољавао регистровање странака са националним предзнаком. Због тог закона муслиманска странка је и регистрована као Странка демократске акције. Да би се знало да се ради о муслиманској странци, СДА је то на својим плакатима и назначавала.

У јуну 1990. године било је на простору БиХ неколико политичких странака (у Сарајеву, у Херцеговини, у Крајини, у Бијељини, у Шековићима) чији су оснивачи били Срби (Ђокановић, Жерајић, Спремо, Јањић, Николић, Новаковић, Граховац) - са којима сам, током тог јуна 1990. године, ступио у контакт.
Сви смо, без икакве сујете, жељели да се у Босни и Херцеговини региструје и Српска демократска странка Јована Рашковића, која је у Грахову, због близине Книна, већ стекла велики број присталица а постала је драга и свим другим Србима у БиХ.

Комунистичка власт у БиХ под притиском је морала да устукне, промијенила је Закон о политичком удруживању у БиХ па су створене претпоставке да се и СДС региструје.
Оснивачки скуп СДС-а одржан је на Петровдан 1990. године, у сарајевској Скендерији, у којој сам и ја 2. маја те године основао Демократску странку федералиста - садашњи Патриоти Српске.

Формалну везу са СДС-ом сам остварио преко Савјета за вишестраначку сарадњу, којег је руководство СДС-а касније преименовало у Савјет СДС-а. Био сам присутан на свим састанцима тог савјета, од првог до посљедњег.

Почетком рата СДС је престао са радом...

(Доктор Драган Ђокановић, 12. 07. 2024)

Знате ли гдје се налази ова љепота у Српској?

"Стару цркву", брвнару, из 18. вијека, јуче је фотографисала моја супруга Драгана, у близини Слатине (Мало Блашко) - Лакташи.

Црква је један од најзначајнијих културно-историјских споменика у том дијелу Српске. Посвећена је рођењу Богородице Пресвете. Наш народ је зове "Стара црква".

Легенда каже да је црква саграђена негдје у шуми и да је током ноћи сама долетјела на садашње мјесто...
Међутим, прије ће бити да су православни Срби претходно, у тајности - због забране градње православних цркава, припремили сву грађу за градњу цркве и преко ноћи је сложили.
Ниски кров Старе Цркве, а такви су кровови и других православних цркава грађених у периоду владавине Османлија, служио је као преперека уласку Турака и потурица на коњима у објекат...

(Доктор Драган Ђокановић, 06. 07. 2024)

"Драгане, како си ти успио да то све постигнеш, и у животу, и у медицини, и у спорту, и у политици?" , упитао ме прије неколико година господин Пандуревић, дошавши из Италије, из Милана, да му нешто помогнем.
"Устајао сам рано: љети у четири а зими у пет, и учио до девет часова. У пола десет сам био на тренингу... до пола један. Седам-осам сати рада. У петнаест до један већ сам јео 'српску шниту' у популарној сарајевској 'Паркуши'... Вјероватно су се моји тадашњи другари, касније, када се заратило, знајући да сам у српској власти на Палама, а присјећајући се тих дана нашег дружења, мислили да сам 'српску шниту' јео ради њеног назива. А нисам! Јео сам је јер је била пуна калорија... Српске шните више нема у Сарајеву..."

Ја и даље учим, радим, вјежбам...
Планирам да постанем и предсједник Републике Српске.

Апсолутно сам сигуран да је Република Српска заслужила да има упорног човјека за предсједника, човјека који зна шта жели! Који тачно зна како се остварују прави резултати. И који има знања и снаге да то уради.


(Доктор Драган Ђокановић, 05. 07. 2024)

Јуче сам, у објави "Нови предсједник Републике Српске", написао: "Разумијем наше проблеме и у стању сам да их, у овом тренутку, прецизно опишем и појасним нашим грађанима. Управо разумијевање наше ситуације и сагледавање проблема који нас притишћу - јесу предуслов да се крене у њихово рјешавање.
Сљедећи корак је придобијање што већег броја људи за рјешавање политичке кризе у Српској."

Како се може придобити већи број људи за рјешавање политичке кризе у Републици Српској, а то значи и за спас Републике Српске?

Требало би да тај посао не буде компликован јер већина нас жели да Српска преживи све ове атаке - али није тако, тај посао уопште није једноставан!

Интереси политичких странака и њихових кадрова одавно су постали важнији од интереса Републике Српске и народа који живи у Српској.
Ти страначки интереси, значи интереси одређених политичких групација, као што су СНСД, СДС, ПДП и још њих неколико, уз интересе утицајних појединаца из тих странака, јесу велика гомила камења која се сручиле на пут Републике Српске и која нам је закрчила ход у бољу будућност.

Можемо ли то "камење" одгурнути и очистити пут да бисмо могли имати слободан пролаз према Српској из које се неће бјежати?

Е, то нам је задатак!

Сваки грађанин у Српској може видјети то камење на свом путу! Може га и врло прецизно описати.
Поименице!
И требало би да да га опише, јер ће само тако знати који ће "камен", у оном тренутку способности, на изборима, када у руци буде имао (имала) багер (читати: оловка), одгурнути са свог пута.

Само они који буду хтјели да описују то камење и који буду хтјели да га склоне - моћи ће то и да ураде!
Али, морају имати и алтернативу у новим и способним људима који у спремни да кроз политички ангажман помогну Републици Српској, њеном народу; да помогну својој породици, себи. Који ће да кажу да ће бити успјешнији од садашњих чланова владе Републике Српске, од предсједника Српске.

Ја сам преузео највећи терет, отворено наступио и рекао да могу бити бољи предсједник Републике Српске од садашњег! Значи, са пута у бољу будућност Српске, одгурнућу највећи "камен".

Спреман сам у сваком тренутку, у директном преносу разговора између актуелног предсједника Додика и мене, да то и покажем.
Тај разговор би био у интересу грађана Републике Српске.

(Доктор Драган Ђокановић, 01. 07. 2024)

Везани чланци:

1. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/1161-novi-predsjednik-republike-srpske

Погледајмо се у очи, уочи Видовдана!

Претходнох дана сам критички писао о Вучићевој и Додиковој декларацији, апсолутно сигуран да се ради о папиру који је дубоко притив интереса Републике Српске и свих нас у Републици Српској.

На основу чега мислим да је Вучићева и Додикова "декларација" против Републике Српске?

Па, браћо драга, у исту раван никако не могу 9. јануар и 15. фебруар. Све што је везано за 15. фебруар је губитничко, а од проглашења тог дана Даном државности Србије и издајничко!

Погледајте ове чињенице и биће вам јасно зашто тако мислим:

- УН-ов управник за "Косово" донио је 15. 05. 2001. "уставни оквир" за привремену самоуправу, а "влада Косова" успостављена је након парламентарних избора одржаних 17. 11. 2001. године.

Да 15. фебруар буде Дан државности Србије одлучено је 10. 07. 2001, а као Дан државности Србије почиње да се слави од 15. фебруара 2002. године. Упоредите то са наведеним активностима српских непријатеља на Косову и Метохији и биће вам потпуно јасно да постоји склад између тих датума. Два мјесеца након доношења "уставног оквира за Косово", укида се 28. март као Дан државности Србије (присјетимо се: 28. марта 1989. Скупштина Србије усвојила је амандмане на Устав Србије и успоставила законодавну власт Скупштине Србије на простору Србије са обје покрајине). 15. фебруар, као Дан државности Србије, (очигледно: Србије без Косова и Метохије), почиње да се слави наредне године, у исто вријеме када Бајрам Реџепи формира прву "владу Косова" .
Зато кажем да је актуелни Дан државности Србије повезан са издајничким активностима политичара из највеће српске државе и, и те како, синхронизован са активностима странаца и албанских политичара, а све против Резолуције 1244 Савјета безбједности УН-а, интереса Срба са Косова и Метохије и интереса цијелог српског народа.

Зашто је 15. фебруар губитнички датум?
Устанак Срба у "Смедеревском санџаку", (жаргонски: "Београдском пашалуку"), под вођством Карађорђа је, свиђало се то нама или не, нажалост пропао - а Карађорђе побјегао...
Сретењски устав је трајао свега 55 дана и укинут је... Не улазим у садржај тог устава.

И такав, губитнички и издајнички, 15. фебруар, Вучић и Додик желе да наметну Републици Српској за Дан државности, а дане настајања Републике Српске да омаловаже.

Побогу људи, Република Српска је настајала пред очима цијелог свијета! Све телевизијске куће су о томе извјештавале, а оне највеће биле против њеног настанка.
И настала је!
Има свој устав, свог предјседника, своју владу, своју скупштину, своје општине...
Има око 25 хиљада квадратних километра територије и преко милион становника.

Има Република Српска, нажалост, и Милорада Додика, и Жељку Цвијановић, и Ненада Стевандића и Радована Вишковића - политичаре који су, ничим изазвани, одједном, кренули у рушење стварног Дана државности Републике Српске...

(Доктор Драган Ђокановић, 27. 06. 2024)

"Ово ми се учинило занимљивим јутрос, у летњој измаглици.
Драган Ђокановић, кандидоваће се за председника Републике Српске.
Ово је доктор Ђокановић објавио управо на свом фб профилу.
Политиком се не бавим, али размишљам о овоме…
Вест је од 23.06.2024. Дакле, управо. Дошла је, како се наводи, из Источног Сарајева после разговора са пријатељем за кога доктор каже да се дуго знају, а фотка је настала у Лакташима. На слици је доктор Драган. Ђокановић. Драго ми је да га, пошто се дуго нисмо видели, видим бар на слици. Дуго се знамо.", написао је у својој објави новинар Политике господин М.Д.

"Појешће га нечасни. Блато тешко. Пресликано.", прокоментарисао је господин М.Ц. М.Ц. је такође новинар из Београда.

"Појешће га нечасни". Јасно је на кога се односи ово "нечасни"...
"Блато тешко" - новинар М.Ц. са двије ријечи је описао своје виђење политике Републике Српске"...
И да је "пресликано". Зна се одакле.

Волио бих да јавно поразговарамо, тај "нечасни" и ја, у неком телевизијском студију, може и РТРС...
Па да видимо како ће грађани Републике Српске да доживе тај разговор.

(Доктор Драган Ђокановић, 25. 06. 2024)

Везани чланци:

1. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/1155-kom-pare-i-patike-kom-zadovoljni-doktori-i-profesori

"Република Српска потврђена је на основу међународног споразума - Дејтонског мировног споразума... Наши напори кроз Свесрпски сабор имају за циљ очување права и аутономије Републике Српске, а не дестабилизацију БиХ, како то неки злонамјерно интерпретирају. И да, ма колико то некоме сметало, Република Србија је гарант тог Дејтонског споразума на основу одлука органа Републике Српске из 1995. године.", изјавио је прије три дана (12. 06. 2024) предсједник Републике Српске Милорад Додик, а објавио његов РТРС.

Република Српска потврђена је Дејтонским споразумом и то јесте тачно.
Али реченица да је "Република Србија гарант Дејтонског споразума на основу одлука органа Републике Српске из 1995. године." - је нешто што нема везе ни са озбиљном политиком ни са истином.

Претходних дана сам, према Вучићевој и Додиковој декларацији био и обазрив. Знам да су наши људи жељни слоге па сам оклијевао да им истину о том папиру сручим у лице, а има и времена до сједнице Народне скупштине на којој ће се о томе разговарати. Скоро да сам био сигуран да у парламентарној већини Скупштине Републике Српске има посланика који ће промптно реаговати и имати снаге да кажу: "Шта ми то хоћемо да урадимо! Да Дејтонски споразум прекријемо Вучићевом и Додиковом декларацијом? Да урадимо исто оно што су Александар Вучић и Ивица Дачић урадили Резолуцији 1244, (по којој су Косово и Метохија још увијек били покрајина у Србији а њих двојица је затрпала бројним потписима по Бриселским споразумима и до краја скршили српску покрајину), хоћете ли то да урадимо? Не играјмо се са судбином нашег народа! Не разваљујмо темеље крвљу заливене Републике Српске, јер ћемо је цијелу срушити! Па, скоро смо прихватили измјене изборног закона БиХ пријавивши се за локалне изборе које ће водити никада јача и никад централизованија изборна комисија БиХ! Тим нашим страначким пријавама за локалне изборе прихватили смо Кристијана Шмита за високог представника и низ воду пустили три пуне године наше политике његовог негирања. Зашто у том периоду нисмо усвојили овакву декларацију? Ако је нисмо тада имали, шта ће нам сада? Откуд одједном таква журба? Коме се жури, Вучићу или Додику, или обојици? Шта хоће да постигну овом својом декларацијом? Ако је циљ декларације очување права и аутономије Републике Српске, чему онда Устав Републике Српске?"

Међутим, и на нашу жалост, таквих гласова логике и јавно постављених питања од стране наших парламентараца - нема у медијима.

(Доктор Драган Ђокановић, 15. 06. 2024)