"Даме и господо, поштовани представници политичких странака, поштовани чланови Предсједништва Југославије, поштовани предсједниче Скупштине Југославије и остали савезни функционери, дозволите ми да у име Координационог тијела отворим прву пленарну сједницу.
Чврста ријешеност да се очува и демократски трансформише отаџбина је мотив нашег окупљања, а израда текста Конвенције је дневни ред данашње сједнице.
Ово није борба за власт, ово је борба за државу, мир и демократију!", рекао сам, тог 3. јануара 1992. године, на отварању највећег вишестраначког српског договора икад одржаног у Скупштини Југославије.
Након цјелодневног рада, страначки представници су у касним вечерњим сатима потписали документ којег су медији, са мојим потписом, објавили у својим новогодишњим издањима...
У том нашем договору, поред осталог, писало је и сљедеће: "Извршити праведно територијално и материјално разграничење између Југославије и оних дијелова државе чији државотворни народи желе да конституишу своје независне и суверене државе..."
Ми, Срби из БиХ, отишли смо из Београда задовољни, јер смо у рукама имали документ који нам је послужио као одличан увод у потписивање и усвајање "Декларације о проглашењу републике српског народа БиХ" која је требало да остане, као федерална јединица, у савезној држави Југославији".
(Доктор Драган Ђокановић, 2/3 јануар 2022)
БЕОГРАД, 3. ЈАНУАР 1992.