Шта ће бити са "Кућом цвећа"? Да ли ће Музеј историје Југославије са Јосипом Брозом Титом, постати Музеј српске историје са Степом Степановићем, Живојином Мишићем, Радомиром Путником?
Председник Привременог органа града Београда и прослављени српски ватерполиста Александар Шапић најавио је да ће покренути иницијативу да "Кућа цвећа", односно Музеј историје Југославије, постане музеј српске историје, а да се Јосип Броз Тито који почива у њој врати у Кумровец.
Наравно да сам за то Београд добије величанствени музеј српске историје у којем ће почивати и Степа Степановић, и Живојин Мишић, и Радомир Путник, и Петар Бојовић, и сви други истакнути Срби који су наш народ провели кроз страхоте Првог свјетског рата и довели до велике државе.
Али, искрено говорећи, нисам за то да Србија испоручи ковчег са посмртним остацима Јосипа Броза Тита, Хрватској. Сматрам да Хрватска није заслужила Јосипа Броза Тита, једног од најафирмисанијих европских антинациста и антифашиста. Колико год се Јосип Броз Тито, као политичар и послијератни државник, огријешио о Србе, њему је мјесто ипак у Београду, а не уз Хрвате или неке друге народе који су својим референдумима, слушајући налогодавце са стране, разбили Југославију и показали шта мисле о антинацизму и антифашизму.
Дакле, Шапићу, и Ви, и Ваш страначки шеф, мало боље размислите о свему!
Нико вам не брани да направите Музеј српске историје! Нека то буде грађевина величине највеће египатске пирамиде, биће нам драго! Нека сви они који дођу у Београд и Србију потрче да обиђу тај музеј, да се сликају поред њега и у своје државе понесу утиске о храбрости Срба и државотворној снази Срба.
А у "Кућу цвећа" положите и посмртне остатке Србина Арсе Јовановића, начелника Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије и Партизанских одреда Југославије, те првог Начелника Генералштаба Југословенске Армије. То ће бити прави одговор Срба Јосипу Брозу Титу, јер је антинацистичка и антифашистичка борба у Југославији била борба Срба за слободну Југославију.
(Доктор Драган Ђокановић, 05. 04. 2024)
Прије неколико дана сам упозорио да није паметно да се званичници Републике Српске мијешају у изборе у Србији.
Међутим, они су то радили! И те како су то радили! Од отворене политичке пропаганде путем државног сервиса, до организовања бирача... А све у корист Вучићевог СНС-а.
С обзиром на то да су активисти владајуће странке у Србији до у најситиније детаље проанализирали појединце са Јединственог бирачког списка - тачно су знали ко ће гласати за њих, а ко неће. Такође су, и прије избора, знали колико ће имати гласова у Београду...
Колико ће добити гласова у Београду знали су и политичари у опозиционим странкама. Али, за разлику од Вучићевог СНС-а, они нису могли да рачунају на помоћ бирача из Републике Српске.
Демонстрације у главном граду Србије, очигледно је, неће стати. Данас су београдски студенти тражили увид у списак бирача у Београду, говорећи да ће се увидом у бирачки списак открити ко је имао право да гласа а ко није, и ко је поштени побједник избора у Београду.
Међутим, из кабинета министра државне управе и локалне самоуправе Србије категорично тврде да је евиденција пребивалишта, односно боравишта грађана, повезана са бирачким списком и да нема неправилности...
Мишљења сам да ће демонстрације у Београду тешко стати, ако постоји сумња у регуларност избора у највећем српском граду,
(Доктор Драган Ђокановић, 25. 12. 2023)
Милан је био мој друг из ординације у Београду. Тамнопути дјечак, стасао за полазак у школу. Увијек је долазио сам, умивен, почешљан, уредних ноктију и чисте гардеробе на себи. Прави мали господин...
Живио је са баком, очевом мајком. Примијетио сам да не жели да прича о родитељима, па му нисам ни постављао питања о њима...
Улазио је код мене када никог другог није било у чекаоници.
- Чекам да ти се гужва рашчисти и онда предам књижицу. - рекао ми је, некад на почетку нашег дружења, кад' сам га упитао како увијек успије да изабере прави тренутак за улазак у ординацију.
Након прегледа волио је да сједи са мном и разговара. Најчешће би то била прича о фудбалу. Углавном је био здрав па сам, послије пар прегледа, схватио да он, у ствари, долази да се дружи са мном...
Без обзира на то, послушао бих му плућа, погледао зубе и грло, посавјетовао како да чува здравље и написао рецепт да узме мултивитамински сируп. Дао бих му, наравно, и нешто новца...
Хладно јесење јутро, кошава... Пролазим поред гараже градског саобраћајног предузећа на Карабурми и видим Милана како прилази капији у намјери да изађе на улицу. На себи је имао само џемпер.
Послије неколико сати стиже и у ординацију.
- Видио сам те јутрос у гаражи градског превоза. Шта си, тако рано, тражио на Карабурми? - започнем разговор.
- Зоран ме, након своје последње вожње, одвезе тамо да бих преспавао.
- Ко је Зоран?
- Зоран вози аутобус до Панчева, седим са њим док не заврши посао, а онда ме одвезе у гаражу...
- А гдје ти је она јакна у којој си ми долазио прошли пут? - упитам га забринут за његово здравље.
- Украли ми је у аутобусу. Заспао сам, ништа нисам осетио, Однели јакну са све парама које сам имао. Ни Зоран ништа није видео, био је заузет око путника...
- Шта радиш по аутобусима у то доба, зашто ниси код своје баке?
- Истерала ме из куће!
- Зашто је то урадила, па ти си добар дјечак?
- Обула је моје чисте чарапе, ја тражио да их врати, а она се, бре, уместо да ми врати чарапе које сам ја прао, наљутила и избацила ме напоље! - изговори Милан у једном даху, а очи му се напунише сузама...
Нисмо се више видјели.
(Др Драган Ђокановић, 31. март 2021)