Велика антифашистичка народноослободилачка скупштина Србије, одржана је од 9. до 12. новембра 1944. године. Посланици за ову скупштину нису били бирани од народа већ делегирани из редова народноослободилачких одбора и Народноослободилачког фронта. На засједању је донијета одлука о конституисању Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије (АСНОС-а) као врховног законодавног и извршног органа власти Србије.
Историјски коријен и правни темељ за ову активност Брозових комуниста у Србији била је одлука АВНОЈ-а, одржаног 29. и 30. новембра 1943. у Јајцу, да се Југославија изгради на федеративној основи, као заједница равноправних народа.
Наведеном одлуком народи су добили своје државе и право на самоопредјељење укључујући и отцјепљење.
На тај начин су се Срби, (иако су, ослобађајући и себе и друге јужнословенске народе крајем Првог свјетског рата већ створили државу, и за себе и за друге јужнословенске народе, прогласили је на данашњи дан 1918. године, и у којој су скоро сви били своји на своме), нашли у државицама које су осмислили Брозови комунисти, (вјероватно не сами).
А ево шта се дешавало у Београду и Србији, након што су комунисти освојили власт...
"Нисмо имали милости, били смо окрутни јер смо чистили смеће… То је тада било као да сам Бог. Није било прописа, а могли сте да судите и да одлучујете… Србија је већином била за четнике, не за партизане, то вам ја кажем. Србија је била везана за краља, династију, цркву", говорио је партизански генерал Јово Капичић, о времену након што су комунисти освојили власт у Србији.
"Уколико у току чишћења наиђете на случајеве да поједине породице одржавају везу са четницима у шуми, онога на кога се сумња да одржава везу - стрељајте најконспиративније, а породици забранити кретање из села и обавестите је да је стрељани упућен у логор“, била је једна од директива.
"Људи су без суђења, везани телефонском жицом и обично само у доњем вешу, одвођени у групама 15 до 30. Најчешће и током ноћи до јутра стрељани су на локацијама на ободима градова, у кругу самих касарни, обалама река и другим местима."
Мајор ОЗНА Милан Трешњић сведочио је да је у кварту којим је он командовао убијено 800 цивила, a Београд је имао 16 квартова. Када су откривена документа ОЗНА у Загребу, испоставило се да су комунисти више људи убили у једном београдском кварту него у цијелој хрватској престоници.
С обзиром на то да је Јосип Броз, у то вријеме истовремено био предсједник државе, шеф министарства одбране, предсједник владе, врховни командант и предсједник Комунистичке партије Југославије, јасно је одакле су морале да стижу наредбе.
(Доктор Драган Ђокановић, 01. 12. 2024)
Везани чланци:
