Приказивање чланака по тагу Beograd

Из сваког краја Србије кренуло је, 15. марта 2025. године, у Центар Београда, све најплеменитије што Србија има, све најљепше што Србија има, све најдобронамјерније што Србија има, све најпаметније што Србија има, све најдобродушније што Србија има, све најпристојније што Србија има, све најсрчаније што Србија има - да ода почаст за 15 (сада је то, нажалост, 16) погинулих особа, које су, не слутећи зло, пролазиле, 1. новембра 2024, испод надстрешнице реновиране зграде Жељезничке станице у Новом Саду. Није ни слутило, тих 16 чистих душа, да су реновирање зграде и њене надстрешнице водили бездушници - бездушници који су размишљали о "уградњи" себе" у цифре реновирања, а не о уградњи неопходних елемената да надстрешници обезбиједе чврстину, безбједност и дуговјечност.

Видјевши шта се десило, Србија се побунила! Студенти су први схватили шта је довело до трагедије у Новом Саду и кренули у борбу за правду. Народ их је слиједио, поносећи се својом младошћу.

И, тог 15. марта 2025. године, када је петнаестоминутним ћутањем одавана почаст погинулима у Новом Саду, власт Србије је одлучила да притисне дугмад на непознатом оружју и употријеби га против младих људи које су њихове породице послале у Београд да помогну својој Србији да се избори за слободу и правду, не слутећи да ће им у главном граду државе дјецу дочекати властодршци са припремљеним најновијим оружјем и њихови плаћеници са фантомкама на главама и палицама у шакама. Успјели су, нажалост, ти мрачњаци, да разбију скуп и прије неголи је прошло 15 минута ћутања. Након тога је наступило ликовање монструозних типова по монструозним телевизијама.

Али, преварили су се у процјени Срба и Србије! Заборавили су да се Србија умирит' не може!

(Доктор Драган Ђокановић, 22. 03. 2025)

Приликом пада надстрешнице са зграде Жељезничке станице у
Новом Саду и погибије 15 особа, предсједник Србије Александар Вучић пожурио је да каже да од комплетне зграде жељезничке станице "једино надстрешница није реновирана". Међутим, људи су снимцима и фотографијама доказали да се, и те како, радило и на реновирању надстрешнице. Очигледно је да је предсједник Србије имао интерес да, из њему знаног разлога, дезавуише јавност у вези са падом надстрешнице у Новом Саду.

Јуче је, предсједник Србије, поновно журећи, негирао да је полиција било шта користила против окупљених грађана, поготово не звучни топ. "Ни пендрек није дигла!", рекао је. Иначе за све живо заинтересован, одједном никакве жеље, (о емпатији нећу ни да говорим јер он студенте доживљава као своје ратне непријатеље), чак ни радозналости код предсједника Србије - да сазна шта је уплашило и растјерало окупљене грађане и прекинуло највећи протестни скуп у историји Србије.

А да је нешто коришћено, као што је и надстрешница у Новом Саду реновирана, признаје и Прво основно јавно тужилаштво у Београду, које је формирало предмет и наложило МУП-у Србије да утврди шта се тачно догодило критичном приликом, када се у 15 минута тишине, зачуо ЈАК И НЕОБИЧАН ЗВУК који је изазвао стах, панику, падање, трчање и гурање окупљених грађана и прекинуо протест - којег се предсједник Србије, и те како, плашио и, консултујући стручњаке за режију, очигледно све режирао. Један од таквих стручањака, дан раније (14. марта) је написао: "Шта има тако трагично у 'грађанском рату' ако он у себи носи 'тријебљење губе из торине' ради исцељења читавог народа? Разјарени следбеници пленумаша ће осетити, по први пут, снагу српских министарстава силе. Полицијо, поступи по наређењу!"

Мислим де је јуче преко 400 хиљада људи потписало петицију за провођење међународне истраге о прекјучерашњем дешавању у Београду. Један од потписника петиције сам и ја.

(Доктор Драган Ђокановић, 17. 03. 2025)

Жао ми је, и те како ми је жао, што политичар, против којег се дигла омладина Србије, има толико додворица у Републици Српској.

Надам се да ће са политичке сцене у Српској, у наредном периоду, нестати сви они који су трчали да се додворе и поклоне политичару којег је омладина Србије прецизно скенирала, и жели да га одбаци.

(Доктор Драган Ђокановић, 22. 12. 2024)

Велика антифашистичка народноослободилачка скупштина Србије, одржана је од 9. до 12. новембра 1944. године. Посланици за ову скупштину нису били бирани од народа већ делегирани из редова народноослободилачких одбора и Народноослободилачког фронта. На засједању је донијета одлука о конституисању Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије (АСНОС-а) као врховног законодавног и извршног органа власти Србије.
Историјски коријен и правни темељ за ову активност Брозових комуниста у Србији била је одлука АВНОЈ-а, одржаног 29. и 30. новембра 1943. у Јајцу, да се Југославија изгради на федеративној основи, као заједница равноправних народа.
Наведеном одлуком народи су добили своје државе и право на самоопредјељење укључујући и отцјепљење.
На тај начин су се Срби, (иако су, ослобађајући и себе и друге јужнословенске народе крајем Првог свјетског рата већ створили државу, и за себе и за друге јужнословенске народе, прогласили је на данашњи дан 1918. године, и у којој су скоро сви били своји на своме), нашли у државицама које су осмислили Брозови комунисти, (вјероватно не сами).

А ево шта се дешавало у Београду и Србији, након што су комунисти освојили власт...

"Нисмо имали милости, били смо окрутни јер смо чистили смеће… То је тада било као да сам Бог. Није било прописа, а могли сте да судите и да одлучујете… Србија је већином била за четнике, не за партизане, то вам ја кажем. Србија је била везана за краља, династију, цркву", говорио је партизански генерал Јово Капичић, о времену након што су комунисти освојили власт у Србији.
"Уколико у току чишћења наиђете на случајеве да поједине породице одржавају везу са четницима у шуми, онога на кога се сумња да одржава везу - стрељајте најконспиративније, а породици забранити кретање из села и обавестите је да је стрељани упућен у логор“, била је једна од директива.
"Људи су без суђења, везани телефонском жицом и обично само у доњем вешу, одвођени у групама 15 до 30. Најчешће и током ноћи до јутра стрељани су на локацијама на ободима градова, у кругу самих касарни, обалама река и другим местима."
Мајор ОЗНА Милан Трешњић сведочио је да је у кварту којим је он командовао убијено 800 цивила, a Београд је имао 16 квартова. Када су откривена документа ОЗНА у Загребу, испоставило се да су комунисти више људи убили у једном београдском кварту него у цијелој хрватској престоници.
С обзиром на то да је Јосип Броз, у то вријеме истовремено био предсједник државе, шеф министарства одбране, предсједник владе, врховни командант и предсједник Комунистичке партије Југославије, јасно је одакле су морале да стижу наредбе.

(Доктор Драган Ђокановић, 01. 12. 2024)

Везани чланци:

1. https://srpska-portal.com/index.php/politika/item/1300-ovako-su-politicki-glupani-upropastili-srbe-i-drzavu-srba

Шта ће бити са "Кућом цвећа"? Да ли ће Музеј историје Југославије са Јосипом Брозом Титом, постати Музеј српске историје са Степом Степановићем, Живојином Мишићем, Радомиром Путником?
Председник Привременог органа града Београда и прослављени српски ватерполиста Александар Шапић најавио је да ће покренути иницијативу да "Кућа цвећа", односно Музеј историје Југославије, постане музеј српске историје, а да се Јосип Броз Тито који почива у њој врати у Кумровец.

Наравно да сам за то Београд добије величанствени музеј српске историје у којем ће почивати и Степа Степановић, и Живојин Мишић, и Радомир Путник, и Петар Бојовић, и сви други истакнути Срби који су наш народ провели кроз страхоте Првог свјетског рата и довели до велике државе.

Али, искрено говорећи, нисам за то да Србија испоручи ковчег са посмртним остацима Јосипа Броза Тита, Хрватској. Сматрам да Хрватска није заслужила Јосипа Броза Тита, једног од најафирмисанијих европских антинациста и антифашиста. Колико год се Јосип Броз Тито, као политичар и послијератни државник, огријешио о Србе, њему је мјесто ипак у Београду, а не уз Хрвате или неке друге народе који су својим референдумима, слушајући налогодавце са стране, разбили Југославију и показали шта мисле о антинацизму и антифашизму.

Дакле, Шапићу, и Ви, и Ваш страначки шеф, мало боље размислите о свему!
Нико вам не брани да направите Музеј српске историје! Нека то буде грађевина величине највеће египатске пирамиде, биће нам драго! Нека сви они који дођу у Београд и Србију потрче да обиђу тај музеј, да се сликају поред њега и у своје државе понесу утиске о храбрости Срба и државотворној снази Срба.
А у "Кућу цвећа" положите и посмртне остатке Србина Арсе Јовановића, начелника Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије и Партизанских одреда Југославије, те првог Начелника Генералштаба Југословенске Армије. То ће бити прави одговор Срба Јосипу Брозу Титу, јер је антинацистичка и антифашистичка борба у Југославији била борба Срба за слободну Југославију.


(Доктор Драган Ђокановић, 05. 04. 2024)

Прије неколико дана сам упозорио да није паметно да се званичници Републике Српске мијешају у изборе у Србији.
Међутим, они су то радили! И те како су то радили! Од отворене политичке пропаганде путем државног сервиса, до организовања бирача... А све у корист Вучићевог СНС-а.

С обзиром на то да су активисти владајуће странке у Србији до у најситиније детаље проанализирали појединце са Јединственог бирачког списка - тачно су знали ко ће гласати за њих, а ко неће. Такође су, и прије избора, знали колико ће имати гласова у Београду...
Колико ће добити гласова у Београду знали су и политичари у опозиционим странкама. Али, за разлику од Вучићевог СНС-а, они нису могли да рачунају на помоћ бирача из Републике Српске.

Демонстрације у главном граду Србије, очигледно је, неће стати. Данас су београдски студенти тражили увид у списак бирача у Београду, говорећи да ће се увидом у бирачки списак открити ко је имао право да гласа а ко није, и ко је поштени побједник избора у Београду.
Међутим, из кабинета министра државне управе и локалне самоуправе Србије категорично тврде да је евиденција пребивалишта, односно боравишта грађана, повезана са бирачким списком и да нема неправилности...

Мишљења сам да ће демонстрације у Београду тешко стати, ако постоји сумња у регуларност избора у највећем српском граду,

(Доктор Драган Ђокановић, 25. 12. 2023)