Приказивање чланака по тагу Distrikt Brčko

Дуго времена сам био увјерен да су нелегално пресељење републичке администрације из Сарајева (Српског) у Бањалуку и гласање српских представника, (већина Крајишници), у Парламентарној скупштини БиХ за Први амандман на Устав БиХ, по којем је утемељен Дистрикт Брчко БиХ - резултат непромишљених потеза српских политичара и да између измјештања републичке администрације и проглашења Дистрикта нема повезаности.

Међутим, ових дана, током подробнијих анализа политичких догађања која су се десила након што је Биљана Плавшић уз помоћ и подршку посланика СДА и ХДЗ, (Запитајмо се зашто су то СДА и ХДЗ урадили?), извршила својеврсни пуч у Републици Српској, наметнули су ми се сљедећи закључци:
1. Републику Српску је много лакше срушити ако је њена администрација далеко од источног дијела Републике Српске, који има територијални континуитет са Србијом и Црном Гором.
2. Републику Српску је још лакше срушити ако је њена администрација без територијалне повезаности са источним дијелом Републике Српске, односно без територијалне повезаности са Србијом и Црном Гором, а управо то се десило усвајањем Првог амандмана на Устав БиХ и проглашењем Дистрикта Брчко БиХ.
Мислим да су тих ствари били свјесни посланици СДА и ХДЗ-а и да су зато стали на страну Биљане Плавшић. Вјероватно су добили и информацију да ће Плавшићева, убрзо послије тог пуча, завршити на робији а да ће (у том тренутку важни) политичари из Крајине због своје вишегодишње индоктринације "братством и јединством" бити лак плијен за манипулисање, те да ће сигурно изгласати Дистрикт и прекинути територијални континуитет Републике Српске.

Дистрикт Брчко БиХ, (то му је званични назив), иако га власт у Српској да би умањила своју одговорност за факта која сам напријед навео неправилно назива Брчко дистрикт и поприлично неаргументовано својата, све друго је само није српски град. По попису становништва, из 2013. године, етничка структура у Дистрикту је сљедећа: Бошњака има 35.381 (односно 42,36 %), Хрвата 17.252 (односно 20,66 %).

Срба у Дистрикту Брчко БиХ било је, те 2013. године, 28.884 (у процентима је то 34,88 %). Сигуран сам да их је сада још мање и да је проценат учешћа Срба у становништву Дистрикта још нижи.

Озбиљна и одговорна политика се бави озбиљним анализама и политичким процјенама које се, кад год је то могућно, морају заснивати на егзактиним подацима.

Према томе, браћо Крајишници и сестре Крајишкиње, папир и оловку у руке па видите шта вам је чинити.
Кадрови које сте до сада дали политици Републике Српске нису се показали квалитетним и одговорним, а ни ови нови за које сада гласате не показују да су свјесни озбиљности ситуације.

А ово је, када су рат и мир у питању, врло пријетеће подручје.

(Доктор Драган Ђокановић, 27. 10. 2024)

"Докторе, прочитао сам оне Ваше објаве у којима сте писали о потреби градње аутопута који би ишао испод Брчког и повезивао западни дио Републике Српске са источним дијелом. У праву сте! Градња тунела испод Брчког требало би да постане приоритет свим становницима Крајине", прокоментариса, господин Т, током синоћње шетње бањалучким улицама.

"Можда то, сада, људима из Крајине, изгледа као неостварива прича, али када је могао да буде ископан испод Ла Манша, што не би могао да буде ископан и испод Брчког", укључује се у причу о копању тунела испод Брчког, господин Ђ.

"Не знам да ли сте видјели да је почело копање тунела ширине 10 метара и испод цијелог Лондона?", упитах.

"Да, да, и видјели како се гради и читали о томе."

Причаћу у наредном периоду о томе нашем народу, и наглашавати да се ради о изводивом подухвату за нашу Српску. Ако постанем предсједник Српске, нарочито ћу се ангажовати око изградње новог града на Дрини, у Скеланима, и коридора испод Брчког.

(Доктор Драган Ђокановић, 26. 10. 2024)

Када смо 1990. године кренули са организовањем Срба у бившој југословенској Социјалистичкој Републици БиХ, против себе смо имали не само СДА, ХДЗ и све фракције СКБиХ, него и 60. амандман на Устав СР БиХ, усвојен у Скупштини СРБиХ 31. јула 1990. године, по којем је "Социјалистичка Република Босна и Херцеговина суверена демократска држава равноправних грађана, народа Босне и Херцеговине - Муслимана, Срба и Хрвата и припадника других народа и народности који у њој живе."
Усвајањем тог 60. амандмана престао је да важи став 1. члана 1. Устава СР БиХ по којем је Социјалистичка Република Босна и Херцеговина била "државна демократска заједница народа". У основним начелима претходних устава СРБиХ писало је: "Срба, Муслимана и Хрвата".

Зашто данас о овоме пишем?

Јуче сам навео да је приликом усвајања првог амандмана на Дејтонски устав БиХ, по којем је Брчко, 2009. године постало дистрикт, један од пет представника Републике Српске у Дому народа био Младен Иванић. Е, управо тај Младен Иванић, био је члан Предсједништва СР БиХ када је 1990. године усвојен 60. амандман на Устав СР БиХ, којим су комунисти-Срби, међу којима је био и Младен Иванић и то позициониран као члан Предсједништва СР БиХ, почели да одизимају државотворност свом народу, и да од југословенске федералне јединице СРБиХ, "демократске заједнице народа Срба, Муслимана и Хрвата", праве "суверену државу грађана".

Младен Инанић је, дакле, 1990. године био важан фактор у хијерархији СРБиХ, био је члан њеног предсједништва, и није се побунио против одузимања суверенитета свом народу у БиХ. Ако тада због релативне младости можда није разумио процес развлашћивања Срба у БиХ од стране муслиманских и хрватских комуниста, 2009. године морао је да буде свјестан свега.

Али, ко је младог Иванића прогурао до члана Предсједништва СРБиХ?
Ко је био заинтересован да он послије рата буде скоро на свакој српској функцији?
Ко је успио да Младена Иванића уврсти у петочлану делегацију Републике Српске која је гласовима својих чланова у Дому народа ПС БиХ промијенила (Дејтонски) Устав БиХ, нарушивши притом територијални континуитет Републике Српске и занемарујући цијену битке за "Коридор"?

Наравно, јасно је мени да у Републици Српској не постоји критична маса одговорних људи који брину о свему ономе што се тиче Републике Српске и који би на вријеме упозоравали, али, ипак, да Младен Иванић буде скоро на свакој српској функцији - ПРЕВИШЕ ЈЕ, браћо и сестре!
На жалост Срба и Републике Српске, није само Младен Иванић био инволвиран у рад структура Републике Српске... Припадници партије која је 1990. године усвојила 60. амнадман на Устав СР БиХ и покушала да развласти српски народ, а све у корист "грађанске" БиХ, прилично добро су распоређени у Српској...

(Доктор Драган Ђокановић, 02. 03. 2024)

Везани чланци:

1. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/1026-ovako-je-koridor-pomnozen-sa-nulom

Госпођа Драгица Галијш Тошанић, у свом коментару на моју објаву "Може ли сутра у Брчком избити сукоб између Бошњака и Срба", написала је: "Колико се сјећам Алија Изетбеговић је имао услов за дистрикт Брчко или неће потписати Дејтонски споразум."

Одговорио сам госпођи Галијш Томанић: "Дејтонски споразум познаје само БиХ састављену од Републике Српске и Федерације БиХ. Ни у Уставу БиХ, (то је Анекс 4 Дејтонског споразума), такође не постоји Брчко као дистрикт... Међутим, промјеном Устава Босне и Херцеговине, односно усвајањем Амандмана I од 25/26. марта 2009. године, територија предратне општине Брчко постаје Дистрикт..."

Ево тог Амандмана I на Устав БиХ, којег су усвојили и представници Срба из Републике Српске:

На основу члана X.1. Устава Босне и Херцеговине (Анекс 4. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини), Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине на 49. сједници Представничког дома, одржаној 25. марта 2009. године, и на 27. сједници Дома народа, одржаној 26. марта 2009. године, донијела је Амандман I на Устав Босне и Херцеговине. У Уставу Босне и Херцеговине иза члана VI.3. додаје се нови члан VI.4. који гласи: "Брчко Дистрикт Босне и Херцеговине, који постоји под суверенитетом Босне и Херцеговине и спада под надлежности институција Босне и Херцеговине онако како те надлежности произилазе из овог устава, чија је територија у заједничкој својини (кондоминијуму) ентитета, јединица је локалне
самоуправе с властитим институцијама, законима и прописима и с овлаштењима и статусом коначно прописаним одлукама Арбитражног трибунала за спор у вези с међуентитетском линијом разграничења у области Брчког. Однос између Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине и институција Босне и Херцеговине и ентитета може се даље уредити законом који доноси Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине.
Уставни суд Босне и Херцеговине надлежан је да одлучује о било каквом спору у вези са заштитом утврђеног статуса и овлаштења Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине који се може јавити између једног или више ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине или између Босне и Херцеговине и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине по овом уставу и одлукама Арбитражног трибунала.
Сваки такав спор такође може покренути већина посланика у Скупштини Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине која укључује најмање једну петину изабраних посланика из реда сваког од конститутивних народа."

Ко је од Срба из Републике Српске био, те 2009. године, у Представничком дому?

1. СНСД: Јовичић Славко, Калабић Драго, Кузмановић Жељко, Марковић Милица, Продановић Лазар, Шаин Весна, Тодоровић Јован и Живковић Милорад. Осам чланова СНСД-а.
2. СДС: Милићевић Љиљана, Новаковић Момчило и Околић Марко. Три члана СДС-а.
3. ПДП: Докић Бранко
4. ДНС: Милашин Љиљана

Без обзира на гласање у Представничком дому, могло је пет чланова делегације Срба, (делегацију је изабрала Народна Скупштина Републике Српске), да заустави усвајање Амандмана којим Брчко постаје Дистрикт БиХ у Дому народа Парламентарне скупштине. У тој делегацији били су: Иванић Младен (ПДП), Копривица Зоран, Љубичић Драго и Мајкић Душанка (СНСД) и Шараба Слободан (СДС). Као што знамо и данас свему томе свједочимо Брчко је постало Дистрикт.
Такође знамо да сваком усвајању закона у БиХ претходе неке нагодбе, па сам сигуран да су далеко од очију јавности српски политичари, (а на основу ових имена да се закључити да су у свему томе главни били Милорад Додик и Младен Иванић), СКЛОПИЛИ ДИЛ са неким, и ратну операцију "Коридор" помножили са нулом.

(Доктор Драган Ђокановић, 01. 03. 2024)