На моје реченице да ће ми, наравно ако будем изабран за предсједника Републике Српске, три главна приоритета бити: "1. Да Народна скупштина постане неприкосновено политичко-државно мјесто одлучивања у Републици Српској.
2. Да Народна скупштина буде централно политичко-државно мјесто креирања политике са којом делегација Републике Српске иде на ниво БиХ, односно у Дом народа Парламентарне скупштине БиХ.
3. Да почнемо градити Коридор Републике Српске, значи да почнемо градити аутопут који ће, пролазећи испод Брчко дистрикта, увезати Републику Српску у чврсту државну цјелину.", услиједио је сљедећи коментар: "Све је ово у реду ал' проблем свих проблема је наталитет. У нади да ћете бити предсједник Републике Српске ово мора бити на првом мјесту. Ако нема народа не требају ни аутопутеви."
Дивна је ово прилика да, драга браћо и сестре, поразговарамо о томе како да се у Републици Српској повећа наталитет и да се заустави одлазак младих.
Лично мислим да млади, из цијеле Републике Српске, одлазе зато што су владајуће странке, можда и не знајући шта чине, Народну скупштину претвориле у институцију чији се закони и одлуке не поштују ни на навоу Српске, а ни на нивоу БиХ; Из западног дијела Српске одлазе углавном због страха за будућност, јер је западни дио одсјечен и неспреман да се одбрани у случају агресије на њега, и та чињеница депримира маде људе; Из источног дијела Српске млади одлазе зато што су политичари и бирачко тијело западног дијела Српске, у свакодневном животу, себе прогласили Републиком Српском а видљиво је да њоме врло лоше управљају, чак не управљају добро ни у корист грађана западног дијела, а поготово не у корист грађана источног дијела.
(Доктор Драган Ђокановић, 12. 11. 2024)
П.С. На фотографији, на клупи у парку, сједе моји синови Александар и Никола. Никола је љекар у Хитној помоћи у ДЗ здравља Источно Сарајево (за мизерну плату), а Александар је чекао папире, за регистровање издвачке куће, годину и нешто... Овдје су остали зато што им, моја супруга Драган и ја, свакодневно говоримо да Република Српска има перспективу, али да су јој потребни љубав младих, вјеровање у њен успјех, и неопходни ентузијазам. Нажалост, политичари који годинама "дрмају" буџетом и кредитима, својом су себичношћу, младима поприлично обесмислили наду у боље сутра Републике Српске.
Везани чланци: