Приказивање чланака по тагу Operacija

Када смо 1990. године кренули са организовањем Срба у бившој југословенској Социјалистичкој Републици БиХ, против себе смо имали не само СДА, ХДЗ и све фракције СКБиХ, него и 60. амандман на Устав СР БиХ, усвојен у Скупштини СРБиХ 31. јула 1990. године, по којем је "Социјалистичка Република Босна и Херцеговина суверена демократска држава равноправних грађана, народа Босне и Херцеговине - Муслимана, Срба и Хрвата и припадника других народа и народности који у њој живе."
Усвајањем тог 60. амандмана престао је да важи став 1. члана 1. Устава СР БиХ по којем је Социјалистичка Република Босна и Херцеговина била "државна демократска заједница народа". У основним начелима претходних устава СРБиХ писало је: "Срба, Муслимана и Хрвата".

Зашто данас о овоме пишем?

Јуче сам навео да је приликом усвајања првог амандмана на Дејтонски устав БиХ, по којем је Брчко, 2009. године постало дистрикт, један од пет представника Републике Српске у Дому народа био Младен Иванић. Е, управо тај Младен Иванић, био је члан Предсједништва СР БиХ када је 1990. године усвојен 60. амандман на Устав СР БиХ, којим су комунисти-Срби, међу којима је био и Младен Иванић и то позициониран као члан Предсједништва СР БиХ, почели да одизимају државотворност свом народу, и да од југословенске федералне јединице СРБиХ, "демократске заједнице народа Срба, Муслимана и Хрвата", праве "суверену државу грађана".

Младен Инанић је, дакле, 1990. године био важан фактор у хијерархији СРБиХ, био је члан њеног предсједништва, и није се побунио против одузимања суверенитета свом народу у БиХ. Ако тада због релативне младости можда није разумио процес развлашћивања Срба у БиХ од стране муслиманских и хрватских комуниста, 2009. године морао је да буде свјестан свега.

Али, ко је младог Иванића прогурао до члана Предсједништва СРБиХ?
Ко је био заинтересован да он послије рата буде скоро на свакој српској функцији?
Ко је успио да Младена Иванића уврсти у петочлану делегацију Републике Српске која је гласовима својих чланова у Дому народа ПС БиХ промијенила (Дејтонски) Устав БиХ, нарушивши притом територијални континуитет Републике Српске и занемарујући цијену битке за "Коридор"?

Наравно, јасно је мени да у Републици Српској не постоји критична маса одговорних људи који брину о свему ономе што се тиче Републике Српске и који би на вријеме упозоравали, али, ипак, да Младен Иванић буде скоро на свакој српској функцији - ПРЕВИШЕ ЈЕ, браћо и сестре!
На жалост Срба и Републике Српске, није само Младен Иванић био инволвиран у рад структура Републике Српске... Припадници партије која је 1990. године усвојила 60. амнадман на Устав СР БиХ и покушала да развласти српски народ, а све у корист "грађанске" БиХ, прилично добро су распоређени у Српској...

(Доктор Драган Ђокановић, 02. 03. 2024)

Везани чланци:

1. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/1026-ovako-je-koridor-pomnozen-sa-nulom

Госпођа Драгица Галијш Тошанић, у свом коментару на моју објаву "Може ли сутра у Брчком избити сукоб између Бошњака и Срба", написала је: "Колико се сјећам Алија Изетбеговић је имао услов за дистрикт Брчко или неће потписати Дејтонски споразум."

Одговорио сам госпођи Галијш Томанић: "Дејтонски споразум познаје само БиХ састављену од Републике Српске и Федерације БиХ. Ни у Уставу БиХ, (то је Анекс 4 Дејтонског споразума), такође не постоји Брчко као дистрикт... Међутим, промјеном Устава Босне и Херцеговине, односно усвајањем Амандмана I од 25/26. марта 2009. године, територија предратне општине Брчко постаје Дистрикт..."

Ево тог Амандмана I на Устав БиХ, којег су усвојили и представници Срба из Републике Српске:

На основу члана X.1. Устава Босне и Херцеговине (Анекс 4. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини), Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине на 49. сједници Представничког дома, одржаној 25. марта 2009. године, и на 27. сједници Дома народа, одржаној 26. марта 2009. године, донијела је Амандман I на Устав Босне и Херцеговине. У Уставу Босне и Херцеговине иза члана VI.3. додаје се нови члан VI.4. који гласи: "Брчко Дистрикт Босне и Херцеговине, који постоји под суверенитетом Босне и Херцеговине и спада под надлежности институција Босне и Херцеговине онако како те надлежности произилазе из овог устава, чија је територија у заједничкој својини (кондоминијуму) ентитета, јединица је локалне
самоуправе с властитим институцијама, законима и прописима и с овлаштењима и статусом коначно прописаним одлукама Арбитражног трибунала за спор у вези с међуентитетском линијом разграничења у области Брчког. Однос између Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине и институција Босне и Херцеговине и ентитета може се даље уредити законом који доноси Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине.
Уставни суд Босне и Херцеговине надлежан је да одлучује о било каквом спору у вези са заштитом утврђеног статуса и овлаштења Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине који се може јавити између једног или више ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине или између Босне и Херцеговине и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине по овом уставу и одлукама Арбитражног трибунала.
Сваки такав спор такође може покренути већина посланика у Скупштини Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине која укључује најмање једну петину изабраних посланика из реда сваког од конститутивних народа."

Ко је од Срба из Републике Српске био, те 2009. године, у Представничком дому?

1. СНСД: Јовичић Славко, Калабић Драго, Кузмановић Жељко, Марковић Милица, Продановић Лазар, Шаин Весна, Тодоровић Јован и Живковић Милорад. Осам чланова СНСД-а.
2. СДС: Милићевић Љиљана, Новаковић Момчило и Околић Марко. Три члана СДС-а.
3. ПДП: Докић Бранко
4. ДНС: Милашин Љиљана

Без обзира на гласање у Представничком дому, могло је пет чланова делегације Срба, (делегацију је изабрала Народна Скупштина Републике Српске), да заустави усвајање Амандмана којим Брчко постаје Дистрикт БиХ у Дому народа Парламентарне скупштине. У тој делегацији били су: Иванић Младен (ПДП), Копривица Зоран, Љубичић Драго и Мајкић Душанка (СНСД) и Шараба Слободан (СДС). Као што знамо и данас свему томе свједочимо Брчко је постало Дистрикт.
Такође знамо да сваком усвајању закона у БиХ претходе неке нагодбе, па сам сигуран да су далеко од очију јавности српски политичари, (а на основу ових имена да се закључити да су у свему томе главни били Милорад Додик и Младен Иванић), СКЛОПИЛИ ДИЛ са неким, и ратну операцију "Коридор" помножили са нулом.

(Доктор Драган Ђокановић, 01. 03. 2024)