Објаве

Приказивање чланака по тагу Vladimir Vladimirovič Putin


Орден Александар Невски био је награда за исказану храброст на бојном пољу који је успоставио руски император Петар Велики. Орден је посвећен Александру, принцу од Новгорода, који је у љето 1240. године показао несвакидашњу храброст побиједивши шведске крсташке трупе на ријеци Неви, послије чега је добио надимак „Невски“, и данас се сматра за највећег руског јунака. Петар Велики је на мјесту побједничке битке саградио манастир 1724. године у којег су пренијети посмртни остаци Александра Невског.

Орден "за храброст на бојном пољу", 2019. године, добио је предсједник Србије Александар Вучић. Данас је предсједник Русије Владимир Владимирович Путин истим орденом одликовао и предсједника Републике Српске Милорада Додика.

Овим орденом раније су одликовани и црногорски владари Петар II Петровић Његош, кнез Данило Петровић Његош, као и њихов рођак и дугогодишњи предсједник црногорске владе, војвода Божо Петровић Његош. Орденом светог Александра Невског одликован је и некадашњи предсједник Министарског савјета Краљевине Србије Никола Пашић.

(Доктор Драган Ђокановић, 21.02. 2024)

Објављено у ПОЛИТИКА


Другопласирани кандидат за предсједника Републике Српске, на прошлогодишњим изборима, била је госпођа Јелена Тривић. Добила је изненађујуће велики број гласова бирача, без обзира на то што се сликала са Нијемцом Кристијаном Шмитом у центру Бањалуке. На изборима је, као што знате, побиједио Милорад Додик, политичар који се током своје предизборне кампање сликао са предсједником Русије Владимиром Владимировичем и који игнорише наведеног Нијемца. Јелена Тривић није признала изборни пораз и, људи из Бањалуке тако кажу, себе сматра предсједницом Српске а Додика назива лажним предсједником.

Данас ће Милорад Додик (за све друге грађане осим Јелене Тривић) званични предсједник Републике Српске, бар су тако медији најавили, имати у Москви састанак са руским предсједником Путином. Као што знате, против руског предсједника Запад је подигао оптужницу за наводне ратне злочине у Украјини, па тешко да се може наћи неки званичник из било које европске државе који би, не обазирући се на актуелни рат НАТО-а против Путинове Русије и подигнуту оптужницу, имао храбрости да се сретне са руским предсједником. Додик, очигледно има ту храброст, иако нема формалну сагласност Народне скупштине Републике Српске за тај чин.

Позивам госпођу Тривић да се, као политичарка која је жељела да представља Републику Српску и која се тренутно "ослања на руководство Србије и врх Српске православне цркве", а то је недавно сама изјавила, и која се фотографисала са Нијемцом Кристијаном Шмитом, као што су то урадили и предсједник Србије Вучић и Патријарх Порфирије - изјасни о Додиковој данашњој посјети Русији и њеном предсједнику!

Ако се слаже са наведеном посјетом, онда је Додиков савезник и посредно потврђује да се са Милорадом Додиком слажу и они на које се Тривићева ослања - предсједник Србије и наш патријарх. А ако се не слаже, нека Србима у Републици Српској то и каже.

С обзиром на то да ће Додик и Тривићева вјероватно бити кандидати за предсједника Српске и на сљедећим изборима, требало би да народ у Српској зна за какву политику се залажу.
Додик нам је овом данашњом посјетом јасно показао на кога ће да се ослања у наредном периоду.
Међутим, не знамо шта Јелена Тривић мисли о ослањању Републике Српске на Русију, у ситуацији рата НАТО-а против Русије?

(Доктор Драган Ђокановић, 23. 05. 2023)

Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА
 
Поштоване сестре и драга браћо, разочаран непримјереним односом власти у Републици Српској према демократски изабраном начелнику Општине Братунац Срђану Ранкићу, одлучио сам да моја јутрошња објава буде у виду отвореног писма предсједнику Руске Федерације господину Владимиру Владимировичу Путину:
 
Поштовани Предсједниче Путин,
Има једна општина на истоку Републике Српске, поред ријеке Дрине, уз саму границу са Србијом, Братунац се зове.
У тој општини је, прије двије године, становништво изабрало независног кандидата Срђана Ранкића за свог начелника. То је за наше политичке (не)прилике, Господине Предсједниче, право чудо, јер је један млађи човјек успио да побиједи кандидате (богатих) политичких странака које се, иначе, не устручавају да новац дају осиромашеним грађанима Републике Српске за њихов глас на изборима...
Тај млађи човјек, тај Срђан Ранкић, Господине Предсједниче, почетком прошлог мјесеца (јула 2022) се "дрзнуо" да са члановима породица, 3267 убијених Срба у средњем Подрињу, скрене пажњу свјетске јавности на страдање својих земљака (рођака, кумова, пријатеља, комшија) Срба, током посљедњег рата у Босни и Херцеговини.
У Срђановом завичају, Господине Предсједниче, а претходне послијератне године су то показале, указивање на страдање Срба је забрањена тема. Тамо се, а могу то посвједочити и многи моји сународници, смије причати само о жртвама народа који је био против нас Срба у том проклетом рату, и то нарочито о жртвама које су страдале у јулу 1995. године. За 3267 убистава, извршених од почетка рата па до јула 1995. у нападима бошњачких јединица на српска села у околини Братунца и Сребренице, као да нико у овој БиХ није заинтересован. А убијана су, Господине Предсједниче, дјеца, старци, жене... Убијани су у кућама, у двориштима, на њивама... У тим нападима Бошњака, припадника армије тадашње Босне и Херцеговине, страдали су и наоружани мушкарци, Срби, који су штитили своја села управо од те армије...
Тај Срђан Ранкић, тај начелник Општине Братунац, постао је Господине Предсједниче, трн у оку властима Републике Српске, трн у оку бошњачким политичким странкама, али и трн у оку српским политичким странкама. Зато што је политички независан не воли га власт, а не воле га ни утицајне српске политичке странке које Србе у Српској покушавају довести у положај страначких робова (па им је Братунац опасан да не постане примјер слободе и за друге општине). Бошњачке политичке странке су против њега јер је подржао иницијативу чланова породица убијених 3267 Срба, који су, постављањем фотографија убијених, покушали свијет упознати са истином о трогодишњем страдању Срба у околини Сребренице...
Зашто сам, Господине Предсједниче, одлучио да напишем овакво писмо?
Власт у Републици Српској и њен политички лидер Милорад Додик, готово свакодневно, подсјећају Србе у Републици Српској (А Срби у Републици Српској, Господине Предсједниче, воле своју Русију!) да "иза њих" стоји Русија; да "иза њих" стоји њен предсједник, те да би као такви, значи као штићеници Москве, требало да буду вјечна власт у Републици Српској (шта год да раде).
Ово што се дешава у Братунцу, Господине Предсједниче, да људи масовно подржавају свог начелника, без обзира на то што је и Милорад Додик кидисао да га "скине" са тог мјеста, није изоловани случај.
У Републици Српској, Господине Предсједниче, народно незадовољство је све веће и веће. Људи су незадовољни радом власти, али су незадовољни и издајничким дјеловањем опозиционих политичких странака.
Плашим се, Господине Предсједниче, да такву ситуацију у Републици Српској не искористе непријатељи, а има их, Господине Предсједниче, има... Чекају као запете пушке...
 
Хвала, Господине Предсједниче, за Ваше одвојено вријеме и за стрпљиво читање!
Свако добро Вам желим!
 
(Доктор Драган Ђокановић, из Републике Српске, 08. 08. 2022)
Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА