Објаве

Приказивање чланака по тагу Dr Dragan Đokanović

 
Познато је да Српски члан предсједништва БиХ Милорад Додик није желио да да свој пристанак за именовање новог њемачког амбасадора у БиХ. Познато је и то да се позвао на заштиту виталних интереса Републике Српске и затражио помоћ и подршку Народне скупштине Републике Српске...
Међутим, одржавање посебне сједнице Народне скупштине Републике Српске и све оно што ће се дешавати на релацији пркосници - поданици није тема моје јутрошње објаве.
 
Поштоване сестре и драга браћо, није Њемачка случајно одабрала предизборно вријеме у Босни и Херцеговини за слање свог новог амбасадора у ову земљу. Знали су Нијемци да Милорад Додик неће подржати њиховог амбасадора и да ће тим чином покушати да ојача своју позицију уочи избора.
А зашто су то, ипак, урадили?
Да покажу Русији да ни Милорад Додик, којег у Њемачкој ( у САД и ЕУ, такође) доживљавају као руског човјека, није више у стању да обезбиједи двотрећинску већину у Народној скупштини Републике Српске за своје (како они сматрају) проруске политичке потезе, а поготово то у предстојеће четири године неће моћи да уради Жељка Цвијановић, његова насљедница у Предсједништву БиХ. Значи, Њемачка, ЕУ и САД, на примјеру именовања новог њемачког амбасадора у БиХ, доказују Русији да оне под својом контролом држе довољно српских политичких странака и да Русија, без обзира на свој утицај у Републици Српској, неће моћи да заустави НАТО пут БиХ.
Управо је због тога та цијела ујудурма око именовања новог амбасадора Њемачке у БиХ.
 
Дакле, поштоване сестре и драга браћо, приближавамо се изборима и тренутку у којем нећемо само бирати између Цвијановићеве и Шаровића, између Додика и Тривићеве, између владајуће коалиције и коалиције која жели на власт - него ћемо одлучивати и о много других важних питања која долазе на дневни ред, а тичу се нас, Републике Српске и будућих генерација.
Притом, на једну истину никада не бисмо смјели да заборавимо, а она гласи: Постојање чврсте двотрећинске већине у Народној скупштини Републике Српске гарант је сигурности Републике Српске.
 
Срдачан поздрав!
 
(Доктор Драган Ђокановић, 07. 09. 2022)
Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА
utorak, 06 septembar 2022 16:10

ПУТ ИЗ СРПСКЕ ЈЕ ОПАСАН ПУТ!

 
Спомињу политичке путеве у Републици Српској: први пут, други пут, трећи пут...
Не, не, и не!!!
Не постоји, поштоване сестре и драга браћо, више политичких путева у Републици Српској.
У Републици Српској постоји само један политички пут!
 
Тај један ПУТ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ је пут којим политичари и политичке странке иду према двије велике институције. Једна је Предсједник Републике Српске, а друга је Народна скупштина Републике Српске! Обје су тешко стечене...
На том ПУТУ У Републици Српској постоје и општинске зграде из којих се управља локалним заједницама у Српској.
И то је то!
Политичке странке које су регистроване у Републици Српској требало би да иду само ПУТЕМ У Републици Српској. Да се искључиво баве побољшавањем живота и рада својих становника, стварањем услова за њихов економски напредак, уљепшавањем животне средине у Српској и што бољим функционисањем Републике Српске.
 
Постоји и ПУТ ИЗ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ.
То је пут којим се напушта територија Републике Српске, улази на територију Федерације БиХ и иде у Предсједништво БиХ, односно у Парламентарну скупштину БиХ.
Прича да се у Предсједништву БиХ брани Република Српска и да се у том органу може помоћи Републици Српској не може проћи ни на најпростијем тесту интелигенције. У Предсједништву БиХ су увијек два члана из Федерације БиХ и они ће увијек гласати за интересе Федерације БиХ. Значи, у својим рукама увијек имају резултат 2:!! Тачно је и да у Предсједништву БиХ постоји могућност заштите виталног (српског) националног интереса. Да, тачно. Постоји.
А зашто постоји?
Зашто Српски члан мора да посеже за заштитом виталног (српског) националног интереса и позива у помоћ Народну скупштину Републике Српске?
Па зато што је у Предсједништву БиХ резултат увијек 2:1! Српски члан, из сједнице у сједницу, напушта ту "утакмицу" поражен! Често може да поднесе пораз, али све чешће (а биваће још чешће) НЕ МОЖЕ и мора позивати у помоћ Народну скупштину Републике Српске.
Међутим наши противници и непријатељи не мирују. Чине све да Српски члан предсједништва изгуби могућност да му Народна скупштина Републике Српске буде ослонац и помоћ, па у њу убацују све више својих људи. Да нестане двотрећинска већина у Народној скупштини, да Српски члан предсједништва БиХ изгуби свој ослонац и да узалуд тражи помоћ од Републике Српске.
У Представничком дому Парламентране скупштине БиХ још гора је ситуација. У том дому се четворо Срба (који су дошли ПУТЕМ ИЗ Републике Српске) до те мјере усагласило са бошњачким представницима из Федерације БиХ да могу кад год пожеле да, из тог дома, "истјерају" већину од девет српских представника из Републике Српске који су, такође, дошли ПУТЕМ из Републике Српске.
 
Политичке странке које су организовале такву слогу са бошњачким политичарима, а против већине српских представника из Републике Српске, су СДС и ПДП. Те двије странке чине све да и у Народној скупштини Републике Српске нестане двотрећинска парламентарна већина и да се уруши могућност заштите виталног (српског) националног интереса у Предсједништву БиХ.
 
Све се то дешава, поштоване сестре и драга браћо, када се иде ПУТЕМ ИЗ Републике Српске. Тај пут је врло опасан пут за Србе и Српску!
Нама је потребан само ПУТ У Републици Српској и Изборна комисија самосталне Републике Српске!
 
(Доктор Драган Ђокановић, 06. 09. 2022)
Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА
 
"Љета 1992. године Српској Републици БиХ промијенили смо назив у Република Српска.
 
Још од јуна мјесеца често се, на заједничким састанцима у Предсједништву, у паљанској "Кикинди", разговарало о дефинитивном имену имену републике коју градимо. Било је подијељених мишљења, једни су заговарали да у називу републике и даље остане Босна и Херцеговина, а други су, пак, били за "брисање" Босне и Херцеговине из назива. Превагнули су аргументи ових других па је Српској Републици БиХ, на скупштинском засједању у августу 1992, укинут додатак БиХ. Међутим, укидањем тог додатка, примијетили смо, да је, у први план, избила ријеч република. С обзиром на то да нам републиканско уређење није био главни циљ, одлучили смо, да промјеном реда ријечи у називу, нагласимо да стварамо Српску. Тако је и урађено. На наредној скупштини, у септембру 1992, приликом стандардне процедуре усвајања записника са претходне сједнице, само је констатовано да се десио пропуст и да је стенодактилограф умјесто Република Српска, случајно написао Српска Република. Од тада се усталио назив - Република Српска.
Лично сам био за једноставно рјешење, а желећи да српска република и својим именом симболише, првенствено, нашу слободу и сувереност, на неколико тих радних састанака истицао сам да је варијанта - Република Српска, апсолутно одговарајућа. Међутим, нисам се тим дилемама нешто посебно оптерећивао; више сам бринуо о томе да наша република како год да се зове, једног дана, постане међународноправни факат, да нам дјеца имају гдје да живе и да их више нико, и никада, на овом простору, не може да прегласа. " (Из моје књиге "Република Српска од идеје до Дејтона")
 
Поштоване сестре и драга браћо, Република Српска је постала међународноправни факат, њено име уписано је у бројне "велике" књиге и међународна документа, али пред нама и нашом дјецом су још многе "битке" које морамо добити, да бисмо били слободни и заштићени.
Морамо поправити и бројне грешке које су направили изабрани политичари, у периоду од 1996. године до данас. Морамо прихватити и чињеницу да смо и сами великим дијелом криви, јер се нисмо довољно едуковали, нисмо се довољно интересовали за кључне ствари приликом давања својих гласова политичким странкама и њиховим кандидатима...
Ипак су оловке, којима смо заокруживали имена и презимена десетина политичара, дајући им гласове и поклањајући повјерење, биле у нашим рукама...
А видимо како су нам вратили.
 
(Доктор Драган Ђокановић, 24. 08. 2022)
Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА
 
"Боље да нам управља неко из Њемачке, из Аустрије, из Британије, било одакле, јер ови наши су неспособни!", каже политичар који води најстарију парламентарну странку у Српској, странку која је гласовима својих посланика, 1991. године, претворила изнуђену идеју у Скупштину српског народа у БиХ, а потом, 1992. године, и у (спасоносну) Народну скупштину Републике Српске...
 
Ја јесам, у љето 1992. године, у склопу извјештаја о стању у Општини Српско Ново Сарајево, похвалио, на сједници Предсједништва Српске Републике БиХ, Мирка Шаровића као административца врло захвалног за сарадњу, али га, никада више, нисам споменуо пред људима који су водили СДС. Ни у позитивном, а ни у негативном контексту. Како је тај човјек доспио до тако високих позиција у СДС-у и у политици Републике Српске - апсолутно ми је нејасно. Не вјерујем ни да га је први предсједник СДС-а могао завољети и "погурати". Шаровићев успон могу једино повезати са ратним предсједником Народне скупштине и првим послијератним Српским чланом предсједништва БиХ. Том политичару су одговарали такви типови људи. Које нико не воли, а који га слушају...
 
Е, тај човјек, којег нико не воли, удружио је СДС са послушницима страних амбасада, потом је и СДС приближио антисрпским службама и сада, вјероватно осокољен њиховом подршком, без имало скрупула говори о Србима и Републици Српској. Његове ријечи "боље да нам управља неко из Њемачке, из Аустрије, из Британије, било одакле, јер ови наши су неспособни" у преводу на наш језик значе - Срби нису дорасли изборима, праве велике грешке и гласају за неспособне, према томе, пошто мене (Мирка Шаровића) Срби не воле, а не воле ни ове из ПДП-а, нити озбиљно доживљавају надобудног политичара из Требиња - нека овдје остане Кристијан Шмит, а послије Шмита нека опет дође неко из Аустрије, послије тог из Аустрије нека Србима управља неко из Британије, па поновно из Њемачке, и тако у круг...
Поштоване сестре и драга браћо, мислим да никад' црње није било у политици Српске. Окружили су нас непријатељи, а притисли издајници, преваранти, сеоске варалице, бескрупулозни крадљивци народних пара, војници и јатаци вођа нарко картела, каријеристи без школе, стила и шлифа; у државним фотељама се шепуре разне конкубине, старлете, наркомани, пијанци, приградски швалери...
 
Имамо ли људе, снагу и енергију да се избавимо? Мислим да имамо! Није то само оптимизам спортисте и закључак искусног љекара, већ је у овој мојој реченици и резултат анализе политичара који Републику Српску познаје "у душу".
 
(Доктор Драган Ђокановић)
 
Повезани чланци:

1. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/652-autosovinizam-umanjuje-vrijednost-i-nas-i-srpske

 
Објављено у ПОЛИТИКА
Политиколог и новинар Зоран Ћирјаковић творац је ријечи аутошовинизам. Аутошовинизам је специфична врста шовинизма, а огледа се у предрасудама, мржњи, презиру, нетолеранцији, па чак и агресивности према сопственој нацији.
Ријечи "боље да нам управља неко из Њемачке, из Аустрије, из Британије, било одакле, јер ови наши су неспособни", које је, гостујући на Телевезији Н1, изговорио предсједник СДС-а Мирко Шаровић јесу ријечи аутошовинизма. У њима има и предрасуда, и мржње, и презира, и нетолеранције, и агресивности према Србима.
 
Постоје и дјела аутошовинизма. Дјело аутошовинизма (према Србима и према Српској) је када градоначелник Бањалуке Станивуковић игнорише Владу Републике Српске и оде у Тузлу на разговор са градоначелником Тузле, мимо већинске политичке воље свог народа службено разговара са Кристијаном Шмитом, или када, без консултација са представницима Владе Републике Српске, прими градоначелницу Сарајева у Бањалуци. Дјело аутошовинизма је и када градоначелник Бијељине Петровић, без присуства предсједнице Републике Српске, прими Бошњачког члана предсједништва БиХ Џаферовића. Дјело аутошовинизма је и када народни посланик Вукановић примитивно насрне на судије које су изашле на паузу да попију кафу и поразговарају. Дјело аутошовинизма је и када народна посланица Јелена Тривић игнорише закључке Народне скупштине Републике Српске и службено разговара са Кристијаном Шмитом...
(Не)дјело аутошовинизма, можда и најкрупније у новијој историји Српске, је удруживање (на Шаровићеву иницијативу, приликом избора чланова ЦИК-а БиХ) Шаровића, Бореновића, Мектића и Пекићеве са бошњачким посланицима из Федерације БиХ, а противно вољи већине српских представника из Републике Српске...
Дјела аутошовинизма, према Србима и Српској, су и када Милорад Додик игнорише постојање изабраног предсједника Републике Српске, када Народну скупштину претвара у свој кружок и када са странцима преговара о нашој судбини, а да нас и не пита.
 
Све то морамо да зауставимо и одбацимо, јер аутошовинизам умањује вриједност и нас и Српске!
Поносно и достојанствено изграђујмо и себе и Српску. Причајмо нашој дјеци о храбрим младићима који су своје кости положили у темеље државе (Српске) да би будуће генерације Срба у миру, и у својој држави, живјеле и напредовале.
 
(Доктор Драган Ђокановић, 20. 08. 2022)
 

Повезани чланци:

1. https://srpska-portal.com/index.php/politika/item/653-dan-u-kojem-se-samo-unistio-predsjednik-sds-a

 
Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА
 
Поштоване сестре и драга браћо,
данас сам, читајући текст који је написао истакнути члан Српске демократске странке, остао затечен оним што сам прочитао. Нисам могао да вјерујем да је СДС, демократска странка, странка коју су основали љекари специјалисти, и под чијим је вођством имала и 700 хиљада чланова, изњедрила политичаре који би да забране људима да се баве политиком, само зато што су доктори медицине...
Ево шта је, нажалост, написао Маринко Божовић, начелник Општине Источна Илиџа, који је на предстојећим изборима и носилац листе СДС-а за Народну скупштину Републике Српске: "Област здравства захтијева хитну интервенцију 'шок терапијом' у одређеним областима, доношењем реалне и проводиве стратегије за наредних пет, односно десет година.
Да тренутна однародована власт Републике Српске има било какву везу са својим народом и његовим стварним проблемима знала би да се под хитно мора:
- направити прерасподјела специјалиста по кључним здравственим установама тако да буду свакодневно доступни свим грађанима у свим регијама широм РС;
- скратити период дијагностике и чекање на претраге на 7 до максимално 15 дана;
- број пацијената породичне медицине у систему јавне здравствене заштите одредити на максимално 500 пацијената на једног љекара;
- докторима законом забранити да се баве политиком;
- здравственим радницима хитно уплатити све доприносе.
То не зна партократски режим Милорада Додика, али знамо ми који ћемо горе наведене мјере спровести у првој години нове Владе Републике Српске, из сопствених капацитета..."
На основу овог што сам прочитао, могу само, са жаљењем, да констатујем да је СДС одустао чак и од оног демократског у свом називу...
 
Да се разумијемо, није Маринко Божовић био лош начелник. Није! По мом мишљењу био је солидан начелник. Чак сам га, уочи посљедњих локалних избора, истински подржавао, желећи да Источно Сарајево сачува свој вишестраначки и демократски имиџ. И добио је Божовић још један начелнички мандат, без обзира на силну енергију коју је Додикова власт уложила не би ли oвладала и Истoчном Илиџом...
Међутим, у међувремену је Маринко Божовић изгубио компас и кренуо у област којој није дорастао... Или су га старије и лукавије страначке колеге гурнуле да "изгори" и да им више никада не буде конкуренција у Источном Сарајеву...
 
Човјек би, и то са све својом странком, вјероватно и са госпођом Јеленом Тривић из ПДП-а (читам да је и она заинтересована за здравство), а желећи да "среди" здравствени систем, "прераспоређивао" докторе специјалисте по здравственим установама (разбацујући их попут каменчића, вјероватно у складу са неким будућим законом који би усвојили СДС, ПДП и Вукан ("када добију изборе"), a који би требало да поништи постојећи закон о раду), па би им, онда, неким другим законом забранио да буду равноправни грађани и да не помисле на бављење политиком... Али има Божовић, осим "штапа", и "шаргарепу" за докторе! Наиме, након тих, и још неколико других, репресивних мјера - онако "намазано" и попут најгорих српских демагога (а наслушао сам их се, и те како) - маше Маринко, докторима испред носа, хитном уплатом "свих доприноса", па чак и смањењем броја пацијената...
 
Па добро, начелниче Божовићу, самозвани здравствени експерту, изволите, продискутујмо на ту тему, која Вас толико љути, да би докторима законом забранили да се баве политиком, и разбацивали их како вам се ћефне!
Кад' већ желите да се бавите организацијом здравства, јавно сучелите своје погледе са једним љекаром специјалистом, па нека народ просуди јесте ли за скупштину и бављење оваквим темама.
Почнимо са сљедећим питањем: Колико има здравствених осигураника у Општини Источна Илиџа, колико има љекара специјалиста у Општини Источна Илиџа, a колико има здравствених установа на територији Општине Источна Илиџа?
С поштовањем!
 
(Доктор Драган Ђокановић, 18. 08. 2022)
Објављено у ПОЛИТИКА
 
"Милорад Додик је доносилац свих тих одлука нисмо ми на било који начин учествовали у том процесу… Али јесмо ту да укажемо на његову недосљедност. Додик је прво пред њемачком министарком иностраних послова говорио да је све уреду, да је нови њемачки контигент добродошао у БиХ. Сада мисли да се то заборавило и да може да прича неку другу причу као да је он је сада неки велики патриота који је против доласка страних војника. Додик треба да зна да се памти оно што је говорио. То памти, како додаје, и опозиција и јавност, јер превише је обмана било за све ове године и народ је сит шарених лажа. Још једном му јасно поручујем да је одговоран за долазак чак и једног страног војника и да не упири прст у било кога другог!" изјавио је Мирко Шаровић, политичар који жели да наслиједи Милорада Додика у Предсједништву БиХ.
 
Да, Шаровићу, Додик је стварно био недосљедан. Али је био недосљедан само у давању изјава за медије! И Ти би, као неко ко претендује на тако високу државну позицију, морао то да примијетиш и да јасно кажеш да Милорад Додик није био недосљедан у давању сагласности за почетак окупације БиХ од стране НАТО-а (јер је долазак њемачких војника управо то - почетак окупације), већ је својим изјавама за медије покушавао да збуни и дезавуише јавност у Српској (да јавност не примијети шта је урадио).
Али, Ти, Шаровићу, не желиш то да кажеш!
Ти би Додика да окривиш, како кажеш, "за долазак чак и једног страног војника", али не би да кажеш да си и Ти за долазак страних војника (јер Ти не одговара да то кажеш уочи избора).
Или си, ипак, против НАТО окупације БиХ?
Изволи, реци то!
Избори се ближе! Народ у Републици Српској би морао, напокон, да сазна да ли је СДС за НАТО окупацију, или је против НАТО окупације! И СДС-ов политички савезник ПДП би такође требало да се изјасни! И ваш Вукан би морао да каже да ли је за НАТО окупацију свог Требиња, или је за слободно Требиње и слободну Српску!
И Јелена Тривић би требало да каже да је против НАТО окупације своје Бањалуке и цијеле Српске!
 
Наш народ мора сазнати ко је за слободу Српске, а ко за њену окупацију!
Како сада ствари стоје, мени, Шаровићу, изгледа да сте ви сви за НАТО окупацију Републике Српске!
Демантујте ме! Волио бих да ме демантујете.
Патриоти Српске, колико год нас има, против смо окупације!
 
И увијек ћемо бити за слободу Републике Српске !
 
(Доктор Драган Ђокановић, 18. 08. 2022)
Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА
 
Поштоване сестре и драга браћо, мислим да смо се нашли у замци и да ћемо, изласком и гласањем на наредним изборима, легализовати и учврстити све резултате антисрпског посла до којих се дошло разним закулисним радњама.
- Уставни суд БиХ ће, и након предстојећих избора, наставити да буде бошњачко-Западни политички инструмент, без икаквих шанси да Република Српска преко својих представника у Парламентарној скупштини БиХ утиче на доношење закона којим би се из рада Уставног суда одстраниле постојеће активности и (не)дјела против Републике Српске.
- Централна изборна комисија БиХ - до чијег се статуса и тренутног утицаја у БиХ, њеног актуелног састава и чврсте спреге са Западним повјереником Кристијаном Шмитом дошло закулисним и нелегалним играма бошњачких политичара, Западних дипломата и руководстава двију опозиционих политичких странака из Републике Српске (СДС и ПДП) - послије ових избора учврстиће се у позицији неприкосновеног надтијела на које Република Српска неће имати апсолутно никакав утицај. А по Дејтонском споразуму Република Српска је заједно са Федерацијом БиХ требало да твори то изборно тијело.
- Кристијан Шмит, Западни повјереник за овај простор, а којег су од његовог уласка у БиХ признали политички фактори у Федерацији БиХ, лукавим мијењањем Изборног закона (макар се то радило само о стварима које се тичу Федерације БиХ) јасно је поручио и политичарима у Републици Српској да је у стању да их елиминише из изборног процеса јер ће сваку његову одлуку ЦИК БиХ спровести у дјело, а у случају жалби дејствоваће ће Уставни суд БиХ и све зацементирати.
 
На тај начин је умирена власт Републике Српске на челу са Милорадом Додиком, која је у неколико посљедњих година обећавала бољу позицију Српске, па чак и најављивала референдум за самосталност Српске.
Милорад Додик је, поновно, враћен у стање кооперативног и послушног политичара. Примијетили сте то, наравно. Све оно што се претходних дана дешавало у Братунцу потврда је за ове моје ријечи.
Нажалост, српске политичке странке из Републике Српске "легле су на (бошњачко-Западну) руду" па ће, а то је посебно тужно, захваљујући српским гласовима и њиховој незаситој жељи за новцем, позицијама и привилегијама - увести Републику Српску у нову фазу урушавања државних капацитета (гарантованих Дејтонским споразумом). И даље ће се, против Републике Српске, наставити дјеловање бошњачких политичких странака и њихових савезника са Запада, уз појачану кооперативност подмићених и компромитованих политичара из Републике Српске. Примјеру појачане кооперативности српских странака свједочили смо ових дана у Братунцу.
 
Оно што нас, у тој суморној политичкој стварности, може да охрабри је чињеница да су се појавили истински српски политичари, заговорници поштене и праведне српске политике, те бескрајно одани Србима и Републици Српској.
 
(Доктор Драган Ђокановић, 15. 08. 2022)
Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА
 
Поштоване сестре и драга браћо, разочаран непримјереним односом власти у Републици Српској према демократски изабраном начелнику Општине Братунац Срђану Ранкићу, одлучио сам да моја јутрошња објава буде у виду отвореног писма предсједнику Руске Федерације господину Владимиру Владимировичу Путину:
 
Поштовани Предсједниче Путин,
Има једна општина на истоку Републике Српске, поред ријеке Дрине, уз саму границу са Србијом, Братунац се зове.
У тој општини је, прије двије године, становништво изабрало независног кандидата Срђана Ранкића за свог начелника. То је за наше политичке (не)прилике, Господине Предсједниче, право чудо, јер је један млађи човјек успио да побиједи кандидате (богатих) политичких странака које се, иначе, не устручавају да новац дају осиромашеним грађанима Републике Српске за њихов глас на изборима...
Тај млађи човјек, тај Срђан Ранкић, Господине Предсједниче, почетком прошлог мјесеца (јула 2022) се "дрзнуо" да са члановима породица, 3267 убијених Срба у средњем Подрињу, скрене пажњу свјетске јавности на страдање својих земљака (рођака, кумова, пријатеља, комшија) Срба, током посљедњег рата у Босни и Херцеговини.
У Срђановом завичају, Господине Предсједниче, а претходне послијератне године су то показале, указивање на страдање Срба је забрањена тема. Тамо се, а могу то посвједочити и многи моји сународници, смије причати само о жртвама народа који је био против нас Срба у том проклетом рату, и то нарочито о жртвама које су страдале у јулу 1995. године. За 3267 убистава, извршених од почетка рата па до јула 1995. у нападима бошњачких јединица на српска села у околини Братунца и Сребренице, као да нико у овој БиХ није заинтересован. А убијана су, Господине Предсједниче, дјеца, старци, жене... Убијани су у кућама, у двориштима, на њивама... У тим нападима Бошњака, припадника армије тадашње Босне и Херцеговине, страдали су и наоружани мушкарци, Срби, који су штитили своја села управо од те армије...
Тај Срђан Ранкић, тај начелник Општине Братунац, постао је Господине Предсједниче, трн у оку властима Републике Српске, трн у оку бошњачким политичким странкама, али и трн у оку српским политичким странкама. Зато што је политички независан не воли га власт, а не воле га ни утицајне српске политичке странке које Србе у Српској покушавају довести у положај страначких робова (па им је Братунац опасан да не постане примјер слободе и за друге општине). Бошњачке политичке странке су против њега јер је подржао иницијативу чланова породица убијених 3267 Срба, који су, постављањем фотографија убијених, покушали свијет упознати са истином о трогодишњем страдању Срба у околини Сребренице...
Зашто сам, Господине Предсједниче, одлучио да напишем овакво писмо?
Власт у Републици Српској и њен политички лидер Милорад Додик, готово свакодневно, подсјећају Србе у Републици Српској (А Срби у Републици Српској, Господине Предсједниче, воле своју Русију!) да "иза њих" стоји Русија; да "иза њих" стоји њен предсједник, те да би као такви, значи као штићеници Москве, требало да буду вјечна власт у Републици Српској (шта год да раде).
Ово што се дешава у Братунцу, Господине Предсједниче, да људи масовно подржавају свог начелника, без обзира на то што је и Милорад Додик кидисао да га "скине" са тог мјеста, није изоловани случај.
У Републици Српској, Господине Предсједниче, народно незадовољство је све веће и веће. Људи су незадовољни радом власти, али су незадовољни и издајничким дјеловањем опозиционих политичких странака.
Плашим се, Господине Предсједниче, да такву ситуацију у Републици Српској не искористе непријатељи, а има их, Господине Предсједниче, има... Чекају као запете пушке...
 
Хвала, Господине Предсједниче, за Ваше одвојено вријеме и за стрпљиво читање!
Свако добро Вам желим!
 
(Доктор Драган Ђокановић, из Републике Српске, 08. 08. 2022)
Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА
 
"Тужилаштво Републике Српске поднијело је кривичну пријаву против Срђана Ранкића, начелника општине Братунац, због постављањa фотографија убијене српске дјеце, цивила и војника током Одбрамбено-отаџбинског рата 1992-95, дуж регионалног пута Братунац-Поточари."
 
"Одборници у Братунцу усвојили су одлуку да се референдум о повјерењу начелнику Срђану Ранкићу одржи почетком августа. Укупно једанаест политичких субјеката у Братунцу, покушаће да опозове начелника Срђана Ранкића."
 
"Одборници СДА у Скупштини општине Братунац подржат ће иницијативу за опозив начелника Братунца Срђана Ранкића, саопштили су из Општинског одбора СДА Братунац."
 
"Митинг против Срђана Ранкића, начелника Општине Братунац, одржаће се 05. 08. 2022. године на Тргу Милоша Обилића (у 18 часова). На митингу је планирано да говоре политички лидери: Милорад Додик (СНСД), Радован Вишковић (СНСД), Ненад Стевандић (УС), Ненад Нешић (ДНС), Радо Савић (СДС) Горан Селак (СПС) и Славен Ристић (РСС)."
 
Поштоване сестре и драга браћо, сви ови цитати јасно показују да су се, онии који нису хтјели (а ни смјели) прстом да мрдну да спријече уклањање фотографија убијених 3267 Срба и који су - па рекао бих, скоро са радошћу дочекали подизање оптужнице против начелника Братунца Срђана Ранкића - удружили против овог човјека који је, својим принципијелним и храбрим ставом да фотографије убијених 3267 Срба морају видјети сви они који се возе путем према Поточарима, заслужио респект од стране неколико милиона Срба.
Позивам све Српкиње и Србе да се заинтересују за политички тренутак у Братунцу, да схвате шта се дешава у овој општини и одлуче кога би требало подржати: све или једног!
Ја сам одлучио да подржим оног који је подржао чланове породица убијених 3267 Срба!
 
(Доктор Драган Ђокановић, 03. 08. 2022)
Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА
Strana 1 od 22