Објаве
Приказивање чланака по тагу SDS
ПAРТИЗАНСКИ ФАКТОР СРПСКЕ ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ
"Финансирали смо се из сопствених средстава, буквално су то средства кандидата на листама, било за одборнике, било за начелнике и то је херојски чин, да у тако 'партизанским' условима учествујете на изборима", прокоментарисао је учешће и резултат Српске демократске странке на локалним изборима, њен предсједник Милан Милићевић.
Па, управо због тог "партизанског", (још бих додао - удбашког), политичког фактора, који је у СДС стигао са некадашњим истакнутим члановима Савеза комуниста БиХ, (оне водеће је лако побројати), СДС се и нашао у садашњој ситуацији. Нажалост, тај фактор није на вријеме уочен, без обзира на сва моја упозорења, давне 1993. године.
Он ће и даље дјеловати, све док СДС, у свим општинама Републике Српске, не стигне до резултата као у Бањалуци - да нема ниједног одборника.
Е, онда ће неки удбин стипе побједоносно да каже да је посао окончан, да СДС више не постоји.
(Доктор Драган Ђокановић, 09. 10. 2024)
ЖИВИМО У СИСТЕМУ КОЈЕГ ЈЕ УТЕМЕЉИО КАРАЏИЋЕВ СДС А НАСТАВИО ДА ГРАДИ ДОДИКОВ СНСД
"Увођењем санкција појединцима, али и компанијама из Републике Српске, Сједињене Америчке Државе покушавају да уруше привредни и економски систем Српске. У Америци је добро позната теза да је бизнис најважнији...", пише синоћ РТРС, портал владјуће структуре у Републици Српској.
Као што знамо Канцеларија за контролу имовине странаца америчког Министарства финансија увела је санкције за седам фирми из Републике Српске, због, како је наведено, њихове повезаности са породицом предсједника Републике Српске Милорада Додика. "Додик је искористио свој службени положај за гомилање личног богатства кроз компаније које су повезане с њим и његовим сином Игором Додиком", појаснили су из Амбасаде САД у БиХ. Санкционисане компаније, како наводе Американци, представљају "главне изворе прихода за корумпирану мрежу подршке Милорада Додика, предсједника Републике Српске".
Грађани у Републици Српској чули су наравно за америчке санкције фирмама из Републике Српске. Међутим, велики број њих није знао да фирме које су санкционисане од стране Министарства финансија САД, због повезаности с породицом предсједника Републике Српске, представљају "привредни и економски систем Српске", како то синоћ потврди РТРС.
Значи, ако је истина ово што тврде Американци (да су санкционисане фирме дио коруптивне мреже породице предсједника Српске) и ако је истина ово што је синоћ објавио РТРС: да те фирме представљају "привредни и економски систем Републике Српске" - произилази закључак да је Милорад Додик све године своје владавине провео у стављању највећег дијела бизниса у Српској под своју контролу.
С обизиром на то да сви у Српској знају да је СНСД, (политички субјект Милорада Додика), своју страначку инфраструктуру изграђивао и учвршћивао путем радних мјеста у општинским администрацијама, затим у републичком бирократском апарату, значајним дијелом и на босанскохерцеговачком нивоу, те у здравству, школству, полицији и правосуђу Републике Српске - требало би да нам буде јасно да, ми у Српској, имамо само илузију да живимо у складу са Уставом Републике Српске и њеним законима. Реално стање је да живимо у "привредном и економском систему", додао бих и политичком, којег су, за своје потребе, од почетка спровођења Дејтонског споразума па све до данас, изграђивале политичке странке из Републике Српске. Предвођене, прво СДС-ом, потом СНСД-ом, а увијек је ту бивао и ПДП да нешто приграби за себе, потом Чубриловић, Стевандић, Нешић и још неколицина политичара из Републике Српске...
А Американци?
Далеко су они од бораца за чист бизнис и чисту политику.
(Доктор Драган Ђокановић, 26. 06. 2024)
ДА ЛИ ЈЕ СДС ПОНИО НА ПАЛЕ СВОЈЕ СУДСКО РЈЕШЕЊЕ, А ОСТАВИО СРБЕ У САРАЈЕВУ?
У јучерашњој објави ЧИЈУ ВОЉУ ЋЕ ПРЕДСТАВЉАТИ НОВА ПОЛИТИЧКА СТРАНКА "ВОЉА НАРОДА", написао сам сљедећу реченицу: "Српска демократска странка која је настала на Петровдан 1990. године и која је замрзла своје политичко дјеловање почетком рата 1992. године; а, као исто правно лице, наставила своје дјеловање у прољеће 1993. године - престала је да постоји!"
Један коментар на ту моју објаву гласио је: "Ако сам разумио текст, странци (СДС-у) никад није активиран рад од 1993. године. Како су до сада излазили на изборе?"
Тај коментар отворио је једну врло интересантну тему. Тему о судским рјешењима Српске демократске странке. СДС је, значи, регистрован у љето 1990. године, као политичка странка која ће дјеловати на територији Босне и Херцеговине. Та странка свој континуирани двогодишњи рад прекида почетком рата 1992. године...
У рату, у прољеће 1993. године, СДС се поновно појављује у политичком животу, овог пута Републике Српске...
Руководство тог ратног СДС-а, значи СДС-а реактивираног у прољеће 1993. године, морало је, као и све друге политичке странке учеснице избора 1996. године, да се пријави организатору тих Дејтонских избора (пишем Дејтонских, јер су избори 1996. године били саставни дио Дејтонског споразума), а организатор је била Организација за европску безбједност и сарадњу, скраћено ОЕБС (на енглеском језику: Organization for Security and Co-operation in Europe, а скраћено OSCE). Услови за регистровање свих странака учесница тих избора били су: прикупити 10 хиљада потписа грађана (у форумуларе које су издавале канцеларије ОЕБС-а) и донијети важеће судско рјешење о регистрацији политичке странке која се пријављује Канцеларији ОЕБС-а...
Ако су људи из СДС-а приложили (своје прво) рјешење Основног суда у Сарајеву о регистрацији, откуд им? Јесу ли то на Пале, на почетку рата из страначке централе у Сарајеву, (која је била дубоко на територији под контролом "Алијиних политичких и паравојних активиста"), однијели рјешење о регистрацији странке, а оставили Србе у Сарајеву да се сналазе како знају и умију? Или су током рата извршили регистрацију тог ратног СДС-а у неком од судова у Републици Српској? Ако су ратни СДС регистровали у суду, примјера ради, у суду у Бањалуци, или у Сокоцу, када су имали оснивачку скупштину и ко су потписници оснивања тог ратног СДС-а?
Очигледно је да су, те 1996. године, игране закулисне игре у СДС-у, чим су на изборе 1996. године одлучили да се кандидују за освајње власти у Сарајеву, "гурајући" у страну специјалне паралелне везе са СР Југославијом (Србијом и Црном Гором) и заборављајући резултат изјашњавања Срба у БиХ на Плебисциту 1991. године...
Какво год да је судско рјешење приложио СДС организаторима избора 1996. године, било им је важеће до прије неколико дана, када је и ратни, односни и ратни и послијератни, СДС престао да постоји.
(Доктор Драган Ђокановић, 07. 06. 2024)
КРИСТИЈАН ШМИТ ЋЕ ПОСТАТИ ВОЉА НАШЕГ НАРОДА...
На објаву "Народни СДС престао је да постоји половином 1992!", стигао је коментар: "Само једно питање...да ли се још неко пријавио да учествује на локалним изборима, осим СДС-а..по Шмитовом закону?"
Одговорио сам: "Није нико ВОЉОМ НАРОДА. Зашто су српске политичке странке занемариле вољу свог народа и пријављују се на такве изборе, питајте их."
Постављено питање, ипак, тражи додатно објашњење!
1. Дејтонски споразум и избори
Дејтонски споразум се почео спроводити НАКОН одржаних избора 1996. године. Значи, воља народа је уграђена у фундамент Дејтонског споразума, тако да он (Дејтонски споразум) постаје неважан ако га народ не подржава. Народну вољу показују бирачи на изборима, гласајући за политичке странке и независне кандидате, а по тренутно важећем изборном закону.
2. Кристијан Шмит и измјене изборног закона
Кристијан Шмит, од измјена изборног закона у БиХ, (које је урадио противно политичким и државним ставовима Републике Српске, а рекао бих и против политичке воље Срба у Српској), није могао пронаћи бољу варијанту за своју (нелегалну) мисију у БиХ. Углавном непотребним измјенама изборног закона, а уз подршку званичне Федерације БиХ и својих политичких мегафона у Републици Српској (то су они који непрестано говоре како су покрадени на изборима) - Кристијан Шмит је успио да се "увуче" и у Републику Српску, односно да се наметне бирачима у Српској и њиховим изабраним представницима.
Након локалних избора, Кристијан Шмит ће и званично бити високи представник и у Републици Српској. Српске странке су се пријавиле за изборе по његовим измјенама изборног закона, а по тим измјенама понашаће се и бирачи у Српској - тако да ће локални избори - Шмитови први избори у Српској - бити уписани као његови први историјски избори у Републици Српској.
Ниједан високи представник прије Шмита није успио да уради то што је урадио овај Нијемац. Загосподариће изборним процесом и у Републици Српској, а то значи да ће сваког изабраног представника моћи да смијени, позивајући се на легитимитет који је добио од бирача. Значи, Кристијан Шмит ће постати "Високи представник Кристијан Шмит-воља српског народа". Не СДС, не СНСД, не ПДП, они неће бити воља народа - воља народа ће бити Кристијан Шмит! А све због лоше политике СНСД-а, СДС-а, ПДП-а, социјалиста, Стевандића, Чубриловића, Нешића...
(Доктор Драган Ђокановић, 03. 06. 2024)
Везани чланци:
НАРОДНИ СДС ПРЕСТАО ЈЕ ДА ПОСТОЈИ ПОЛОВИНОМ 1992!
У јучерашњем коментару сам написао: "Караџићева политика, коју је почео да заговара у прољеће 1993, реактивиравши СДС на неприхватљивој политичкој платформи, била је највећи проблем за завршетак рата и прихватање Републике Српске...", а онда сам, од господина Новака Гаврића, добио питање: "Која је то 'неприхватљива' политичка платформа на којој је Караџић реактивирао СДС у сред рата?"
СДС је настао 1990. године као потреба нашег народа да има своју националну политичку странку која ће га представљати на првим босанскохерцеговачким изборима 1990. године. Након избора и добијеног народног повјерења СДС је требало да реализује вољу српског народа у БиХ. Политичка воља нашег народа била је: учврстити равноправност Срба у БиХ и очувати савезну државу Југославију ради наставка заједничког живота са браћом из других република, али и заједничког живота са другим народима (који такође желе савезну државу Југославију)... СДС, иако је имао назив политичке странке и страначке одборе, био је и неформална кровна политичка структура за све што се у нашем народу бавило политиком, а касније и одбраном народа. Зато га не мало наших људи назива и покретом Срба у Босни и Херцеговини, за период 1990-1992. Много Срба је учествовало у дјеловању тог, никад конституисаног народног покрета, а нису били чланови СДС-ових одбора...
Као политичка странка, СДС, почетком рата у БиХ престаје са организованим страначким радом. Без обзира на престанак страначког рада СДС-а, сваки појединац који је био укључен у стварање Републике Српске, на било ком нивоу и на било ком задатку, имао је осјећај да дјелује у СДС-у као покрету нашег народа. Свједок сам да су људи са задовољством дјеловали.
Међутим, у прољеће 1993. године Караџић је одлучио да реактивира СДС, али сада само као организацију подршке за учвршћивање њега и Момчила Крајишника на власти. Наравно да су многи људи брзо схватили зашто је то Караџић урадио. Прочуло се и да се Караџић и Крајишник знају одавно, да су имали проблеме са законом око некаквих привредних малверзација и били притварани. Политички ентузијасти у томе нису жељели да учествују и нестајали су са политичке сцене Републике Српске. Бројни универзитетски професори, такође.
Никакву везу са таквим СДС-ом ни ја нисам желио да имам.
СДС је сада странка која се бори да учествује у изборном процесу којег контролише Нијемац Кристијан Шмит. Чак су спремни да тврде да је то што покушавају да ураде "воља народа".
(Доктор Драган Ђокановић, 02. 06. 2024)
ПОСТАЛИ СУ СТРАНИ ПОСЛУШНИЦИ!
"Одлука странака из власти да изађу на изборе по тзв. Шмитовом закону је била очекивана од првог тренутка и од почетка приче о доношењу Изборног закона Републике Српске они су знали да ће изаћи на изборе по правилима ЦИК-а", изјавио је Милан Миличевић, предсједник СДС.
Коментаришући Додикове оптужбе за издају, предсједник ПДП-а Бранислав Бореновић, каже: "Не чуди ме што је баш њему свака друга о издаји. Свако прича о ономе у чему је највјештији."
"Након што је опозиција одбила да одлука о изласку односно неизласку на изборе по наметнутим правилима ЦИК буде консензус политичких партија из Српске, алтернативе није било" - брани себе, своју странку и своју коалицију лидер СНСД-а Милорад Додик.
"Не можемо да допустимо нереде у Републици Српској. Не можемо да допустимо опозицији да преузме општине без воље народа и послије тога ратује са нама и у тим општинама расписујемо изборе по нашем закону", прискаче у помоћ предсједнику Републике и СНСД-а, Ненад Стевандић, предсједник републичке скупштине.
То нам је, браћо и сестре, тренутно стање политике у Републици Српској.
Ако су СДС и ПДП и били "страни плаћеници", сада су им акције пале, јер више нико нема интерес да им даје паре да се боре против Милорада Додика и СНСД-а.
Ни Милорад Додик више не би требало да рачуна на гласове патриота из Српске, али ни на нападе "страних плаћеника", јер, како сам рече, није имао алтернативу те се морао прикључити "издајничкој опозицији" и Шмиту...
Дакле, у Републици Српској, прецизније речено: у њеном парламентарном животу, нема више ни"патриота" ни "страних плаћеника".
И једни и други, идући из различитих праваца, стигли су до позиције СТРАНИХ ПОСЛУШНИКА.
Што би наш народ рекао: "Сами пали, сами се убили!"
(Доктор Драган Ђокановић, 22. 05. 2024)
СДС БИ МОРАО ДА СЕ ВРАТИ СВОЈОЈ ПРВОЈ ПОЛИТИЦИ!
Позив који сам, у име Патриота Српске, упутио Српској демократској странци сличан је мојој иницијативи (из маја и јуна 1990. године) да се измијени Закон о политичком удруживању грађана СР БиХ и дозволи регистровање политичких странака са националним предзнаком.
Након усвојених измјена наведеног закона, стекли су се услови за оснивање и регистровање Српске демократске странке.
За ту моју иницијативу су знали тадашњи челни људи СДС-а па су, одмах по оснивању странке, жељели сарадњу са мном. Та сарадња донијела је много тога доброг СДС-у, а и Србима у цјелини.
Слога СДС-а и Демократске странке федералиста (ДСФ), која је почивала на свакодневним договарањима првог СДС-овог предсједника и мене, сметала је свима онима који нису жељели успјех Срба у БиХ, а касније и Републике Српске...
Сада се налазимо у ситуацији у којој се налазимо. И СДС и Патриоти Српске (некадашњи ДСФ) - странке које су политички творци Републике Српске.
Мој позив за поновну сарадњу није временски орочен, али постоји само један услов, а он гласи: И садашње чланство Српске демократске странке, као што је то чинило и чланство оригиналне Српске демократске странке у периоду од 1990. до прољећа 1992. године, мора се посветити рјешавању проблема Срба и рјешавању проблема наше Републике Српске.
Да нам живи Република Српска!
(Доктор Драган Ђокановић, 12. 05. 2024)
Везани чланци:
ПОЗИВ РУКОВОДСТВУ И ЧЛАНОВИМА СРПСКЕ ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ!
Позивам руководство и чланове Српске демократске странке да се у потпуности посвете Републици Српској, 100%, и да, заједно са члановима Патриота Српске, ради на чувању, јачању и слободи Републике Српске!
Ми, Патриоти Српске, због познатог уплитања окупационог повјереника у изборни процес, нисмо имали намјеру да учествујемо на предстојећим локалним изборима, али ћемо то прекршити - ако СДС прихвати руку коју смо му пружили!
Живјела Република Српска!
(Доктор Драган Ђокановић, 11. 05. 2024)
ХОЋЕ ЛИ ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ ИЗ СРПСКЕ ПРИЗНАТИ ШМИТА ЗА ВИСОКОГ ПРЕДСТАВНИКА?
Драга браћо и сестре, након Шмитових измјена Изборног закона БиХ, нашли смо се, (Република Српска и политичке странке из Републике Српске), у врло деликатној ситуацији.
Јутрос сам писао да ПАТРИОТИ СРПСКЕ не желе више никаву сарадњу са ЦИК-ом БиХ, јер је то изборно тијело у потпуности доспјело у шаке њемачког повјереника за окупацију цијеле Босне и Херцеговине.
ПАТРИОТИ СРПСКЕ ће остати политички субјект и правно лице у Републици Српској, посвећено чувању, јачању и слободи Српске.
Врло ме занима шта ви, браћо сестре, мислите о сљедећем: Да ли СНСД, СДС, ПДП и све друге политичке странке из Републике Српске треба да остану на списку ЦИК-а као политички субјекти који подржавају рад ЦИК-а по Шмитовим измјенама Изборног закона БиХ; да учествују на изборима које организује ЦИК БиХ у складу са Шмитовим измјенама Изборног закона БиХ, те да, ТИМ СВОЈИМ УЧЕШЋЕМ, у потпуности прихвате и признају Кристијана Шмита за високог представника у БиХ, рачунајући и Републику Српску?
Мораће се опредијелити!
(Доктор Драган Ђокановић, 03. 05. 2024)
Везани чланци:
БОШЊАЧКЕ ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ ИЗ ФЕДЕРАЦИЈЕ БИХ ПРИЈЕТЕ РАТОМ!
Све политичке проблеме у Босни и Херцеговини, који сада пријете и ескалацијом у ратне сукобе, створила су и генерисала руководства бошњачких политичких странака на челу са СДА и СДП-ом, те руководства српских политичких странака на челу са СДС-ом, СНСД-ом и ПДП-ом.
Први су одлично изанализирали Дејтонски мировни споразум и све што се могли да искористе у своју политичку корист, а у циљу унитаризације БиХ - ИСКОРИСТИЛИ СУ.
Други пак, ријеч је о српским странкама из Републике Српске, нису уопште анализирале Дејтонски споразум из позиције интереса Републике Српске, већ су га спроводиле у складу са страначким интересима, пуниле страначке и личне рачуне из буџета БиХ, запошљавале своје људе и јачале страначке инфраструктуре... Путовали су по свијету чланови СДС-а, СНСД-а, и ПДП-а, куповали станове од кредита које су лако отплаћивали, возили скупе лимузине - НЕ ГЛЕДАЈУЋИ како бошњачке политичке странке плету мрежу у коју је, због таквих политика СДС-а, СНСД-а и ПДП-а, Република Српска све више упадала.
Сада су те три странке разумјеле да су Српску догурале до "дувара", да пријети њено губљење, али да ће летјети главе ако је изгубе! Схватиле су и да су се њихови коалициони партнери, (а у ствари политички непријатељи), осилили до те мјере да Српској пријете ратом, ако и у наредном периоду не буду радиле по политичким жељама и плановима (непријатељских) бошњачких странака из Федерације БиХ.
(Доктор Драган Ђокановић, 28. 04. 2024)
