"Боље да нам управља неко из Њемачке, из Аустрије, из Британије, било одакле, јер ови наши су неспособни!", каже политичар који води најстарију парламентарну странку у Српској, странку која је гласовима својих посланика, 1991. године, претворила изнуђену идеју у Скупштину српског народа у БиХ, а потом, 1992. године, и у (спасоносну) Народну скупштину Републике Српске...
Ја јесам, у љето 1992. године, у склопу извјештаја о стању у Општини Српско Ново Сарајево, похвалио, на сједници Предсједништва Српске Републике БиХ, Мирка Шаровића као административца врло захвалног за сарадњу, али га, никада више, нисам споменуо пред људима који су водили СДС. Ни у позитивном, а ни у негативном контексту. Како је тај човјек доспио до тако високих позиција у СДС-у и у политици Републике Српске - апсолутно ми је нејасно. Не вјерујем ни да га је први предсједник СДС-а могао завољети и "погурати". Шаровићев успон могу једино повезати са ратним предсједником Народне скупштине и првим послијератним Српским чланом предсједништва БиХ. Том политичару су одговарали такви типови људи. Које нико не воли, а који га слушају...
Е, тај човјек, којег нико не воли, удружио је СДС са послушницима страних амбасада, потом је и СДС приближио антисрпским службама и сада, вјероватно осокољен њиховом подршком, без имало скрупула говори о Србима и Републици Српској. Његове ријечи "боље да нам управља неко из Њемачке, из Аустрије, из Британије, било одакле, јер ови наши су неспособни" у преводу на наш језик значе - Срби нису дорасли изборима, праве велике грешке и гласају за неспособне, према томе, пошто мене (Мирка Шаровића) Срби не воле, а не воле ни ове из ПДП-а, нити озбиљно доживљавају надобудног политичара из Требиња - нека овдје остане Кристијан Шмит, а послије Шмита нека опет дође неко из Аустрије, послије тог из Аустрије нека Србима управља неко из Британије, па поновно из Њемачке, и тако у круг...
Поштоване сестре и драга браћо, мислим да никад' црње није било у политици Српске. Окружили су нас непријатељи, а притисли издајници, преваранти, сеоске варалице, бескрупулозни крадљивци народних пара, војници и јатаци вођа нарко картела, каријеристи без школе, стила и шлифа; у државним фотељама се шепуре разне конкубине, старлете, наркомани, пијанци, приградски швалери...
Имамо ли људе, снагу и енергију да се избавимо? Мислим да имамо! Није то само оптимизам спортисте и закључак искусног љекара, већ је у овој мојој реченици и резултат анализе политичара који Републику Српску познаје "у душу".
(Доктор Драган Ђокановић)
Повезани чланци:
