Приказивање чланака по тагу Црна Гора

Градоначелник Будве Марко Царевић предложио је низ економских мера којима жели да грађанима и предузећима помогне да превазиђу кризу изазвану пандемијом коронавируса.

Ово су неке од мјера:

- Обустављају се сва службена путовања и репрезентације јавним службеницима, директорима јавних установа и локалних јавних предузећа;

- Обустављају се накнаде за прековремени рад јавним функционерима, шефовима органа и служби локалне управе, као и службеницима и запосленицима, као и накнаде за комисије и радна тијела;

- Средства планирана за прославу Дана општине, дана Туристичке организације Будва и свих прослава локалних предузећа и јавних институција се преусмјеравају како би се помогло онима који су највише погођени пандемијом коронавируса;

- Обустава набавке нових службених аутомобила;

- Обуставља се набавка службених мобилних телефона, преносних рачунара, таблета и друге техничке опреме;

- Јавним званичницима, директорима јавних установа и јавних локалних предузећа, као и другим именованим лицима се суспендује службено гориво;

- Све врсте помоћи које пружају управни одбори и управни одбори локалних јавних предузећа обустављају се, осим за најтеже здравствене и социјалне случајеве уз сагласност оснивача Општине Будва;

- Обустављају се трошкови за набавку новог канцеларијског намјештаја;

- Одложити принудну наплату пореза на непокретности у року од 60 дана и обезбиједити могућност плаћања пореза за физичка лица у двије рате, 01.09.2020. и 01.11.2020. године, док за правна лица плаћање ће се омогућити у двије рате према динамици која ће се накнадно утврдити;

- Одложити принудну наплату приреза од пореза на доходак за сва физичка и правна лица за период од 60 дана;

- Предлаже се политичким субјектима који обезбјеђују финансијска средства за рад из локалног буџета да се одрекну мјесечних примања у корист буџета општине Будва;

- Одлаже се плаћање трошкова воде за период од 60 дана и њихова наплата је могућа у двије мјесечне рате без камате закључно са 31.12.2020. године;

- Градоначелник Будве формираће посебну комисију која ће појединцима распоредити једнократна средства за ублажавање социјалне кризе изазване пандемијом коронавируса и издвојити 30.000 евра у те сврхе;

- Одмах почети да се издвајају средства предвиђена у буџету за подстицање пољопривредне производње и женског предузетништва.

У циљу спровођења предложених мера као председника општине Будва, председник Марко Царевић предложио је заказивање седнице скупштине општине Будва по хитном поступку чим се створе услови за њено одржавање.

Др Драган Ђокановић

РУКОВОДСТВА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ ПОКЛЕКЛА СУ, У ФЕБРУАРУ 1992. ГОДИНЕ, ПРЕД ПОЛИТИЧКОМ СНАГОМ ЕВРОПСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ...

Петар Шкундрић, генерални секретар Социјалистичке партије Србије, најутицајније партије у тој републици, потписао је, 03. јануара 1992, Конвенцију о Југославији. Шкундрићев потпис тумачио сам као чврсту ријешеност СПС-а и њеног предсједника Слободана Милошевића да ће бити уз нас - Србе из БиХ, а од 9. јануара и Републику српског народа БиХ - у настојањима да останемо у федеративној Југославији и да ћемо, без обзира на све отпоре таквом чину, успјети да конституишемо савезни парламент у року који смо договорили и потписали 03. јануара 1992. године у згради Скупштине Југославије...

Конвенција о Југославији је посљедњи покушај очувања СФР Југославије, а десио се 3. јануара 1992. године. На иницијативу политичких странака из Босне и Херцеговине, које су предводили Демократска странка федералиста и Српска демократска странка одржана је, у Великој сали Скупштине СФРЈ у Београду, Конвенција о Југославији.

Био је то велики вишестраначки скуп коме су присуствовале делегације политичких партија из Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе, Македоније и Хрватске (Српска демократска странка).

На скупу су били и чланови Предсједништва СФРЈ, Предсjедник СИВ-а, Предсjедник Скупштине СФРЈ и савезни посланици из Србије и Црне Горе.

Скуп је одржан у организацији Координационог тела Конвенције о Југославији на чијем је челу био др Драган Ђокановић из Сарајева, предсjедник Демократске странке Федералиста, који је званично отворио Конвенцију те њоме предсједавао.

Након цјелодневне дискусије усвојен је и потписан документ назван "Конвенција о Југославији".

Шест дана након скупа у скупштини Југославије и потписивања "Конвенције о Југославији", њени потписници предсједници Демократске странке федералиста Др Драган Ђокановић и Српске демократске странке БиХ Др Радован Караџић, 09. јануара 1992. године, у сарајевском хотелу "Холидеј ин", организују и потписивање Декларације о проглашењу Републике српског народа БиХ као федералне јединице у федеративној Југославији, коју истог дана усвајају посланици Скупштине српског народа БиХ.

Потписници Конвенције о Југославији састали су се 13. фебруара 1992. године, у Палати Федерације, и позвали заинтересоване југословенске републике и савезне органе на очување континуитета Југославије.

Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини, 28. фебруара 1992. године, усвојила је Устав Републике српског народа у БиХ (Републике Српске) као федералне јединице у савезној држави Југославији, а у Београду, 27. априла 1992. године, посланици Скупштине СФРЈ из Републике Србије и Републике Црне Горе, проглашавају Устав Савезне Републике Југославије.

(Википедија)