Објаве

Приказивање чланака по тагу Србија

 
Драга браћо и сестре, прије неколико дана сам написао објаву "Да ли је све случајно, или је све прецизно испланирано". У објави сам навео 14 цитата из различитих медија, о догађајима који се по датумима дешавања и те како могу довести у везу. Радило се o локалним изборима на сјеверу Косова, комплетирању албанске власти на цијелој територији Косова и Метохије, прихватању кандидатуре "Косова" у Савјет Европе (да напоменем да се у Савјет Европе примају само суверене и независне државе), масовном убиству ученика у основној школи у Београду и масовном убиству грађана у Младеновцу...
По датумима је изгледало да су масовна убиства у Београду и Младеновцу послужила да се медијски, од Срба у Србији, "сакрије" прихватање кандидатуре "Косова" у Савјет Европе...
 
Драга браћо и сестре, одвлачење пажње Срба у Србији од дешавања на Косову и Метохији јуче је имало свој врхунац. У истом дану у којем је Ерден Атић из Куртијевог Самоопредјељења положио заклетву и постао први албански градоначелник (српске) Сјеверне Митровице, у Панчеву и Београду су одржана два митинга која су медијима послужила да улазак првог Албанца у зграду српске општине и истицање албанске заставе на њој, ставе у трећи план.
У првом плану је, наравно, било пренамагање Александра Вучића у Панчеву које су његови медији цијелу ноћ понављали. Притом су потпуно занемарили оправдане захтјеве огромног броја грађана испред Скупштине Србије који траже оставке свих оних који имају било какву одговорност за масовна убиства у Београду и Младеновцу... Преузимање српске Општине Сјеверна Митровица од стране функционера Куртијеве странке, била је, нажалост, трећеразредна вијест у медијима Србије.
 
Потпуно ми је јасно да отуђење Косова и Метохије, (рудама пребогатог дијела Србије), тражи ангажовање страних сила, њихове памети, њиховог новца и других ресурса - али овакво понашање Срба у Србији, и политичара и грађана, је заиста разочаравајуће.
 
(Доктор Драган Ђокановић, 20. 05. 2023)
Објављено у ПОЛИТИКА
 
1. "Србија зависи од страних инвестиција!"
2. "Србији је сужен маневарски простор!"
3. "Опкољени смо НАТО државама!"
Ово су три најчешће реченице којима људи из врха Србије машу скоро свакодневно, вјероватно желећи да убиједе народ у Србији да је паметно сарадњу са "Косовом" подићи до нивоа "размјене дипломатских мисија", како то траже Њемачка и Француска, и створити такву ситуацију да Срби без пасоша неће моћи да дођу у посјету својој браћи и својим манастирима на Косову и Метохији...
 
Да проанализирамо те три реченице!
 
- Прва реченица: "Србија зависи од страних инвестиција!"
Економисти кажу да је удио укупних инвестиција у БДП-у Србије испод нивоа од 22 одсто, од чега само пет одсто чине страна улагања. Од тога једну трећину страних улагања чине руске инвестиције. Истичу да Влада Србије треба више да ради на оснивању домаћих средњих предузећа и да их подстиче, а што сада не ради. Потребно је, истичу економски експерти, "да се у тај процес укључе и локалне власти, да сви имају подједнаке шансе, а не да се поједини фаворизују"...
У случају да Запад, због некооперативности Србије на путу одузимању дијела њене третиторије (Косово и Метохија), повуче свој капитал из Србије, шта би се десило?
"Повлачење страног капитала би се негативно одразило на потрошњу, доходак, бруто друштвени производ, али се не би десио тотални слом привреде", тврди Урош Делевић, професор међународне економије на Универзитету у Лондону.
 
- Друга реченица: "Србији је сужен маневарски простор!"
Вучић је чак рекао да је маневарски простор Србије послије његовог прихватања њемачко-француског приједлога за Србију и "Косово", "никакав".
Дакле, тренутно је маневарски простор за Србију, захваљујући Александру Вучићу и Влади Србије која га у стопу прати, "никакав".
Хоће ли се након имплементације њемачко-француског плана тај маневарски простор повећати, или га, као ни Косова и Метохије, опет неће бити...
 
- Трећа реченица: ""Опкољени смо НАТО државама!"
Значи ли то да су нам све те државе непријатељске и да само чекају сигнал из Вашингтона и Берлина па да нападну Србију? Сматрају ли чланови Владе Србије и предсједник Србије да ће, ако се Србија не одрекне Косова и Метохије, Хрвати, Македонци, Црногорци и Босанци (у НАТО униформама) насрнути на Србе у Србији и Српској (јер Срби из Српске живи неће под НАТО шљемове и преко Дрине на своју браћу)?
 
Прошло је вријеме спиновања, одговори на конкретна питања морају се дати!
 
(Доктор Драган Ђокановић, 12. 03. 2023)
Објављено у ПОЛИТИКА

Евентуална продаја Електропривреде Републике Српске Електропривреди Србије, уз спознају шта се све дешавало са новцем од продаје МОБИС-а (тадашње "златне коке" привреде Републике Српске) Телекому Србије, гледано на дуже стазе, никако не може користити становништву Републике Српске.

 
Без компанија, које могу бити успјешне и у нашем посједу, ми, становници Републике Српске, који не желимо да идемо "трбухом за крухом" у Њемачку или неку другу државу Европске уније, остаћемо без икаквих шанси за колективни напредак. Прецизније речено: бићемо само радна снага коју ће немилосрдно експлоатисати власници свега вриједног из нашег окружења.
 
Врло добро знам да Република Србија, на простору Републике Српске, има своје политичке фаланге које раде у корист њеног административног апарата и њене привреде. Припадници тих фаланги, предвођени Милорадом Додиком, Жељком Цвијановић и Петром Ђокићем, годинама већ успјешно раде за Србију. Такво њихово дјеловање учинило их је и те како богатим људима, јер се Србија зна одужити онима који раде за њене интересе. 
 
Додик, Цвијановићева и Ђокић (има ту и других, али ово троје су главни у том пројекту) привредно сиромашење Републике Српске, а за рачун привреде Републике Србије, стављају у обланде врхунског патриотизма - машући Србијом као државом будућности за становништво и територију Републике Српске.
 
Може ли Српска да постане Србија?
 
Наравно да не може! Ниједан важећи документ, од међународног значаја, није нам оставио ни најмању могућност за такво нешто.
 
Ако је овако као што пишем, зашто онда Додик, Цвијановићева и Ђокић упорно причају такве приче?
 
Зато што знају колику имају подршку Републике Србије за своје дјеловање и зато што немају никаквих дилема да ће, изгубе ли ту подршку, њихове политичке каријере да се сруше као куле од карата и да ће богатство које су приграбили бити конфисковано. 

dragan djokanovic otvara konvenciju o jugoslaviji

П.С. На фотографији сам ја (у Скупштини Југославије, 03. јануара 1992. године) када су још и постојале приличне шансе да ми, Срби из БиХ, останемо у заједничкој држави са Србијом... 
 
Нисмо успјели у томе, али смо успјели са Републиком Српском. Не играјмо се њеном будућношћу и не слиједимо политичаре који не раде за наше добро!
Објављено у ПОЛИТИКА

Др Драган Ђокановић

РУКОВОДСТВА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ ПОКЛЕКЛА СУ, У ФЕБРУАРУ 1992. ГОДИНЕ, ПРЕД ПОЛИТИЧКОМ СНАГОМ ЕВРОПСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ...

Петар Шкундрић, генерални секретар Социјалистичке партије Србије, најутицајније партије у тој републици, потписао је, 03. јануара 1992, Конвенцију о Југославији. Шкундрићев потпис тумачио сам као чврсту ријешеност СПС-а и њеног предсједника Слободана Милошевића да ће бити уз нас - Србе из БиХ, а од 9. јануара и Републику српског народа БиХ - у настојањима да останемо у федеративној Југославији и да ћемо, без обзира на све отпоре таквом чину, успјети да конституишемо савезни парламент у року који смо договорили и потписали 03. јануара 1992. године у згради Скупштине Југославије...

Међутим, на првом и једином састанку потписника Конвенције, одржаном у Палати Федерације половином фебруара 1992, генерални секретар СПС-а, упознао је учеснике састанка са припремама руководстава Србије и Црне Горе за стварање двочлане федерације, рекавши да Србија и Црна Гора не могу чекати расплет политичке ситуације у "босанском лонцу"...

95653640 407274420238418 2706409762525806592 n

Значи, без обзира на то што су српски политичари, у својим говорима и изјавама, стављали акценат на "право народа на самоопредијељење" и налазили упориште у Уставу СФРЈ за такве политичке ставове, ипак се поклекнуло пред "упутствима" Бадинтерове комисије и пред политичком снагом држава чланица ЕЗ. Ћутке је прихваћен став петорице европских судија да су југословенске републике главни носиоци суверенитета, а не југословенски народи...

Нама, Србима из БиХ, није преостајало ништа друго већ да, након што су Србија и Црна Гора прогласиле СР Југославију, радимо на конституисању Српске Републике БиХ, односно Републике Српске, како смо је дефинитивно назвали у љето 1992... (СРПСКА, 10. децембар 2019)

Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА

Конвенција о Југославији је посљедњи покушај очувања СФР Југославије, а десио се 3. јануара 1992. године. На иницијативу политичких странака из Босне и Херцеговине, које су предводили Демократска странка федералиста и Српска демократска странка одржана је, у Великој сали Скупштине СФРЈ у Београду, Конвенција о Југославији.

83211329 186660182738952 1776824693295153152 nБио је то велики вишестраначки скуп коме су присуствовале делегације политичких партија из Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе, Македоније и Хрватске (Српска демократска странка).

На скупу су били и чланови Предсједништва СФРЈ, Предсjедник СИВ-а, Предсjедник Скупштине СФРЈ и савезни посланици из Србије и Црне Горе.


Скуп је одржан у организацији Координационог тела Конвенције о Југославији на чијем је челу био др Драган Ђокановић из Сарајева, предсjедник Демократске странке Федералиста, који је званично отворио Конвенцију те њоме предсједавао.

Након цјелодневне дискусије усвојен је и потписан документ назван "Конвенција о Југославији".

Шест дана након скупа у скупштини Југославије и потписивања "Конвенције о Југославији", њени потписници предсједници Демократске странке федералиста Др Драган Ђокановић и Српске демократске странке БиХ Др Радован Караџић, 09. јануара 1992. године, у сарајевском хотелу "Холидеј ин", организују и потписивање Декларације о проглашењу Републике српског народа БиХ као федералне јединице у федеративној Југославији, коју истог дана усвајају посланици Скупштине српског народа БиХ.

Потписници Конвенције о Југославији састали су се 13. фебруара 1992. године, у Палати Федерације, и позвали заинтересоване југословенске републике и савезне органе на очување континуитета Југославије.

Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини, 28. фебруара 1992. године, усвојила је Устав Републике српског народа у БиХ (Републике Српске) као федералне јединице у савезној држави Југославији, а у Београду, 27. априла 1992. године, посланици Скупштине СФРЈ из Републике Србије и Републике Црне Горе, проглашавају Устав Савезне Републике Југославије.

(Википедија)

 

Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА