Несметано је Младен Иванић, двије деценије, роварио по Републици Српској... Са различитих државних функција дезавуисао је Србе у Српској и уводио их у Стратегију уништења државности Републике Српске...
Ради се о човјеку који је као предратни члан предсједништва СРБиХ дао значајан допринос да се изврше измјене Устава југословенске СРБиХ и напусти концепт "БиХ - република народа Срба, Муслимана, Хрвата..." и пређе на "БиХ - република грађана Срба, Муслимана, Хрвата...", чиме се направио и увод у прегласавање већине српских представника и усвајање Меморандума о суверености БиХ, 14. октобра 1991. године... Не смију Срби никада заборавити да су Младен Иванић и Богић Богићевић били Срби-перјанице и узданице муслиманско-хрватске коалиције у Савезу комуниста БиХ...
Богић Богићевић се удомио на страни оних које је политички подржавао и постао сасвим коректан грађанин Федерације БиХ, те политички одан старој идеји своје партије: створити грађанску БиХ. Младен Иванић се, пак, сакрио у Бањалуку и привио уз скуте Предрага Радића једног од челних људи тамошњег СДС-а... Челници СДС-а, с обзиром на то да никада нису добро разумјели високу политику (па су завршавали како су завршавали) и никада нису добро процјењивали политичке кадрове (Биљана Плавшић је необориви доказ за ову моју тврдњу) у годинама послије рата помажу настанак Иванићеве политичке странке...
Младен Иванић, човјек који није прихватио моју понуду (радња се одвијала у Хотелу "Босна" у Бањалуци, 1993) да постане један од фактора у ратној влади Републике Српске (ама увијек сам покушавао да те бивше комунисте пребацим на нашу страну да не би радили за друге) и убиљежи учешће у стварању Републике Српске, прихвата, 1999. године, понуду да му створе странку која ће бити приљепак Српској демократској странци...
Лукаво је, у годинама које су слиједиле, користио државне ресурсе, ширио своју инфраструктуру, обучавао по својој (и по туђој) политичкој мјери млађе (преамбициозне и недовољно интелигентне) Србе да раде против државности Републике Српске и стрпљиво стварао покрет. Знајући врло добро да је опасно то што ради повукао се у сјену, истурио недорасле политичаре да раде у корист СДА визије БиХ, повезао их и са неким страним службама и обезбиједио подршку предсједника Српске демократске странке Мирка Шаровића.
Мирко Шаровић, човјек којем је фотеља срасла са леђима и доњим дијелом тијела те заслијепила и оно мало политичког знања, своју странку у Бањалуци и већим мјестима крајине предао је политичким кадетима Младена Иванића...
Само Бог зна колико ће тамошње Србе коштати чињеница да немају ниједну политичку странку са српским предзнаком. А ту, преко ријеке, чак је и ријеку прешла, у држави која се зове по народу који у њој живи, нема скоро ниједне политичке странке без свог националног предзнака...
(Доктор Драган Ђокановић, 9. јули 2021)