Приказивање чланака по тагу Рајко Вукмир

Младе генерације да знају, јер важно је знати, на данашњи дан Берлин је пао већ 4 дана, нацизам потписао капитулацију, свијет је ушао у мир након 4 дуге године рата, али не и Нови ( Босански Нови ) и Новљани!
Они ће тешком муком и енормним страдањем у мир ући побједивши фашисте тек мјесец и по дана касније!
Идеја нацизма боље се примила на овом тлу него властитом, гдје је настала.
Жалосна срамотна истина скорије прошлости.
А прошлост не пролази лако када је човјек и наслеђе у питању.
Бавио сам се и бавим се тим. Полако дуго и упорно.
Не са идејом да мијењам шта је било него да утичем да се не понови.
Годинама уназад имамо изражену националну нетрпељивост, а без трептаја ока узима се страно држављанство.
И слави се попут рођења или славе. Јер рјешава питање егзистенције читавих породица.
Омогућава несметан боравак и рад у земљама, које су углавном стајале или се без борбе предале уз страну нацизма.
Оставља се без трептаја ока отаџбина.
И то с презиром.
Те се за њом онда тугује кад се у туђини смјести.
Јер нема срећног човјека у туђини. Ниједног. Ситуиран сигуран и успјешан није обавезно и Срећан.
Љубав је неумољива као и човјекове емоције и дубоко под кожом записани кодови који само пашу тамо ђе су настали.
Дакле фашизам није само нетрпељивост према другом и другачијем оно је и нетрпељивост према истом и слободно ћу казати бољем!
Јер одавде одлазе бољи задњих 30 година. Бољи.
Без иједне дате прилике углавном. Без да они који остају знају куда ће и гдје су. Као да им никада неће требати.
А требаће другови и господо! Требаће.
Јер ова земља ће и јесте спала на оне који нигдје сем овђе нијесу приспјели.
Зато опрезно када узимате у уста претке, борце, антифашизам, слободу и побједе.
Јер судећи по свему обрачун још није готов!
СМРТ ФАШИЗМУ  ✊?
ПРЕЦИ ХВАЛА❤️
Дао сам заклетву, двије сам дао, и рапортирам да ђе стојим и трајем са мојим саборцима владају правила од вас постављена!

(Рајко Вукмир, Нови Град, на Дан побједе над фашизмом, 2021)

"Драган ја сам, зовите ме Драган" - човјек који ће бити Предсједник Републике Српске!

Српској је дошло вријеме да на мјесто Предсједника дође човјек који је "порађао" Републику која је гарант опстанка њених народа.
Човјек који разумије њено биће кроз људе који су је стварали, кроз људе којима је стварана!

Др Драган Ђокановић не оклијева препознати и јавно казати оно шта је за њу добро а шта лоше.
Он је двоструки или дводимензионални педијатар који је на свијет донио, спасио и оздравио неброј дјеце и једно биће којем су родни листи потписале највеће силе свијета побједници у свим свјетским ратовима - Републику Српску.

Он је увјерио људе од моћи да Српска није "шака пиринча" да је она творевина животворне идеје, слободарска луча и једини дом народима који су кроз све вијекове писане свјетске историје стајали на оној свијетлој доброј страни!

На њему је да то пренесе на наше младе, а нама да га изнесемо у политику онако како су наши стари изнијели своје рањене саборце из пакла Неретве, Сутјеске, Игмана…

(Рајко Вукмир, Нови Град, 26. фебруар 2021)

Др Драган Ђокановић је човјек институција, човјек који ће бити Предсједник Републике!

Кад у човјеку визија о његовој земљу надвиси визију о самом себи, само тад је тај и такав човјек дорастао чинити, као њен први, за њен напредак.
То сам само до сада видио у др Драгана Ђокановића.
Боља је ријеч осјетио.

Јер оно што из њега плијени док говори о Републици Српској није приповијест или говор но пламен. Живи пламен!
Пламен и то онај олимпијски који грије и освјетљава једну визију за коју сам цио живот све што имам ризиковао и давао.
Е тај и такав човјек са том и таквом ватром и љубављу може отопити сва смрзнута надања и снове о животу на своме и међу својима.
Нама треба тај човјек и та буктиња која ће свијетлити пут на челу као први.
Човјек као институција Предсједника Републике Српске.
Човјек чијим се пламеном ковала Република!
Да из тог пламена кујемо неке нове младе људе достојне жртве и жеље нас и наших предака.

(Рајко Вукмир, Нови Град - Република Српска, 21. фебруар 2021)