Након потписивања свесрпског вишестраначког договора о останку нашег народа у постојећој савезној држави, предсједник Српске демократске странке др Караџић и ја, током лета за Сарајево, те ноћи трећег на четврти јануар 1992. године, договорили смо да, одмах по завршетку божићњих празника, 9. јануара 1992, организујемо скуп на којем ћемо усвојити документ о проглашењу српске републике БиХ, као федералне јединице у савезној држави Југославији. Тим чином смо жељели да потврдимо нашу чврсту ријешеност да останемо у заједничкој држави са нашом браћом из Србије, Црне Горе и Македоније.
Предсједник СДС-а требало је да позове све чланове главног одбора своје странке, да Момчило Крајишник, као предсједник Скупштине српског народа у БиХ, а у складу са раније донијетим скупштинским одлукама о дјеловању у хитним ситуацијама, упути позив свим посланицима наше скупштине, а ја да формирам делегацију Демократске странке федералиста...
Договорили смо да Скупштина српског народа у БиХ, за ову прилику, изађе из просторија Скупштине БиХ.
"Зашто бисмо српску републику, уопште, повезивали са зградом заједничке скупштине?", рекао сам шефу СДС-а.
Није оклијевао, одмах се сложио...
Договорили смо да Хотел "Холидеј ин" буде мјесто у којем
ћемо потписати и усвојити "Декларацију о проглашењу Републике српског народа БиХ".
Напомена: Фотографисано, 3. јануара 1992, у холу Савезне Скупштине у Београду: најстарији учесник свесрпског вишестраначког договора, господин Чеко Петар Поповић, са Цетиња, и ја...