Данас је у Москви секретар Савјета безбједности Руске Федерације Сергеј Шојгу примио потпредсједника Владе Србије Александра Вулина.
Вулин је, пренијели су медији, рекао Шојгуу да је "ситуација на Косову и Метохији на ивици сукоба"...
Ово је класични примјер политичког дезавуисања!
Није истина да је на Косову и Метохији ситуација на ивици сукоба. На Косову и Метохији не постоје двије стране спремне за оружани сукоб. Званична Србија је прихватила Бриселске и Охридске споразуме и предала свој народ на Косову и Метохији на управљање Аљбину Куртију и његовим сарадницима - тако да она није једна од евентуалних страна за сукоб.
Срби са Косова и Метохије поготово то нису, јер овакви какви су сада: без новаца, без оружја, остављени на цједилу од власти у Србији којој су бескрајно вјеровали - никако не могу бити заинтересовани за сукоб са добро наоружаним албанским јединицама.
Према томе: Вулинова прича у Москви, за Србе са Косова и Метохије, крајње је штетна. Може само да им донесе нове проблеме, нова претресања њихових домова и нове притиске да оду из свог завичаја.
Можда то и јесте циљ политике чији је један од челника и Александар Вулин. Да и преостали Срби продају своја имања Албанцима на Косову и Метохији и да се придруже Србима из Долине Јадра, које ових дана Вулинов шеф убјеђује да напусте родну груду и преселе "у Србију која напредује"...
Надам се да ће званична Москва упознати грађане Србије са својим ставом о политици руководства Србије и о томе да ли Русија може помоћи Србији да сачува суверенитет и територију.
(Доктор Драган Ђокановић, 09. 09. 2024)
"Кад би ми неко објаснио шта сад чекају!", реченица је коју је предсједник Србије Александар Вучић изговорио док је стајао поред аутомобила у којем је био њемачки канцелар Олаф Шолц, приликом Шолцове посјете Беграду.
Сигуран сам да је огромна већина грађана, гледајући ту сцену, била сигурна да зна одговор на Вучићеву реченицу. Ја сам, пак, помислио да је у питању гужва на паркингу па да је због ње њемачки канцелар морао Вучићу приредити оно што му је приредио.
Јуче је Вучић имао сасвим другачију ситуацију. Није морао никог да чека, већ само да прихвати љубазан позив од предсједника Русије Владимира Путина да наредног мјесеца, 23. и 24. октобра октобра, дође у Казањ на самит земаља чланица БРИКС-а. Међутим, Вучић је позив одбио, говорећи да је тих дана врло заузет гостима из иностранства, те да ће му инострани гости, како је рекао, направити праву "гужву у шеснаестерцу".
Својим синовима, Николи и Александру, док су још клинци били говорио сам да им то што су браћа није гаранција да ће током живота бити и пријатељи; да пријатељство морају градити љубазношћу, искреношћу, добрим намјерама, разумијевањем, културним опхођењем једног према другом...
Не знам зашто је Вучићу требало да ријечи, попут "гужва у шеснаестерцу", стигну до предсједника Русије, а сигурно ће стићи.
(Доктор Драган Ђокановић, 06. 09. 2024)
"Вучићу треба признати да је феномен, не само у регији и у Европи, већ и у свијету...", пише у тексту, у хрватском "Јутарњем листу", објављеном прије данашње зоре (22. коловоз 2024. 03:47). Вјероватно су Хрвати поранили са текстом, да би Вучићеви медији могли без журбе да шире изненадни хвалоспјев...
Жао ми је што су ти медији, без трунке стрпљења и жеље за анализом хрватског текста, пожурили да се додворе предсједнику Србије.
А да су прочитали само два текста, која је "Јутрањи лист" објавио у посљедњих 30-ак дана, много тога би им било јасно.
Наиме: 17. јула ове године "Јутарњи лист" у својој анализи каже: "Вучић је одлучио ићи с експлоатацијом литијума, очито сигуран у властити успјех и пролаз, односно да га нико у Србији нема снаге зауставити нити онемогућити. Ако му још за то дође помоћ из Европе, а чини се да стиже, што га брига за шуме, ријеке и језера..."
Ево и реченице коју је "Јутарњи лист" објавио мјесец дана касније, 15. августа 2024: "Након агресије Русије на Украјину и све озбиљније војно-политичке ситуације Хрватска је почела разматрати повратак обавезног служења војног рока." У истом тексту наведене су и ријечи хрватског министра одбране, из којих се види да је планирано да војни рок траје два мјесеца, да ће почети од 1. јануара 2025. године, а да ће се Оружане снаге Хрватске устројавати "како је договорено са савезницима у НАТО-у."
Скоро сам, у објави "Да се Вучићеви летећи таксији не претворе у смртоносне дронове изнад Русије", навео ријечи начелника генералштаба њемачке војске Карстена Бреуера, објављене у листу "Ди Велт": “Када видим потенцијалну пријетњу коју Русија представља, за нас то значи пет до осам година припрема”.
Када се размисли о реченицама које сам цитирао, извлачи се неминован закључак: Почело је увезивање њемачких савезника на Балкану.
И то за рат против Русије.
(Доктор Драган Ђокановић, 22. 08. 2024)
На моју прекјучерашњу објаву "Прави предсједник је увијек уз свој народ!", а посвећену грађанима Србије који су се окупили у Београду да од свог предсједника Александра Вучића затраже да им помогне да сачувају средину у којој живе а не да помаже компанији Рио Тинто да им она загорча живот, услиједио је коментар: "Овај народ носи телефоне са литијумском батеријом!!!"
Протумачио сам да је писац коментара желио да поручи: "Шта се буните и вама је потребан литијум! Ето, сви имате телефоне са литијумским батеријама, а нећете да Рио Тинто копа литијум у вашем крају."
У јучерашњој објави "Предсједник Србије и Влада Србије хоће да издају дозволу за нарушавање животне средине и људских права у Србији", цитирао сам реченицу представника Рио Тинта: "Сви европски произвођачи аутомобила мораће да докажу да у њиховим ланцима снабдијевања није дошло до недозвољеног нарушавања животне средине и људских права."
Само наивни могу повјеровати да ће се литијум у Србији копати због мобилних телефона и електричних аутомобила које ће правити њемачки и други европски произвођачи.
Сви они који знају да читају између редова, схватили су да је у праву Александар Вучић када је говорио о летећим таксијима. Нажалост, Вучић, омађијан обећањима из Европе и импресиониран њиховим политичарима, није разумио шта ће ти "летећи таксији" да превозе, као што није разумио ни суштину Бриселских споразума које је потписивао...
Да су у власти Србије прочитали и протумачили ријечи начелника генералштаба њемачке војске Карстена Бреуера, изговорене само пет мјесеци прије него је Вучић засмијавао грађане Србије причама о летећим таксијима, схватили би да се њемачка војска модернизује и да мора бити, како рече наведени генерал,“способна за рат, за пет година”.
“Када видим потенцијалну пријетњу коју Русија представља, за нас то значи пет до осам година припрема”, рекао је њемачки генерал за лист Ди Велт.
Дакле, а знајући и зашто је њемачки канцелар Шолц скоро долазио у Београд, прича о литијуму и литијумским батеријама - на којима би, по ријечима Александра Вучића, његових трабаната и бројних ботова владајуће касте у Србији, Србија требало да се обогати и "постане сила" - добија логичан расплет.
Литијум у Србији ће се копати због литијумских батерија, али не за летеће таксије већ за (летеће) дронове и друге уређаје на батерије, а све у склопу припрема за рат против Русије.
Па, изволите браћо из Србије! Идите за Александром Вучићем у будућност.
(Доктор Драган Ђокановић. 12. 08. 2024)
Напомена: Фотографисано у Цириху - Швајцарска.
Узгред, сигуран сам да и Швајцарска има литијума, можда и више неголи Србија, али Швајцарци знају да је независност златна.
Везани чланци:
На моју јутрошњу објаву: "Живимо у систему којег је утемељио Карџићев СДС а градњу наставио Додиков СНСД", приватном поштом добио сам коментар: "Драги Др. Ђокановићу, то су тачне констатације, да су санкционисани Додик и његова клика па и фирме његове и сина му, ал' у тим фирмама које су носиоци развоја, по РТРС-у, ради и живи од тога хиљаде људи и породица СНСД-а, њихових гласача и смпатизера. Они ће себи некаквим начином и награбит' средстава за живот, а терет санкција ће да осјете опет обични људи (пензионери, пољопривредници, радници, борци итд.). Па коме су онда уведене санкције???
Поздрав, Др. Ђокановићу! Промјене су неминовне."
Одавно упозоравам да људи из власти Републике Српске непотребно провоцирају америчке дипломате, и да ће се то свима нама у Републици Српској обити о главу. Нису та упозорења наилазила на разумијевање Милорада Додика и његових кадрова. Они су настављали са нападима, не бирајући притом ријечи... Кошарац, Вулићева, Ковачевић и још неколицина јуноша профилишу се као антиамерички политичари по сваку цијену, па и по цијену најновијих санкција. Као што видимо ни те санкције нису зауставиле њихову антиамеричку острашћеност.
То што ће због санкција испаштати скоро хиљаду људи, не боли СНСД-ове представнике који примају енормно високе плате из буџета БиХ.
Рат власти у Републици Српској против америчких дипломата, овлашћених за рад и ђеловање у БиХ, тешко да се може завршити побједом Додикових политичара...
САД и Русија ће једног дана склопити глобални пакт и постићи договор око БиХ. Можда много брже, неголи ми и мислимо. А када се то деси, Американци ће тражити од Русије да Додика и његове пусте низ воду.
Додику су такве ствари врло познате, јер је и он од сарајевских политичара тражио сличне ствари...
Нажалост, не постоји нико у Републици Српској ко би, у овом тренутку, могао да објасни Американцима да њихове санкције не наносе штету само Додику и члановима његове породице...
Поздрав, такође!
(Доктор Драган Ђокановић, 26. 06. 2024)
Везани чланци:
"Њемачка је била и остала један од највећих пријатеља БиХ...
У БиХ постоји мањина, која је проруски оријентисана и која угрожава уставни поредак БиХ. Они нападају двије кључне институције које гарантују мир и стабилност - Канцеларију високог представника (ОХР) и Уставни суд БиХ, успостављен на основу Устава БиХ", изјавио је данас, након разговора са њемачким канцеларом Олафом Шолцом, предсједавајући Предсједништва БиХ Денис Бећировић.
Преведено на језик обичног човјека: бошњачки политичар је из Њемачке, у тренуцима док Република Српска шаље поруке мира, сарадње и толеранције, поручио да у БиХ постоји "проруска мањина" супротстављена већини грађана БиХ окупљених око Њемачке као "највећег пријатеља БиХ", те да ће, у случају сукоба у Босни и Херцеговини, проњемачка већина бранити Канцеларију високог представника (ОХР) и Уставни суд БиХ од "напада проруске мањине".
Мислим да се Бећировић, овом изјавом, пробио у сами врх антируских и антисрпских политичара на Балкану.
(Доктор Драган Ђокановић, 07. 05. 2024)
У интервјуу "Политици ЕКСПРЕС", објављеном 04. 11. 1991. године, говорећи о потреби да Срби из БиХ изађу на Плебисцит и кажу да желе у будућност заједно са осталом браћом, и у држави за коју су се изборили у два свјетска рата, рекао сам и сљедећу реченицу: "Очигледно је да се Босни и Херцеговини, поновно, жели наметнути црно-жута боја Аустроугарске монархије..."
Мени је то било очигледно, иако није било мало оних који су наивно мислили да ће нам са простора некадашњих окупатора стићи "мед и млијеко", те да то више нису онакве државе, какве су биле у Првом и Другом свјетском рату......
Године су пролазиле, а маске су полако падале. Нису се либили да, нас Србе, у својим медијима, називају свакаквим именима, али су, без обзира на тај свој безобразлук, од нас тражили да их беспоговорно слушамо, мамили нас "приступним фондовима", желећи да им територије својих држава предамо срећни и на тацни...
Да маске све брже падају, потврдио нам је и наш дугогодишњи познаник, у овој несрећној држави преплаћени Аустријанац, Валентин Инцко. Човјек којег је Вијеће за имплементацију мира послало у Сарајево да доказује да ми нисмо дорасли да водимо државу...
Е, тај Аустријанац, тај Валентин Инцко, расписао се ових дана у једном аустријском листу, објашњавајући тамошњим читаоцима актуелну политичку ситуацију на релацији ЕУ - БиХ.
Ево шта је написао:
"Босна и Херцеговина већ је једном била дио Европе и то као дио Хабсбуршког царства. Иако у почетку скептични, Босанци су касније били међу најхрабријим борцима. Само у Лебрингу код Граца сахрањено је преко 800 Босанаца, а остали на ријеци Исонзо (Соча). Током периода монархије, Босна је доживјела велики потицај за модернизацију у областима инфраструктуре, образовања, администрације и архитектуре. Аустрија стога има добру репутацију у земљи. Већина Босанаца осјећа се као Европљани и жели формално постати чланица Европске уније.
Три су разлога зашто приступне преговоре са БиХ треба започети:
Први је властити, иако скроман допринос Босне и Херцеговине.
Други је благонаклоност с којом је ЕУ третирала босанску апликацију.
Трећи разлог је геополитичка ситуација. Без агресорског рата Русије против Украјине, то би вјероватно потрајало дуже. Али, овако су Европљани хтјели да дефинишу своју сферу утицаја. ЕУ није жељела да се на Балкану отвори црна рупа. Босна је у Европи...", објашњавао је Валентин Инцко зашто БиХ мора постати чланица ЕУ.
Осврнућу се на онај дио Инцковог текста, у којем овај Аустријанац пише о Босанцима који су гинули за "Аустроугарско царство", на ријеци Сочи.
Војска Аустроугарске монархије у биткама на ријеци Сочи, (на италијанском језику та ријека се зове Исонзо), ратовала је против Италијана који су били на страни Сила Антанте. Силе Антанте чиниле су Руска Империја, Велика Британија и Француска.
Значи, људи са простора Босне и Херцеговине ишли су на ријеку Сочу да бране Аустроугарску монархију и гину за њу. Србин, Светозар Боројевић, рођен у околини Костајнице, био је чак фелдмаршал Аустроугарске војске, командант Исонзо армије и заповједник фронта на тој ријеци. Претходно се истакао на Источном фронту, у борбама на Карпатима, спрјечавајући Русе да избију на Дунав...
Да се не заборави!
Браћо и сетре, да сам, сада, на челу Републике Српске, поручио бих креаторима ратнохушкачке политике Европске уније: "Господо, све док не зауставите рат против Русије, третираћемо вас као 'црну рупу' и зауставити све разговоре са вашим представницима! Не пада нам на памет да гинемо за вас и вашу повампирену идеологију!"
(Доктор Драган Ђокановић, 21. 03. 2024)
Пита ме јуче један познаник, човјек који редовно прати моје објаве: "Докторе, шта Ви мислите, да ли предсједник Русије тачно зна шта Додик ради, овдје?"
"Мислим да не зна!"
"Па, зар му не шаљу из руске амбасаде извјештај о стању у БиХ?"
"Извјештаји из Амбасаде Русије у БиХ стижу у Москву, али у Министарство иностраних послова Руске Федерације, а неки од извјештаја и до министра Лаврова. Претпостављам да Лавров, прилично субјективно, цијени шта би од свега тога требало да стигне у предсједнички кабинет и на предсједников сто."
"То би, докторе, значило да Путин није баш прецизно информисан о овоме шта Додик ради?"
"Мислим да није! Предсједнику Русије је Додик представљен као руски пријатељ и политички савезник, али не мислим да Путин зна много о Додиковој политици и о свему ономе што су Додик и његова странка урадили до сада на слабљењу Дејтонским споразумом предвиђеног државног капацитета Републике Српске. На крају крајева, Русија је велесила са много интересних сфера у свијету, па није реално ни за очекивати да предсједник Русије зна много о политици у Републици Српској, поготово сада када бјесни рат са Украјином у који је укључен цијели Запад..."
"А ови са РТРС-а то све другачије представе..."
"РТРС је Додиков медиј. Извјештава онако како Додик нареди.", кажем му.
Зашто сам јутрос објавио овај јучерашњи разговор?
Да упозорим грађане у Републици Српској да се морају активније укључити у праћење дневне политике и да морају много више знати о политици и људима који одлучују о много чему у Републици Српској.
Не смијемо допустити Додику и СНСД-у да нас преваре и политику на којој су добили изборе замијене новом, издајничком. А кренули су у том правцу.
(Доктор Драган Ђокановић, 11. 03. 2024)
Русија и Република Српска не признају да је Нијемац Кристијан Шмит високи представник у БиХ.
Западне државе и Федерција БиХ на страни су Нијемца Кристијана Шмита, као високог представника у БиХ.
Руски предсједник Владимир Путин одликовао је предсједника Републике Српске Милорада Додика високим одликовањем Руске Федерације и тим чином показао да су он лично и Русија као једна од свјетских велесила на страни Републике Српске, њеног народа и њеног изабраног предсједника.
Свима нама у Републици Српској је јасно да су државе Запада, преко својих штићеника из Федерације БиХ, организовале подизање оптужнице против предсједника Републике Српске, и да једва чекају да га макну из политике, а можда и са слободе...
Сигуран сам да ће послије јучерашњег одликовања Милорада Додика, још снажније да крену против њега.
Најзападнији (у географском смислу) политичар којег Русија одликује и којем вјерује је предсједник Републике Српске Милорад Додик.
Најисточнији политичар (у географском смислу) којег Запад подржава и којем вјерује је предсједник Украјине Володимир Зеленски.
Знамо да је Русија у рату са Западом (преко Украјине и Зеленског), као што знамо да Запад, преко својих штићеника из Федерације БиХ, пријети Додику затвором и елиминацијом из политичког живота, углавном због његовог пријатељства са руским званичницима.
"Русија не оставља своје пријатеље!", јуче је изјавио (мада ми је то више личило на подизање самооптимизма) предсједник Српске Милорад Додик, а након разговора са предсједником Путином.
Да закључим: Свједочимо да Запад (још увијек) није оставио свог пријатеља Зеленског, па сам сигуран да неће ни Русија оставити свог пријатеља Додика.
Не преостаје нам ништа друго већ да се надамо да Република Српска неће почети да личи на Украјину.
(Доктор Драган Ђокановић, 22. 02. 2024)