"Кад би ми неко објаснио шта сад чекају!", реченица је коју је предсједник Србије Александар Вучић изговорио док је стајао поред аутомобила у којем је био њемачки канцелар Олаф Шолц, приликом Шолцове посјете Беграду.
Сигуран сам да је огромна већина грађана, гледајући ту сцену, била сигурна да зна одговор на Вучићеву реченицу. Ја сам, пак, помислио да је у питању гужва на паркингу па да је због ње њемачки канцелар морао Вучићу приредити оно што му је приредио.
Јуче је Вучић имао сасвим другачију ситуацију. Није морао никог да чека, већ само да прихвати љубазан позив од предсједника Русије Владимира Путина да наредног мјесеца, 23. и 24. октобра октобра, дође у Казањ на самит земаља чланица БРИКС-а. Међутим, Вучић је позив одбио, говорећи да је тих дана врло заузет гостима из иностранства, те да ће му инострани гости, како је рекао, направити праву "гужву у шеснаестерцу".
Својим синовима, Николи и Александру, док су још клинци били говорио сам да им то што су браћа није гаранција да ће током живота бити и пријатељи; да пријатељство морају градити љубазношћу, искреношћу, добрим намјерама, разумијевањем, културним опхођењем једног према другом...
Не знам зашто је Вучићу требало да ријечи, попут "гужва у шеснаестерцу", стигну до предсједника Русије, а сигурно ће стићи.
(Доктор Драган Ђокановић, 06. 09. 2024)
У једном од коментара на моју јучерашњу објаву "Макрон није пријатељ ни Срба ни Србије!", дословце је писало: "Када Ви докторе будете председник да ли би сте примили Макрона или Шолца?"
"Да, примио бих и Шолца и Макрона. И појединачно и заједно. Био би то културан и професионалан пријем. Без снисходљивости и улагивања, уз искрену реторику са моје стране и пред телевизијским камерама, у предсједничком кабинету. Јавност састанка био би мој услов за разговор.", одговорио сам.
Стварно бих само тако радио: јавно, на свом радном мјесту, уз 100% поштовање устава.
Могу неког политичара за предсједника изабрати милиони бирача, а другог стотине хиљада - ради се само о изборним резултатима у многољудној држави и у држави са мањим бројем бирача.
Мислите ли да би Макрон, као независни кандидат, са свим својим квалитетима и манама, и са политиком коју заступа успио да побиједи на предсједничким изборима у Француској? Сигуран сам да не би.
Не би ни Олаф Шолц у Њемачкој.
Осим што су предсједници у Француској и Њемачкој ништа друго, од свега оног што чини њихове политичке личности, не би их кандидовалао, примјера ради, за разговор са предсједником Републике Српске.
Тако ја гледам на ствари.
У себе сам много више уложио него што су њих оба уложила у себе, чак све да саберу.
Ако бих једног дана постао предсједник Републике Српске, то не би било дјело полицијских служби других држава, резултат новца нарко картела, резултат договора ратних и послијератних тајкуна у Српској - мој предсједнички мандат био би искључиво резултат мог рада и повјерења нашег народа у мене.
Узгред: Олафа Шолца бих, пред нашим народом, упитао зашто Нијемци желе да сруше своје нуклеарке и не желе да копају литијум у својој држави, а Макрона бих замолио да објасни шта ће Србима француски борбени авиони.
Обојицу бих питао зашто су њихове владе погазиле Резолуцију 1244 Савјета безбједности УН-а.
(Доктор Драган Ђокановић, 30. 08. 2024)
Везани чланци:
1. https://srpska-portal.com/index.php/politika/item/1208-makron-nije-prijatelj-ni-srba-ni-srbije
Јучерашња изјава Дениса Бећировића, којом овај бошњачки политичар њемачком канцелару Олафу Шолцу представља Републику Српску као "проруску мањину" у БиХ, заслужује крајње јасан одговор из Републике Српске!
Република Српска није, господо, проруска мањина у Босни и Херцеговини.
Република Српска је највећа национална држава у Босни и Херцеговини!
И биће највећа све док постоји Босна и Херцеговина.
Можда ове чињенице нису свјесни ни српски политичари из Републике Српске...
Можда их је и страх те истине јер јој очигледно нису дорасли, али она је необорива: Република Српска је највећа национална држава у Босни и Херцеговини!
(Доктор Драган Ђокановић, 08. 05. 2024)
Везани чланци: