У једном од коментара на моју јучерашњу објаву "Макрон није пријатељ ни Срба ни Србије!", дословце је писало: "Када Ви докторе будете председник да ли би сте примили Макрона или Шолца?"
"Да, примио бих и Шолца и Макрона. И појединачно и заједно. Био би то културан и професионалан пријем. Без снисходљивости и улагивања, уз искрену реторику са моје стране и пред телевизијским камерама, у предсједничком кабинету. Јавност састанка био би мој услов за разговор.", одговорио сам.

Стварно бих само тако радио: јавно, на свом радном мјесту, уз 100% поштовање устава.

Могу неког политичара за предсједника изабрати милиони бирача, а другог стотине хиљада - ради се само о изборним резултатима у многољудној држави и у држави са мањим бројем бирача.
Мислите ли да би Макрон, као независни кандидат, са свим својим квалитетима и манама, и са политиком коју заступа успио да побиједи на предсједничким изборима у Француској? Сигуран сам да не би.
Не би ни Олаф Шолц у Њемачкој.
Осим што су предсједници у Француској и Њемачкој ништа друго, од свега оног што чини њихове политичке личности, не би их кандидовалао, примјера ради, за разговор са предсједником Републике Српске.
Тако ја гледам на ствари.
У себе сам много више уложио него што су њих оба уложила у себе, чак све да саберу.

Ако бих једног дана постао предсједник Републике Српске, то не би било дјело полицијских служби других држава, резултат новца нарко картела, резултат договора ратних и послијератних тајкуна у Српској - мој предсједнички мандат био би искључиво резултат мог рада и повјерења нашег народа у мене.

Узгред: Олафа Шолца бих, пред нашим народом, упитао зашто Нијемци желе да сруше своје нуклеарке и не желе да копају литијум у својој држави, а Макрона бих замолио да објасни шта ће Србима француски борбени авиони.
Обојицу бих питао зашто су њихове владе погазиле Резолуцију 1244 Савјета безбједности УН-а.

(Доктор Драган Ђокановић, 30. 08. 2024)

Везани чланци:

1. https://srpska-portal.com/index.php/politika/item/1208-makron-nije-prijatelj-ni-srba-ni-srbije