Приказивање чланака по тагу Vlada Republike Srpske

Мјесечни износ за пензије у Републици Српској износи око 150 милиона конвертибилних марака. Изнио је то прексиноћ, на сједници Народне скупштине, предсједник Владе Радован Вишковић, а синоћ и поновио на РТРС-у.
Дакле, за 12 мјесеци, Република Српска издвоји за своје пензионере око милијарду и 800 милиона конвертибилних марака.

А за запослене у републичкој администрацији колико издвоји Република Српска?
Било би добро да нам и тај податак изнесе предсједник Владе Радован Вишковић. Да видимо колико, мјесечно и годишње, кошта администрација Републике Српске.
Можда се баш у тој цифри крије тајна највећих проблема Републике Српске.

Узгред, као први министар за борачка питања Републике Српске, комплетан посао стварања система заштите борачке популације, завршио сам са, колико се сјећам, мање од 20 запослених у Министарству. Значи, око 20 запослених, од потпуно хаотичног стања на терену, успело је да створи републички систем и да постигне да сваког мјесеца на адресе ратних војних инвалида и породица погинулих бораца шаље мјесечне апанаже. У 1993. години вриједност тог новца била је мизерна, али се 1994. години, са појавом конвертибилног динара, стање промијенило. Примјера ради, ратни војни инвалид прве категорије имао је мјесечно примање веће од предсједника Владе Републике Српске. Поносио сам се том чињеницом.

(Доктор Драган Ђокановић, 26. 12. 2024)

Очигледно је да владајућа коалиција у Републици Српској не зна одговорити на тренутну политичку ситуацију у Бањалуци. Такође мислим да ће тешко донијети исправну одлуку.
Људи који врше власт у Српској требало би да знају да се исправне одлуке, а које се тичу Српске, доносе само у складу са Уставом Републике Српске - и нема грешке!

Функционисање републичких институција у Бањалуци је угрожено, а самим тим и Република Српска је угрожена.
Сви у Српској морали би да знају да у Српској не постоји општина чија се важност може мјерити са важношћу Републике; Да не постоји општинска администрација чија важност сеже до тога да јој се призна да се смије дрзнути да заустави редовну процедуру доношења закона у Народној скупштини, о каквом год закону да је ријеч. Бирачи у Српској су овластили своје представнике који једини могу да усвајају и не усвајају предложене законе.

Наравно, политичке странке су те које имају право да се буне против неког законског рјешења и да организују протесте против закона за којег сматрају да је штетан по интересе Републике Српске. Опозиционим странкама то је и обавеза. Али ниједна општинска администрација НЕМА И НЕ СМИЈЕ ДА ИМА то право.

Према томе, предсједниче Владе Републике Српске, Влада Републике Српске мора радити на безбједном мјесту, у окружењу које је воли без обзира на то како се зову чланови Владе и без обзира на то којој политичкој странци они припадају! Влада мора да буде окружена људима који су спремни да погину чувајући њено постојање и поштујући Устав Републике Српске.

(Доктор Драган Ђокановић, 08. 12. 2024)

"Ја Вас не разумијем нисте били члан СДС-а а хтјели сте управљати њеном политиком, били сте министар на рачун СДС-а. У јавности минимизирате СДС а себе величате да сте заслужнији од цјелокупног СДС-а.", написао је господин Радомир Нешковић, један од оснивача СДС-а, и један од пучиста који су, заједно са Биљаном Плавшић, извршили пуч и у СДС-у, и у Републици Српској.

"Сваку политичку странку чине људи. СДС, такође. Назив странке само је појам. Може тај појам да буде, дуже или краће вријеме, и бренд, али је, ипак, све до људи-њених чланова... Е, ти људи политички дјелују. Неко више, неко мање; остављају иза себе дјела, мања ли већа. Сви они који су дјеловали у том времену требало би да напишу шта су урадили за свој народ, за своју странку (конкретно о СДС-у је ријеч). А у случају свих нас који смо дјеловали у том периоду - напишимо сви шта смо конкретно урадили и за Републику Српску. На крају крајева, била би нам то и дужност. Ја сам написао књигу "Република Српска од идеје до Дејтона" и своје дјеловање хронолошки поређао у 60ак прича на око 300 страница... Кажете: "Били сте министар на рачун СДС-а". Није тачно! СДС је у том периоду, (почетак рата), као и све друге српске политичке странке, "заледио" свој рад. Бити први министар за борачка питања, и то у рату, није могао свако. Претпостављам да вам је то јасно. Узгред, а већ сам Вам то негдје написао, СДС се реактивирао у прољеће 1993. године. Постао је тада, нажалост, странка са којом нисам желио никакву сарадњу.", био је мој одговор, господину Нешковићу.

А на одговор ћу да додам, да би објава имала и полемички карактер: Спреман сам садржај своје књиге, јавно, да упоредим са садржајима свих књига и мемоара других учесника у стварању Републике Српске - па "ком' опанци, ком' обојци"!

(Доктор Драган Ђокановић, 20. 04. 2024)

Иако су многи сумњали у одлучност Републике Српске да крене путем организовања избора на својој територији, ипак се ствари крећу у том правцу!

Након што је Народна Скупштина Републике Српске усвојила Нацрт изборног закона Републике Српске, данас је Влада Републике Српске позвала чланове Централне изборне комисије БиХ из Републике Српске да поднесу оставке на чланство у ЦИК-у, и врате се у Српску.

Данима сам, прије три године, писао објаве и критиковао Мирка Шаровића, Драгана Мектића, Бранислава Бореновића и Миру Пекић, зато што су учествовали у прегласавању већине српских представника из Републике Српске у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ и са бошњачким политичарима из Федерације БиХ непринципијелно склопили садашњи сазив ЦИК-а БиХ, пославши тамо Вању Бјелицу - Прутину и Јована Калабу. Од тада па све до данас тај сазив ЦИК-а БиХ је споран за Републику Српску. Осим што је споран постао је, уз Уставни суд БиХ и Западног повјереника Кристијана Шмита, и један од инструмената у спровођењу бошњачке централистичке политике.

Притиснута разним неправдама и непримјереним мијешањем у босанскохерцеговачки изборни процес Западних дипломата на челу са Нијемцом Кристијаном Шмитом, данас је Влада Републике Српске позвала Вању Бјелицу-Прутину и Јована Калабу да поднесу оставке на чланство у ЦИК БиХ.

Видјећемо наредних дана да ли ће њих двоје поднијети оставке, или ће СДС и ПДП, (политичке странке које су их и поставиле у ЦИК БиХ), захтијевати да госпођа Бјелица-Прутина и господин Калаба и даље остану у Централној изборној комисији БиХ?

(Доктор Драган Ђокановић, 06. 04. 2024)

У свом коментару на моју јучерашњу објаву "Желе ли то Срби из Српске да Суд БиХ елиминише Милорада Додика из политике Републике Српске!", господин Душко Крндија је написао:
"Поштовани Докторе Ђокановићу!!! Ово питање у вези суда БиХ, најбоље је да поставите осуђеним Српским борцима пред тим судом. Њиховим породицама, пријатељима и саборцима. Изгледа да је нама битнији један Колонијални управник него патриоте које су стварале Републику Српску."

Данас је Данијел Егић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, предложио борцима у Републици Српској да се на добровољној основи одрекну по једну КМ од мјесечног борачког додатка, као знак солидарности са оптуженим српским борцима пред Судом БиХ и Тужилаштвом БиХ. Министар Егић је устврдио и да (до сада оптужене) борце Војске Републике Српске и Полиције Републике Српске, "већ сутра на оптуженичкој клупи могу замијенити и сви други борци, јер правде у политичком Сарајеву за Србе нема!"

Министар Егић је, вјероватно у жељи да мотивише бивше борце да издвоје по једну конвертибилну марку из својих мјесечних примања, нагласио да је у 2023. години предсједник Републике Српске Милорад Додик из свог предсједничког буџета издвојио пола милиона КМ за подршку оптуженим борцима, а да је у 2022. и 2021. години исти износ уплатила Влада Републике Српске.

Након ове министрове изјаве, стварно је ред да се сва борачка удружења у Републици Српској огласе по овом питању!

Као што то и иначе чиним, и сада ћу дати своје мишљење о овој актуелној и врло осјетљивој теми:

- Као што се зна, за настанак и почетак рада Тужилаштва и Суда БиХ гласали су представници владајуће политичке странке у Републици Српској (СНСД), која је у овом тренутку и једна од владајућих странака на нивоу БиХ.
Дакле, владајући СНСД признаје да "правде у политичком Сарајеву за Србе нема"! У истом тренутку на себе, за такво стање, не преузима ни промил одговорности.
Члан Владе наглашава да је Влада Републике Српске "издвојила" новац за оптужене борце; да је из кабинета предсједника Републике Српске такође "издвојен" новац за оптужене борце - као да новац из буџета Републике Српске, између осталог, није и борачки новац, него је искључиво новац Владе и новац предсједника Републике.

Министре Егићу, ствари овако стоје!

- Да би предсједник Републике Српске имао годишњи буџет од 50 и више милиона конвертибилних марака, а сви знају да има толики буџет, све да би остављао утисак великодушног политичара, који, ето, и са пола милиона марака помаже оптужене и осуђене борце - борачки додатак, министре, и мора да буде мизеран. Не "издваја" Предсједник паре из свог џепа, министре!
Ни чланови Владе, министре, не "издвајају" новац из свог џепа за оптужене и осуђене српске ратнике!
А могли би! И те како би могли! И чланови Владе, али и сви удомљени чланови владајућих партија! Не да "издвоје" по једну марку, неголи по 100 марака, и то сваког мјесеца, министре!
Прво то издејствујте, па се онда обратите бившим борцима и затражите им по једну марку!

А у одговору господину Крндији да кажем да сам питање поставио јавно, а како такво доступно је свим бившим борцима!
Поновићу га: "Желе ли то Срби из Српске да Суд БиХ елиминише Милорада Додика из политике Републике Српске?"

Додаћу још једно питање, усклађено са данашњом објавом:

"Желе ли борци Републике Српске да Суд БиХ - Суд којег је становила и странка Милорада Додика, Суд који је на затворске казне послао многе српске борце, Суд који ће и даље судити српским борцима, Суд који сада суди и предсједнику Српске - да осуди Милорада Додика на запријећену казну затвора!"

(Доктор Драган Ђокановић, 26. 02. 2024)

Актуелна политичка ситуација у Републици Српској је таква да нам је неопходна ванредна сједница Народне Скупштине Републике Српске. На тој сједници би предсједник Владе Радован Вишковић и предсједник Скупштине Ненад Стевандић морали да поднесу оставке због свог апсолутног несналажења у врло тешким тренуцима за Републику Српску. Предсједник Републике Милорад Додик требало би да народним посланицима поднесе извјештај о свом суђењу у Сарајеву и затражи усвајање скупштинских закључака на ту тему.

Очигледно је да се Милорад Додик нашао у политичко-правној ступици из које као предсједник Републике Српске не може изаћи без посљедица. Нажалост, ни Република Српска неће моћи слободно да настави свој демократски пут, јер ће пресуда њеном предсједнику допринијети да поништавање закона које доноси Народна скупштина постане пракса.

Народна Скупштина Републике Српске то не смије дозволити!
Мора усвојити политичку платформу Републике Српске за период до сљедећих избора, изабрати новог предсједника Скупштине и изабрати новог предсједника Владе!

Што се тиче судског проблема којег има предсједник Додик, ту интерес Републике Српске мора да превагне. А интерес Републике Српске није да њен предсједник добије запријећену казну затвора.
Како ријешити тај проблем?
Јуче сам написао да је Милорад Додик на потезу. И јесте!
При доношењу одлуке мора бити свјестан да се нашао у тренутку у којем има историјску одговорности за будућност Републике Српске.

(Доктор Драган Ђокановић, 10. 02. 2024)

Напомена: Фотографисано у Бањалуци - Република Српска

"Молио сам вас на прошлој Скупштини да именујемо министар за питања бораца и инвалида. Ту је грозно стање, криминално. Нисте ни тај приједлог прихватили. Нисте га ни данас ставили на дневни ред... Немамо времена. Закаснили смо много са питањем бораца и војних инвалида...", говорио је 24. новембра 1992. године на 22. републичкој скупштинској сједници одржаној у Зворнику, први министар одбране Републике Српске Богдан Суботић.

Педесетак дана касније, постао сам први министар за питања бораца, ратних војних инвалида и цивилних жртава рата... Врло врућ кромпир се нашао у мојим рукама...

Дан послије именовања за министра, било је то половином јануара 1993. године, у Фабрици Фамос на Корану нашао сам већу просторију, поставио у њој неколико столова, нашао један телефонски апарат и запослио госпођу која је прије рата радила у сарајевској пошти. Први радни задатак којег је добила био је да дође до што више бројева телефона по општинама Републике Српске...
Засукао сам рукаве и кренуо са послом.

До краја 1993. године имали смо комплетирано министарство, Закон о правима ратних војних инвалида и породица погинулих бораца, секретаријате по општинама... Организовао сам и формирање Борачке организације Републике Српске... Створен је комплетан републички систем из те области, који је функционисао на територији цијеле тадашње Српске... Породице погинулих бораца и ратни војни инвалиди, увођењем конвертибилне валуте у платни промет, почели су добијати инавлиднине у конвертибилним динарима. Примјера ради, ратни војни инвалид прве категорије добијао је мјесечно 160 динара (био је то износ од 160 њемачких марака, које сте за динаре без проблема могли добити у банкама), а предсједник Владе мјесечно је примао око 130 динара...

Био сам потпуно аутономан у свом раду. Нико се није могао мијешати у мој посао!
Искрено говорећи, нису ни покушавали.
Ни предсједник Републике, ни предсједник Скупштине, ни предсједник Владе...
Лично сам, у недостатку стручњака из области права, написао нацрт поменутог закона о борцима. Тим законом сам изједначио права учесника ослободилачких ратова. Свим погинулим и рањеним са одређеним степеном инвалидности - без обзира на прецизне податке којима сам располагао (јер сам обезбиједио информациони систем у који су стизали тачни подаци о узроку смрти и околностима погибије и рањавања) и из општине и из команде бригаде - учврстио сам статус погинулог борца, и статус ратног војног инвалида....

Те прецизне податке, након мог одласка из Министарства, неко је уништио, а на темеље комплетног информационог система о борцима Војске Републике Српске се потпуно заборавило... Да је тај информациони систем остао у животу, и да се радило по прописима по којима је основан, а које сам такође сам конципирао - никакве збрке о броју бораца данас не би било.

(Доктор Драган Ђокановић, 12. 01. 2024)

Адвокат Миланко Тешић из Лопара, вратио је СДС-у мандат одборника у својој општини, и изјавио: "Судбина Лопара неће и не може бити одређена од стране потплаћених стручњака и корпорација, наручених студија, чији је једини циљ стицање што већег профита уз минимална улагања.
Не желим да будем дио нити једне политичке странке у времену које слиједи. На причу о литијуму мора да се стави тачка. Мајевица, Лопаре, као и сусједне општине немају алтернативу."

Поштено од бившег одборника!

Али шта каже ресорни министар Петар Ђокић, политичар који ће остати упамћен по уништавању ријека и планина у Републици Српској?
И, наравно, шта кажу остали чланови Владе Републике Српске - да ли ће дати зелено свјетло да се крене у уништавање Мајевице и тровање њених подземних вода?

(Доктор Драган Ђокановић, 14. 12. 2023)