Моја јутрошња објава "Не увлачите, поновно, Српску у приче о ратним злочинима!", била је врло посјећена и са значајним бројем коментара.
У једном свом одговору, написао сам: "Углавном не дисутујем са ставовима грађана, јер грађани имају право да буду и овакви и онакви, и у праву и у криву. Међутим, политичари који врше власт морају пажљиво анализирати ефекте својих потеза, али не да мјеркају да ли ће то бити у њиховом интересу (као што углавном раде), већ да то чине у интересу Српске и нашег народа. Српској никако није у интересу да у дио свијета који нас окружује оду информације које иду у прилог раду "крњег" Уставног суда БиХ и у прилог бошњачким политичарима који су поднијели захтјев о забрани уџбеника Историје за девети разред основне школе у Републици Срској."
У конкретном случају - у случају уџбеника Историје за девети разред основне школе у Републици Српској, у данима када су дефинитивно погазили три године политике у коју су се заклињали, и "непостојећег" Шмита учврстили на позицији високог представника - власт у Српској, користећи имена и презимена Караџића и Младића, и то под маском наводног афирмисања и уписивања у уџбеник историје, уз помоћ крњег Уставног суда БиХ и бошњачких политичара који су том суду поднијели захтјев, игра игру троструких стандарда. Таквом игром Милорад Додик покушава да олакша свој положај у процесу који се води против њега, на Суду БиХ, због трогодишње политике коју је водио вријеђајући "непостојећег" Нијемца и омаловажавајући "крњи" Уставни суд БиХ.
Мало замршена игра, која ће се, ипак, временом, да распетља.
(Доктор Драган Ђокановић, 13. 10. 2024)
Везани чланци:
"Није донесен никакав службени став, нити је донесена било каква формална одлука о овом питању. У основи, упркос томе што Њемачка и Руанда номинално спонзоришу резолуцију, уз подршку неколико земаља, дјеловање сталног представништва БиХ при УН-у у изради резолуције, представљању њеног садржаја и лобирању за њено усвајање представља незаконит чин, одражавајући вољу само једне етничке групе унутар БиХ", писала је Српски члан предсједништва БиХ Жељка Цвијановић, у писму УН-у...
Све је госпођа Цвијановић написала како јесте. Није пуно помогло, али је истина. И доказ за Суд БиХ! Да се у највишем државном органу БиХ, Предсједништву Босне и Херцеговине, десила завјера и државни пуч; да су апсолутну власт, супротно Уставу БиХ, преузели Денис Бећировић и Жељко Комшић, а да се пучистима придружио и амбасадор БиХ при УН-у Златко Лагумџија.
Значи, госпођа Цвијановић би морала да напише тужбу против завјереника и пучиста и упути је у Суд БиХ. Жељка Цвијановић је у име Републике Српске у Предсједништву БиХ и, као овлашћено лице, има обавезу да упути тужбу Суду БиХ за завјеру, државни удар и штету нанесену Републици Српској.
Мој савјет је да напише двије тужбе! Прва тужба мора да буде против Бећировића, Комшића и Лагумџије за завјеру, пуч и дјеловање против народа Републике Српске. Друга тужба против свих генерација муслиманско-бошњачких првака за вишевијековни зулум и сарадњу са сваким окупатором, а увијек против Срба.
Појам "зулум" подразумијева сва насиља над Србима, силовања Српкиња, угњетавања српског народа, набијања на колац српских првака, разбојништва по српским селима и српским насељима, вишевијековну тиранију Срба и Српкиња по Босни и у Херцеговини...
Све се то лијепо може описати и образложити у тој тужби, јер постоје бројни и необориви докази.
Јуче сам написао да би Милорад Додик, као предсједник Републике Српске, морао да тужи Хрватску за геноцид над Србима у 20. вијеку. То му је, као вишеструком српском предсједнику, историјска обавеза! А Жељка Цвијановић би, као главни представник директно оштећене Републике Српске, морала да тужи Бећировића, Комшића и Лагумџију за завјеру, пуч и антидржавне радње против једног од два конституента БиХ - Републике Српске, али и да тужи све муслиманско-бошњачке прваке који су се увијек приклањали освајачима и окупаторима и константно проводили зулум над Србима и Српкињама.
(Доктор Драган Ђокановић, 27. 05. 2024)
"Наредне седмице пред Савјетом министара поново ће се наћи Приједлог закона о Суду БиХ. Његовим усвајањем био би испуњен још један од услова на европском путу. Око текста закона јуче није било сагласности, јер бошњачки министри и даље одбијају да сједиште Апелационог одјељења буде у Бањалуци.
У Приједлогу Закона о суду БиХ у члану 3. прецизира се да Апелационо одјељење не може бити у истом ентитету гдје је сједиште Суда, значи у Сарајеву. Али да ће годину дана привремено бити на истој адреси, након чега би Парламентарна скупштина БиХ одредила трајно сједиште Апелационог одјељења.", извјештава РТРС, синоћ, 13. 03. 2024.
"То је самостална правосудна инстанца која ће странкама помоћи да исправе судске грешке настале у првостепеном судском процесу.", тјеше се они који управљају РТРС-ом...
Значи, Милорад Додик (коме се суди на Суду БиХ) и његов СНСД (чијем се предсједнику суди на Суду БиХ) донијели су политичку одлуку да учествују у формирању још једне босанскохерцеговачке институције, а она се зове - Апелационо одјељење Суда БиХ.
Ко год прочита ово што је објавио РТРС, не може да се отме утиску да ће Милорад Додик и његов СНСД, још једним бх. законом потопити Републику Српску, а све у нади да ће то Апелационо одјељење Суда БиХ, поготово ако оно буде у Бањалуци, ослободити Милорада Додика (наравно, ако га осуди Суд БиХ).
С обзиром на то да је недавно Жељка Цвијановић изјавила да је "пресуда Милораду Додику већ написана", те имајући у виду показану кооперативност СНСД-ових представника у Парламентарној скупштини БиХ приликом изгласавања Закона о сукобу интереса у институцијама БиХ - СНСД је све своје капацитете пребацио на колосијек на којем ће покушати да спаси Милорада Додика, по цијену још већег слабљења Републике Српске.
Хоће ли успјети у томе?
Да, успјеће у слабљењу Републике Српске! То је очигледно.
Хоће ли, тим својим издајама, успјети да сачувају Милорада Додика у политичком животу?
Шансе су им скоро никакве. Апелационо одјељење Суда БиХ, како је предвиђено приједлогом Закона о Суду БиХ, налазиће се "годину дана на истој адреси", дакле у Сарајеву, а у том времену завршиће се и суђење Милораду Додику. Биће, по оној народној, "кадија те тужи, кадија ти суди", а СНСД-овци ће тој народној додати: "кадија ти и апелацију одбацује".
Браћо и сестре, Апелационо одјељење суда БиХ, гдје год се налазило послије тих годину дана (а вјероватно ће остати у Сарајеву), служиће (потпуно развлаштеној) Републици Српској да годинама пише апелације на разне пресуде које ће против ње доносити Суд БиХ.
"Не може Суд БиХ да одлучује о имовинским односима између БиХ и ентитета, то је као да смо потписали смртну пресуду за Републику Српску", искрен је Милорад Додик у својој кукњави, наводећи шта је главни разлог припреме Закона о Суду БиХ...
Па, предсједниче Републике Српске, повуци прави потез и постани херој свог народа! Постави се према Суду БиХ као предсједник Републике Српске!
(Доктор Драган Ђокановић, 14. 03. 2024)
Ових дана свједочимо разним уступцима које власт Републике Српске, путем својих представника запослених у Парламентарној скупштини БиХ, чини странкама из Федерације БиХ и њиховим унитаристичким "грађанским" политикама. Вјероватно се таквим понашањем, власт Републике Српске, покушава додворити свима онима који би могли да утичу да се суђење предсједнику Републике Српске оконча онако како би њој одговарало - а то је преоглашења предсједника Републике Српске Милорада Додика невиним.
И, може то да се схвати! Нису ни ти досадашњи уступци кардинални, да их Република Српска не може пребродити.
Међутим, сва досадашња искуства, проистекла из сарадње политичара из Српске са политичарима из Федерације БиХ у Парламентарној скупштини БиХ и свим оним кафанама и ресторанима, негативна су и за Србе и за Републику Српску. Почев од усвајања амандмана на Устав БиХ којим су српски представници из Републике Српске, гласајући за успоставу Брчко Дистрикта, одвојили западни дио Републике Српске од источног дијела; Преко усвајања закона којима су формирани ОБА БиХ, СИПА БиХ, Тужилаштво БиХ и Суд БиХ, (агенције и институције путем којих су непријатељи Републике Српске дошли у позицију да шпијунирају по Српској, да хапсе по Српској, да суде предсједнику Српске); Па до најаве формирања Апелационог одјељења Суда БиХ у Републици Српској - којим би се са нивоа БиХ потпуно заокружио систем контролисања грађана и њихових изабраних представника у институцијама Републике Српске.
Случајно или не, али ништа од побројаног не би могло да настане да политичким странкама из Федерације БиХ нису помогле политичке странке из Републике Српске, углавном предвођене Додиковим СНСД-ом...
Зашто, онда, суде Милораду Додику?
Због његове сарадње са Русијом и њеним предсједником Путином, али и страха да се Република Српска не подигне на ноге!
Зашто се у "игру", током суђења Додику и након његовог виђења са руским предсједником Путином, убацује прича о формирању Апелационог одјељења Суда БиХ, и то на територији Републике Српске?
Ради се о методи "штапа и шаргарепе". На нашим просторима то је добро позната политичка флоскула, или формула, коју су први колонизатори из САД и ЕУ лансирали у овдашњи јавни простор и коју су успјешно примјењивали у досадашњим преговорима са српским политичарима. Идући безуспјешно за мрквом, а у страху од штапа, српски су политичари од своје територије правили другима дистрикт; надлежности државе за коју су погинуле десетине хиљада најхрабријих Срба, предали су у руке онима који би сутра кренули у рат против нас, који се не либе да кажу да ће то и да ураде ако им се укаже прилика...
Значи, да закључим поруку коју нам шаљу: Можда буде и слобода на Суду БиХ или његовом Апелационом одјељењу (шаргарепа) за вашег предсједника, ако пристанете на јачање нашег штапа који је у конкретном случају Суд БиХ са све Апелационим одјељењем...
Поука: Магарцу је мрква стално испред носа, а он, несрећник, вуче и нада се да ће је добити...
(Доктор Драган Ђокановић, 10. 03. 2024)
"Може нас само срећна звијезда погодити да госпођи Узуновић шарм предсједника Додика буде неодољив, а из перспективе судије из реда бошњачког народа и у жељи да се свом народу још више додвори, најтежа пресуда не гине предсједнику Републике Српске", изјавила је јуче Сања Вулић, политичарка позната по оданости свом страначком предсједнику (Милораду Додику) и која је, понајвише ради те своје оданости и постала шеф Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому ПС БиХ.
Вјерујем да ће много СНСД-оваца да критикује Сању Вулић због ове изјаве, нарочито због ријечи да "најтежа пресуда не гине предсједнику Републике Српске". Међутим, не би требало то да раде. Свима у СНСД-у би, по мом мишљењу, паметније било да о пресуди предсједнику Републике Српске на Суду БиХ озбиљно размисле. Не вјерујем да ће пресуда бити, како то Вулићева рече, "најтежа", али сам сигуран да ће бити велики ударац за владајућу странку у Републици Српској.
(Доктор Драган Ђокановић, 08. 03. 2024)
У свом коментару на моју јучерашњу објаву "Желе ли то Срби из Српске да Суд БиХ елиминише Милорада Додика из политике Републике Српске!", господин Душко Крндија је написао:
"Поштовани Докторе Ђокановићу!!! Ово питање у вези суда БиХ, најбоље је да поставите осуђеним Српским борцима пред тим судом. Њиховим породицама, пријатељима и саборцима. Изгледа да је нама битнији један Колонијални управник него патриоте које су стварале Републику Српску."
Данас је Данијел Егић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, предложио борцима у Републици Српској да се на добровољној основи одрекну по једну КМ од мјесечног борачког додатка, као знак солидарности са оптуженим српским борцима пред Судом БиХ и Тужилаштвом БиХ. Министар Егић је устврдио и да (до сада оптужене) борце Војске Републике Српске и Полиције Републике Српске, "већ сутра на оптуженичкој клупи могу замијенити и сви други борци, јер правде у политичком Сарајеву за Србе нема!"
Министар Егић је, вјероватно у жељи да мотивише бивше борце да издвоје по једну конвертибилну марку из својих мјесечних примања, нагласио да је у 2023. години предсједник Републике Српске Милорад Додик из свог предсједничког буџета издвојио пола милиона КМ за подршку оптуженим борцима, а да је у 2022. и 2021. години исти износ уплатила Влада Републике Српске.
Након ове министрове изјаве, стварно је ред да се сва борачка удружења у Републици Српској огласе по овом питању!
Као што то и иначе чиним, и сада ћу дати своје мишљење о овој актуелној и врло осјетљивој теми:
- Као што се зна, за настанак и почетак рада Тужилаштва и Суда БиХ гласали су представници владајуће политичке странке у Републици Српској (СНСД), која је у овом тренутку и једна од владајућих странака на нивоу БиХ.
Дакле, владајући СНСД признаје да "правде у политичком Сарајеву за Србе нема"! У истом тренутку на себе, за такво стање, не преузима ни промил одговорности.
Члан Владе наглашава да је Влада Републике Српске "издвојила" новац за оптужене борце; да је из кабинета предсједника Републике Српске такође "издвојен" новац за оптужене борце - као да новац из буџета Републике Српске, између осталог, није и борачки новац, него је искључиво новац Владе и новац предсједника Републике.
Министре Егићу, ствари овако стоје!
- Да би предсједник Републике Српске имао годишњи буџет од 50 и више милиона конвертибилних марака, а сви знају да има толики буџет, све да би остављао утисак великодушног политичара, који, ето, и са пола милиона марака помаже оптужене и осуђене борце - борачки додатак, министре, и мора да буде мизеран. Не "издваја" Предсједник паре из свог џепа, министре!
Ни чланови Владе, министре, не "издвајају" новац из свог џепа за оптужене и осуђене српске ратнике!
А могли би! И те како би могли! И чланови Владе, али и сви удомљени чланови владајућих партија! Не да "издвоје" по једну марку, неголи по 100 марака, и то сваког мјесеца, министре!
Прво то издејствујте, па се онда обратите бившим борцима и затражите им по једну марку!
А у одговору господину Крндији да кажем да сам питање поставио јавно, а како такво доступно је свим бившим борцима!
Поновићу га: "Желе ли то Срби из Српске да Суд БиХ елиминише Милорада Додика из политике Републике Српске?"
Додаћу још једно питање, усклађено са данашњом објавом:
"Желе ли борци Републике Српске да Суд БиХ - Суд којег је становила и странка Милорада Додика, Суд који је на затворске казне послао многе српске борце, Суд који ће и даље судити српским борцима, Суд који сада суди и предсједнику Српске - да осуди Милорада Додика на запријећену казну затвора!"
(Доктор Драган Ђокановић, 26. 02. 2024)
Анализирајући реакције читалаца, мислим на број свиђања (лајкова) које су добиле три посљедње објаве: "ДОБРИ БОШЊАНИ' СУ СРЕДЊОВИЈЕКОВНИ СРБИ!", "ГОСПОДО ТУЖИОЦИ, ЗАУСТАВИТЕ СУДСКИ ПРОЦЕС ПРОТИВ ПРЕДСЈЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ!" и "ДАН БРАНИЛАЦА ОТАЏБИНЕ!" - остао сам изненађен.
Најмање лајкова добила је објава у којој сам тражио да тужиоци Тужилаштва БиХ одустану од своје оптужнице против предсједника Републике Српске Милорада Додика!
Зашто се то десило?
Зашто су Срби мање лајкова дали тој објави, неголи другим двјема?
Желе ли то Срби из Републике Српске да Суд БиХ прогласи Милорада Додика кривим и да га елиминише из политичког живота?
Шта ви мислите о томе?
(Доктор Драган Ђокановић, 25. 02. 2024)
Везани чланци:
1. https://srpska-portal.com/index.php/objave/item/1017-dobri-bosnjani-su-bili-srednjovijekovni-srbi
3. https://www.facebook.com/drdragandjokanovic
Браћо и сестре, ефикасна оружја којима располажемо, а којима можемо заштити и себе и Републику Српску, јесу памет, патриотизам и гласачки листићи на изборима.
Када удружимо памет и патриотизам па то пренесемо на гласачке листиће, добићемо изборне резултате који нам одговарају.
Ако удружимо памет и патриотизам, изабраћемо предсједника Републике Српске који је и паметан и патриота.
Ако исти принцип примијенимо за избор посланика за Народну скупштину имаћемо паметне и патриотски опредијељене посланике у Народној скупштини који ће, као такви, паметни и патриоте, изабрати пет такође паметних патриота у нашу делегацију за Дом народа Парламентарне скупштине.
И то је то!
То је формула за чување Републике Српске и свих нас у њој.
Представници политичких странака које скупљају гласове по Републици Српској, да би у Сарајеву тражили коалиционе партнере и са њима изграђивали Представнички дом као скупштину изнад Народне скупштине, ( управо због антисрпског рада Представничког дома и настају све политичке кризе на релацији између БиХ и Републике Српске) - не могу, по логици ствари, бити политички савезници политичара и политичких странака које су посвећене Републици Српској.
Тренутно имамо ситуацију у којој политичке странке из Републике Српске кандидују на изборима своје чланове и за Народну Скупштину Републике Српске и за Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, а послије избора бране Републику Српску од институција за које су и сами гласали и стварали их управо у Представничком дому.
Суђење Младену Иванићу, Мирку Шаровићу и ово посљедње, Милораду Додику, је одличан примјер такве "памети" политичких странака из Републике Српске. Гласају у Представничком дому за настанак Суда БиХ, а онда кажу да на том суду бране Републику Српску.
Па, зар то нису могли да предвиде? Зар им није било јасно да Република Српска и Суд БиХ не могу руку под руку?
А годинама се нуде народу у Републици Српској да му буду власт!? Зашто то раде? Због личног богаћења? Да би народ селио из Српске? Зашто?
(Доктор Драган Ђокановић, 13. 02. 2024)
У свом коментару на моју јучерашњу објаву "Републици Српској су потребни нови премијер и нови предсједник Скупштине!", а којом сам позвао да се пред посланике Народне скупштине ставе оставке Радована Вишковића (садашњег премијера), Ненада Стевандића (актуелног предсједника Скупштине), али и извјештај предсједника Републике Српске Милорада Додика о његовом суђењу у Сарајеву, госпођа Славка Доведан је упитала: "Да ли је подношење оставке једини начин очувања Републике Српске?"
Одговорићу госпођи Доведан, врло искрено и без икаквог калкулисања.
Подношење оставки побројаних функционера Републике Српске први је потез који би требало да се повуче у Републици Српској и крене са заустављањем њеног политичког пропадања и претварања Српске у отирач по којем ће газити њени и наши непријатељи.
Радован Вишковић умјесто да у овако деликатном политичком тренутку за Републику Српску покаже да је стасао у премијера на којег би се могли ослонити и народ и Српска, он се опредијелио да настави да игра улогу Додиковог и СНСД-овог војника... Не смије озбиљан предсједник владе, ако цијени државу у којој је премијер, напустити своје радно мјесто, напустити своју државу и бити демонстрант на територији друге државе. То је неопростиво!
Ненад Стевандић није ни политички ни интелектуално дорастао функцији на коју је изабран. Отворите званични сајт Народне скупштине па ће те видјети у шта га је Стевандић претворио... Предсједник Народне скупштине морао би будно да прати шта се дешава у Републици, да све вријеме мандата буде у комуникацији са шефовима парламентарних странака и шефовима посланичких клубова, да буде тихи организатор парламентарног живота у Српској и да на одговарајући начин реагује у опасним политичким ситуацијама за Српску. А сада, када живимо опасну политичку ситуацију за Српску, гдје је Стевандић?
Милорад Додик би посланицима Народне скупштине, на сједници затвореној за јавност, морао да изнесе своје виђење тока и завршетка суђења у Сарајеву и да од посланика затражи усвајање скупштинских закључака на ту тему.
Милорад Додик је, својим првим одласком у судницу у Сарајево успио да избјегне припремљену акцију хапшења, тако да се тај први одлазак у Сарајево показао као паметан потез. Међутим, нису му успјеле активности одуговлачења са почетком судског процеса. Изненадном промјеном судије и читањем оптужнице, непријатељи су му доскочили. Сада је доведен у врло тешку позицију. Ако настави са редовним појављивањем у судници нико га неће дирати до коначне пресуде, али ћемо сви ми и Република Српска постати таоци његовог суђења.
Ако Милорад Додик одлучи да поднесе оставку и ослободи нас улоге талаца предсједника Републике Српске, а у Сарајево на суђење буде ишао као грађанин Милорад Додик или одлучи да напусти овај простор - што су много боље варијанте и за нас и за Српску неголи да му суде као активном предсједнику Републике - претходно би морао да среди кадровску ситуацију у Републици Српској. Не би смјело да се деси да Република Српска падне на неспремна плећа актуелног премијера и актуелног предсједника Народне скупштине. Очигледно је да они тај терет не би могли успјешно да носе.
А да остане све као до сада? Да се не подносе оставке, да у Сарајеву мирно суде предсједнику Српске?
Прогласиће кривим предсједника Републике Српске јер је познато да је Суд БиХ признао Кристијана Шмита за високог представника, прихватио Шмитове измјене Кривичног закона БиХ, прихватио сајт ОХР-а у којем су објављене Измјене Кривичног закона БиХ, признаје и "Службени лист БиХ" у којем су такође објављене Шмитове измјене Кривичног закона БиХ. Непозната је само висине затворске казне коју ће изрећи предсједнику Републике Српске.
Политичке импликације пресуде предсједнику Републике Српске несагледиве су у овом тренутку. Али да ће их бити - биће их. И те како ће их бити.
Зато и јесам прије пар дана написао да је на потезу Милорад Додик.
(Доктор Драган Ђокановић, 11. 02. 2024)