Приказивање чланака по тагу Dani Republike Srpske

Александар Вучић и Милорад Додик у својој су декларацији написали: "Свесрпски сабор сматра да je Сретење 15. фебруар Дан државности Републикe Србијe и Дан државности Републикe Српскe који треба уједињено и заједнички прослављати."

Да извршимо реалну анкету у Републици Српској, сигуран сам да би одговори на питања о Дану државности Србије - који је то дан и зашто баш тај дан - били поражавајући.

Дан државности Србије
Сретење је државни празник Србије који се прославља 15. и 16. фебруара. Установљен је у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак, такође се прославља као Дан уставности Србије у спомен на дан када је у Крагујевцу 1835. године издат први Устав Књажевства Србије - Сретењски устав. Тај устав је суспендован након 55 дана.
Дан државности Србије иначе се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут. Као државни празник у Републици Србији обновљен је 10. јула 2001, а слави се од 15. фебруара 2002. године. У периоду од 1990. до 2001. Дан државности Србије славио се 28. март, у знак сјећања на 28. март 1989. када је Скупштина СР Србије усвојила амандамне на Устав СР Србије и преузела законодавну власт над двјема својим покрајинама (Војводини и Косову и Меотхији). У периоду од 1945. до 1990. као једини републички празник у СР Србији обиљежаван је Дан устанка народа Србије, 7. јули, који је укинут 2001. године.

Историјски дани настанка Републике Српске

26. децембар:
26. децембра 1991. године на састанку у Предсједништву СФР Југославије политичари из БиХ, већином Срби, договорили су да сачувају савезну државу Југославију, останак БиХ у савезној држави Југославији и реализују вољу српског народа из БиХ да остане у савезној држави "са другим народима који то желе", показану на Плебисциту, одржаном 9. и 10. новембра 1991. године.

3. јануар:
3. јануара 1992. на великом скупу у Скупштини Југославије потписан је документ, Конвенција о Југославији, о очувању савезне државе Југославије и останку у њој народа који то желе.

9. јануар:
9. јануара 1992. године у Сарајеву је потписана Декларација о проглашењу Републике српског народа БиХ (Републике Српске) као федералне јединице у савезној држави Југославији. Декларација није искључивала останак у Југославији муслиманског и хрватског народа из БиХ.

Сви дани, почевши од 26. децембра па све до 9. јануара су дани настанка Републике Српске. Наравно да се током тих дана морају спомињати 24. октобар 1991, 9. и 10. новембар 1991, и 28. фебруар 1992. године:

* 24. октобар 1991. године - као дан настанка Народне скупштине Републике Српске;
* 9. и 10. новембар 1991. године - као дани на којима је наш народ, на Плебисциту, дефинисао и утемељио своју будућу политику;
* 28. фебруар 1992. године - као дан у којем је Република Српска добила свој устав.

Ово што сам написао је необорива историјска истина! И мора опстати! И истина и Република Српска!

Ако причамо о потреби да обиљежавамно неки дан из наше историје - као дан српске слоге, запитајмо се који дан у историји нашег народа јесте једини дан стварне српске слоге?

Па, само 28. јуни 1389. године! Тог дана су се сви Срби подигли да на Косову сачувају Српство.
Међутим, наши непријатељи, не дозвољавајући српску слогу, и у тај дан су ставили камен раздора, проглашавајући једног од наших војсковођа и побједника у том дану, Вука Бранковића, за издајника.

Нажалост, Александар Вучић и његов политички савезник у 100-постотној предаји Косова кроз Бриселске споразуме, Милорад Додик, немају политички кредибилитет да причају о 28. јуну као Дану српске слоге.

(Доктор Драган Ђокановић, 20. 06. 2024)

Држава Словенаца, Хрвата и Срба проглашена је у Загребу 29. октобра 1918. године и одмах је затражила признање и војну помоћ од стране Краљевине Србије. Никола Пашић, предсједник краљевске српске владе, 8. новембра у одговору на упите за признавање те новопроглашене (квази) државе Словенаца, Хрвата и Срба, пише: "У име краљевске српске владе част ми је известити Вас, да ова признаје Народно Веће у Загребу као законску владу Срба, Хрвата и Словенаца који живе на територији аустро-угарске монархије".
А што се тиче тражене војне помоћи, она је још брже стигла. Прва српска армија ушла је на простор Босне 4. новембра, а два дана касније стигла је у Сарајево. У Загребу и Ријеци српски ослободиоци су били 14. новембра 1918. године...

Нас, Србе из Републике Српске, требало би да занима зашто је Никола Пашић у име краљевске српске владе (Краљевине Србије) прихватио да српске територије из Босне и Херцеговине, и након војног пораза Аустроуграске и уласка српске војске на територију Босне и Херцеговине, буду у саставу новопроглашене "државе Словенаца, Хрвата и Срба", иако су Срби из БиХ жељели своје срезове да уједине са Србијом и није их уопште занимала та назови држава Словенаца, Хрвата и Срба - коју нико у свијету није видио осим Краљевине Србије, Николе Пашића и регента Александра?
Наравно, историја је већ дала одговоре. Политика Краљевине Србије била је стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца, прављење новог народа од та три, а не идентификација и прихватање у Краљевину Србију, Срба и српских територија са предратног простора (аустроугарско - отоманског кондоминијума) Босне и Херцеговине.

Знајући то, а видјевши да муслимански и хрватски политичари не уважавају нас Србе и наше изјашњавање на Плебисциту да желимо да останемо да живимо у држави коју је након Првог свјетског рата утемељила Краљевина Србија, (која је нас Србе из БиХ тада поприлично подцијенила, додворавајући се Словенцима и Хрватима), и у чијем смо чувању учествовали током цијелог Другог свјетског рата (и кроз четнички и кроз партизански покрет) и деценијама послије рата - да су спремни да нас бескрупулозно "прегазе" на референдуму као што су то урадили у Скупштини - потписали смо 9. јануара 1992. године Декларацију о проглашењу Републике српског народа БиХ (Републике Српске).
Иако смо били у савезној држави са Србијом и Црном Гором, схватили смо браћу и њихову жељу да сачувају мир у својим републикама и формирају (нову) СР Југославију, без нас.

А ми смо, у троипогодишњем рату за Републику Српску, имали велике жртве. И нисмо, сада, спремни да се коцкамо са постојањем Републике Српске.
Према томе, дани државности Републике Српске могу бити само дани њеног настанка.

(Доктор Драган Ђокановић, 18. 06. 2024)

"Колико видим борце Републике Српске не спомињете, да ли сте их заборавили или смо и заслужили маргину због инертности килавих удружења која не смију ни писнути. Видимо да су се ушутили, ни ријечи о дану Републике.", написао је јуче господин Драгислав Кошарац, у свом коментару на моју објаву "Додику ћу понудити кабинет, лимузину и позицију савјетника!"

Неколико сати касније, Додиков РТРС је пренио изјаву министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијела Егића, у којој овај мој не знам који по реду насљедник, (за читаоце који то не знају: у јануару 1993. године постао сам први министар за борачка питања Републике Српске и био неко ко је утемељио и организовао рад тог министарства, кадровски и правно), каже:
"У Декларацији нема ни ријечи о укидању Дана Републике Српске. Жалосно је то што су представници опозиције прихватили ту причу о укидању која је злонамјерно пласирана. У Декларацији јасно пише да ћемо славити Дан државности са Србијом, али 9. јануар је дан када је настала Српска и да ће се то такође славити и обиљежавати на један достојанствен начин."

"Један достојанствен начин"! У Вучићевој и Додиковој декларацији, на коју се позива борачки министар Републике Српске, пише: "Свесрпски сабор очекује да Република Српска настави да обележава 9. јануар као Дан настанка Републике Српске и крсну славу."

Па, министре, у Закону о дану Републике Српске фино пише: "Дан Републике обиљежава се и празнује као секуларни празник". Дакле, нема слављења крсне славе!
Значи, та Вучићева и Додикова "декларација" не само што јој није претходио ниједан скуп јавне подршке у циљу било какве легитимизације ни у Српској ни у Србији, већ позива и на кршење закона у Републици Српској. (У конкретном случају ради се о Закону о дану Републике Српске, којег је 27. 12. 2016. године управо Милорад Додик прогласио, а Народна скупштина Републике Српске усвојила два дана раније).

Господине Кошарац, борце, има ево двије године, уопште не спомињем. Стварно немам разлога за то! Међутим, ако дигну свој глас и кажу: "Предсједниче Додик, ми смо се борили да одбранимо Републику Српску; ми желимо да ДАНИ НАСТАНКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - државе коју смо бранили, државе у чијој смо одбрани рањавани, државе у чијој одбрани су гинула наша браћа и саборци - да ти дани буду дани државности и да њих прослављамо као ДАНЕ ДРЖАВНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ!", поновно ћемо бити на "истим таласним дужинама".

Узгред, у некој од наредних објава, писаћу о Вучићевој и Додиковој амбицији да Дејтонски мировни споразум прогласе, како су то написали у својој декларацији, "трајно нарушеним" и да Србија, (читати: Александар Вучић), то "урушавање Дејтонског споразума" интернационализује...

Мало сутра ћемо дозволити да нам Александар Вучић, након директних преноса из Брисела и његовог интернационализивања "Покрајине Косово и Метохија", интернационализује и Републику Српску па да је, након Вучићеве и Додикове интернационализације, будуће генерације пишу само под знацима навода.

(Доктор Драган Ђокановић, 17. 06. 2024)

Синоћ је господин Слађан Кандић, у свом коментару на моју објаву "Помјерили су Вучић и Додик камен из лежишта", (у којој сам упозорио да се "камен" - Република Српска - не смије помјерати из лежишта које се зове 9. јануар, јер, помјерен камен, је лако одгурати и разбити), поставио питање: "Шта нам је чинити?"

Шта нам је чинити?

Не смијемо дозволити да 9. јануар не буде дан државности Републике Српске! Потребно је да уведемо Дане Републике Српске, (јер се у једном дану није ни могло десити нешто велико и историјски важно за утемељење Републике Српске), у којима ћемо из свих могућих углова причати и објашњавати како су, и зашто су, Срби из бивше југословенске федерелане јединице СР БиХ морали да крену путем очувања своје слободе, одбране заједничке државе и, на крају, стварања државе властитог спаса - Републике Српске.

На тој политичкој платформи потребно је окупити већину народа и политичара, и ту платформу морамо "зацементирати". За сва времена!

Што се тиче "Дана Његошевих" у Црној Гори и Дана државности Србије - веселимо им се и славимо их као свијетле дане наше браће, јер су свијетли дани наше браће и наши свијетли дани. Сигуран сам да ће се и они веселити нашим свијетлим данима - Данима Републике Српске.

Значи, морамо престати са садашњом (под страном палицом изазваном) политичком подјелом на "власт" и "опозицију". Једина подјела у Републици Српској, ако се уопште може појавити у ситуацији коју сам описао, јесте подјела на оне који славе Дане Републике Српске и на оне који би да укину Дане Републике Српске. А унутар оних који свим својим бићем припадају Данима Републике Српске, а тиме и Републици Српској - бирајмо најбоље и најспособније.

(Доктор Драган Ђокановић, 14. 06. 2024)

Сарајево, Хотел "Холидеј ин" - 9. јануар 1992. године.
Срби који су дошли из скоро свих крајева Босне и Херцеговине напунили су хотелску конгресну дворану. Радило се о члановима Главног одбора Српске демократске странке БиХ (СДС БиХ), члановима Савјета СДС БиХ, предсједницима општинских одбора СДС БиХ, посланицима Скупштине српског народа БиХ и члановима делегације моје Демократске странке федералиста (садашњих Патриота Српске)...

Зашто смо се окупили?
Да потпишемо да ћемо остати у савезној држави Југославији, заједно са браћом из Србије и Црне Горе!

Од 9. јануара 1992. године, нико од наших непријатеља, (у БиХ и шире), није више требало да има дилему. Срби из Босне и Херцеговине остаће у савезној држави Југославији, организовани у Републици српског народа БиХ.

Ако Савјет министара Европске заједнице позитивно одговори на документ којег су муслимански и хрватски политичари послали 20 децембра 1991. и затражили од ЕЗ да призна БиХ као независну државу - Република српског народа ће наставити са својим даљњим организовањем, без обзира на то признање. Неће учествовати у раду и функционисању (муслиманско-хрватске) независне БиХ, већ ће бити федерална јединица у саставу савезне државе Југославије.

Учесници скупа потписали су Декларацију о проглашењу Републике српског народа БиХ, а посланици Скупштине српског народа БиХ су, на својој сједници одржаној у оквиру тог скупа - и званично прогласили Републику српског народа БиХ, као федералну јединицу у саставу савезне државе Југославије.

Говорио сам током скупштинске дискусије, покушавши да грађанима Босне и Херцеговине објасним да је Меморандум о суверености БиХ, којег су изгласали муслимански и хрватски посланици, у ноћи 15. октобра 1991.године, усвојен на нелегалан начин...

Управо тај нелегално усвојени документ у Скупштини СР БиХ, (усвојен 15. октобра 1991), послужио је муслиманским и хрватским политичарима као основа за слање писма у Савјет министара ЕЗ, (20. децембра 1991), и тражење од Европске заједнице да призна БиХ као независну државу...

(Доктор Драган Ђокановић, 9. јануар 2024)

ДАНИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - 8. ЈАНУАР

Шта смо, ми, Срби из тадашње југословенске републике СР БиХ, имали "на сону" 8. јануара 1992. године, дан уочи потписивања Декларације о проглашењу Републике српског народа у БиХ?

Имали смо:
1. Скупштину српског народа у БиХ.
2. Резултат Плебисцита Срба, из новембра 1991. године, да желимо останак у савезној држави Југославији; Имали смо за то и подршку већине Срба из Србије и Црне Горе.
3. Потпис, (од 3. јануара 1992. године), предсједника Српске демократске странке БиХ, једне од владајућих странака у БиХ, да СДС жели очување савезне државе Југославије и наш останак у постојећој савезној држави Југославији.
4. Потпис, (од 3. јануара 1991. године), генералног секретара Социјалистичке партије Србије, владајуће партије у Србији, да подржава останак Срба из БиХ у постојећој савезној држави Југославији.

5. Имали смо, нажалост, и писмо муслиманских и хрватских министара из Вијећа министара БиХ, које су, противно политичкој вољи Срба из БиХ, послали у Савјет министара Европске заједнице, 20. децембра 1991. године, и од те асоцијације држава, чији члан Југославија није била, затражили да призна независну БиХ.

Тај Савјет министара Европске заједнице имао је на располагању комисију правника, "Бадинтерову комисију", и та "Бадинтерова комисија" требало је да оцијени да ли Босна и Херцеговина може постати независна држава на основу воље муслиманских и хрватских политичких представника у републичким институцијама тадашње југословенске федералне јединице БиХ.

Дакле, миран живот Срба из БиХ у постојећој савезној држави Југославији се - од почетка 1991. године и најављеног усвајања (антијугословенске) "Декларације о сувереној БиХ", преко усвајања "Меморандума о сувереној БиХ" и тог муслиманско-хрватског писма Савјету министара Европске заједнице у којем траже признање БиХ као независне државе - претворио у скоро свакодневну политичку борбу за останак у заједничкој држави са браћом, Србима, из других република савезне државе Југославије.

У тој, скоро свакодневној политичкој борби, учествовао сам углавном као иницијатор и креатор одбрамбених политичких потеза Срба из БиХ...

(Доктор Драган Ђокановић, 8. јануар 2024)

Напомена: Фотографисано у Београду, 3. јануара 1992.

Mир Божији, Христос се роди!

Ове 2024. године, требало би да се сјетимо Божића из 1992. године. требало би да се сјетимо свих оних дана који су претходили проглашењу Републике српског народа у Босни и Херцеговини, данашње Републике Српске.Ти дани, почевши од 3. јануара 1992. године па све 9. јануара 1992. године су дани Републике Српске. Прво дани припреме па онда дан проглашења Републике српског народа. Ти дани заслужују да се убудуће обиљежавају као Дани Републике Српске.

(Доктор Драган Ђокановић, 07. 01. 2024)

Срећно Бадње јутро и Бадњи дан!

Пожелио сам, браћо и сестре, да од ове године, сви у Српској, почнемо обиљежавати Дане Републике Српске!
Седам дана Републике Српске!
Од 3. па до 9. јануара.

Пожелио сам да, једног дана, и Народна Скупштина Републике Српске, усвајањем закона, озваничи Дане Републике Српске.

Биће то седам лијепих дана посвећених настанку Српске, а међу њима су још и Бадњи дан и Божић!
Не може љепше!

(Доктор Драган Ђокановић, 06. 01. 2024)

Милорад Додик, за оснивање Републике Српске, каже: "Основали су је српски посланици у тадашњој Скупштини БиХ".

Да то каже политичар који није ни сличан Милораду Додику, па да му објасним шта су могли посланици да ураде без политички "припремљеног терена", а којег је припремио Драган Ђокановић...
А, онда, да га упитам шта су корисно за Србе основали, или барем иницирали, његови посланици, у ових двадесетак година. А политичари су са много већим политичким стажом од, примјера ради, Момчила Крајишника...

Може и Милорад Додик, као што су то уосталом радили Радован и Момчило, након што сам због њихове накарадне борбе за престиж у Српској, и поднио оставку на чланство у Влади Републике Српске, такође да игнорише моје име и презиме и све оно што сам урадио. Нико му то не може забранити. А мени његово признање апсолутно није потребно.

Међутим, Милорад Додик је изабрани предсједник Републике Српске и има уставну обавезу да штити Српску, а квалитетна заштита Српске мора да почива на историјским истинама, поштовању међународног права, а не на праћењу погрешене политике и величању протагониста те погрешне политике.

Предлажући Хотел "Холидеј ин", желио сам да будућу Републику српског народа БиХ одвојим од утицаја Момчила Крајишника, јер сам се увјерио у његово штетно политичко дјеловање и закулисне радње са противничком страном.

Вријеме које је прошло, дало ми је за право. Да је Крајишник био 100 процентно одан Српској (као што је тврдио) никада не би отишао у Сарајево у Предсједништво БиХ, нити би гласао за пословник о раду тог органа, нити би дао свој глас за формирање свега оног што је сада баласт за Републику Српску.
Међутим, Крајишник је изградио моћну позицију, и са те позиције могао је да учини много тога против мене...
Ипак, докле год да је сезала његова моћ, никада се није могао да стави у улогу идеолога који је припремио комплетан терен за настанак Републике Српске.

Ни Милорад Додик, колико год заобилазио име и презиме, Драган Ђокановић, никада неће моћи да избрише моје историјске трагове, нити да своју владавину (препуну кредита, личног богаћења, и одлазака младих и способних људи) претвори у нешто што ће историја Републике Српске да стави у позитиван контекст...

Дакле, посланици су и тада били, (као што су и сада), само послушници стварних политичких лидера. А почетком, те 1992. године, све што сам замислио прихватали су и СДС, и предсједник СДС-а, и Скупштина српског народа у БиХ...

"Избрисали смо те, Драгане, одакле смо год могли да те избришемо!", рекао ми је, почетком овог вијека, у Београду, Мирослав Тохољ, један од оснивача СДС-а, мој колега из Владе Републике Српске, мој ратни друг...
Само сам се насмијао на те његове ријечи, не пожеливши да му кажем да се моје дјело не може избрисати, а да Драган има "све црно на бијело" и да ће то, кад-тад, изаћи на свјетло дана.

Браћо и сестре, 9. јануара слиједи објава о том седмом дану из ДАНА НАСТАНКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ.
И, да нагласим, нема разлога да се плашимо да нам комплетну историјску истину настанка Српске, неко може да укине.

(Доктор Драган Ђокановић, 05. 01. 2024)

"Срби су тог 9. јануара 1992. године на Палама донијели одлуку да оснују Републику Српску. Основали су је српски посланици у тадашњој Скупштини БиХ, под првобитним називом Српска Република БиХ.
Није била намјера да Дан Републике буде на црквени празник Светог Стефана, већ је био тренутак политичког морања у времену када су биле заједничке активности СДА и ХДЗ-а на разбијању БиХ и њеном извлачењу из Југославије", рекао је прије два дана Милорад Додик, предсједник Републике Српске.

Значи ли то да предсједник Републике Српске не зна истину о настанку Републике на чијем је челу, годинама већ?
Мислим да Додик зна истину, али је одлучио да, са висине власти, покуша да утемељи неистину. Било је, наравно, и раније сличних примјера - да су власти натурале Србима неистине...

Шта је истина а шта неистина у овој Додиковој изјави?

Декларација о проглашењу наше републике јесте потписана 9. јануара 1992. године! Али не на Палама, и не као Српске Републике БиХ. Потписана је у Сарајеву, у Хотелу "Холидеј ин", под називом Декларација о проглашењу Републике српског народа БиХ.
Каже Додик да су је основали српски посланици!
Зашто смо, онда, међу потписницима, Радован и ја?

Да је Додик споменуо Сарајево и Хотел "Холидеј ин", наметнуло би се питање: Зашто се у том хотелу десило потписивање Декларације, а не у институцији, која се налази пар стотина метара даље и на чијем је челу био Момчило Крајишник?

С обзиром на то да је и сутра један од Дана Републике Српске, објаснићу у сљедећој објави зашто у хотелу, а не у Скупштини БиХ...

Додик тврди да је 9. јануар изабран због журбе! И објашњава да се морало журити због "заједничких активности СДА и ХДЗ-а на разбијању БиХ и њеном извлачењу из Југославије".

Девети јануар јесте изабран у журби, али не примарно због активности муслиманских и хрватских политичара у БиХ, јер су они од 20. децембра 1991, поднијевши тог дана Европској заједници документ за признање независност БиХ, мислили да су нам задали посљедњи ударац. О њиховом референдуму још није било говора...
Дакле, 9. јануар је први дан након нашег повратка из Београда у којем смо могли да одржимо скуп. Због умора пропало нам је прије подне 4. јануара, а послије подне тог дана, и наредног 5. јануара послате су позивнице члановима СДС-а, посланицима Скупштине српског народа БиХ, а ја сам одредио ко ће бити у делегацији моје Демократске странке федералиста (садашњих Патриота Српске).
Потом су слиједили Бадњи дан и Божић.

Зашто смо журили?
Имали смо обавезу да што прије урадимо оно што смо потписали у Београду!
А у Београду смо 3. јануара потписали документ да, заједно са другим Србима, желимо да сачувамо и живот Срба из БиХ у савезној држави на коју је кидисао Савјет министара Европске заједнице. Ти, тада, врло утицајни министри су основали комисију правника - Бадинтерову комисију - и преко ње поручили да ће 15. јануара 1992. године и БиХ признати као независну државу.
Због тога смо пожурили да оснујемо Републику српског народа БиХ, као федералну јединицу савезне државе Југославије!

(Доктор Драган Ђокановић, 05. јануар 2024)