Приказивање чланака по тагу Дани Републике Српске

Погледајмо се у очи, уочи Видовдана!

Претходнох дана сам критички писао о Вучићевој и Додиковој декларацији, апсолутно сигуран да се ради о папиру који је дубоко притив интереса Републике Српске и свих нас у Републици Српској.

На основу чега мислим да је Вучићева и Додикова "декларација" против Републике Српске?

Па, браћо драга, у исту раван никако не могу 9. јануар и 15. фебруар. Све што је везано за 15. фебруар је губитничко, а од проглашења тог дана Даном државности Србије и издајничко!

Погледајте ове чињенице и биће вам јасно зашто тако мислим:

- УН-ов управник за "Косово" донио је 15. 05. 2001. "уставни оквир" за привремену самоуправу, а "влада Косова" успостављена је након парламентарних избора одржаних 17. 11. 2001. године.

Да 15. фебруар буде Дан државности Србије одлучено је 10. 07. 2001, а као Дан државности Србије почиње да се слави од 15. фебруара 2002. године. Упоредите то са наведеним активностима српских непријатеља на Косову и Метохији и биће вам потпуно јасно да постоји склад између тих датума. Два мјесеца након доношења "уставног оквира за Косово", укида се 28. март као Дан државности Србије (присјетимо се: 28. марта 1989. Скупштина Србије усвојила је амандмане на Устав Србије и успоставила законодавну власт Скупштине Србије на простору Србије са обје покрајине). 15. фебруар, као Дан државности Србије, (очигледно: Србије без Косова и Метохије), почиње да се слави наредне године, у исто вријеме када Бајрам Реџепи формира прву "владу Косова" .
Зато кажем да је актуелни Дан државности Србије повезан са издајничким активностима политичара из највеће српске државе и, и те како, синхронизован са активностима странаца и албанских политичара, а све против Резолуције 1244 Савјета безбједности УН-а, интереса Срба са Косова и Метохије и интереса цијелог српског народа.

Зашто је 15. фебруар губитнички датум?
Устанак Срба у "Смедеревском санџаку", (жаргонски: "Београдском пашалуку"), под вођством Карађорђа је, свиђало се то нама или не, нажалост пропао - а Карађорђе побјегао...
Сретењски устав је трајао свега 55 дана и укинут је... Не улазим у садржај тог устава.

И такав, губитнички и издајнички, 15. фебруар, Вучић и Додик желе да наметну Републици Српској за Дан државности, а дане настајања Републике Српске да омаловаже.

Побогу људи, Република Српска је настајала пред очима цијелог свијета! Све телевизијске куће су о томе извјештавале, а оне највеће биле против њеног настанка.
И настала је!
Има свој устав, свог предјседника, своју владу, своју скупштину, своје општине...
Има око 25 хиљада квадратних километра територије и преко милион становника.

Има Република Српска, нажалост, и Милорада Додика, и Жељку Цвијановић, и Ненада Стевандића и Радована Вишковића - политичаре који су, ничим изазвани, одједном, кренули у рушење стварног Дана државности Републике Српске...

(Доктор Драган Ђокановић, 27. 06. 2024)

Након мојих уводних ријечи да је главни мотив окупљања, тог 3. јануара 1992. године, "чврста ријешеност да се очува и демократски трансформише отаџбина", те да се не ради о борби за власт већ о "борби за државу мир и демократију", за говорницу је изашао господин Бранко Костић. Он је навео да је писмо које сам му послао "са задовољством прихваћено", да је 26. децембра 1991. године одржан састанак у Предсједништву, а да је 3. јануара 1992. почело утемељење нове државе...

Било је много пријављених дискутаната, а од њихових пријава за кратко вријеме је створена неправилна гомила...

У вечерашњој објави навешћу неколико реченица које су изговорили познати српски академици, Милорад Екмечић и Михајло Марковић, а које су биле апсолутно подударне са мојом политичком идејом:

Академик Екмечић, из Сарајева, рекао је да смо свједоци времена у којем постоји тежња српског народа "да се уједини у једну цјелину"...
А академик Михајло Марковић, из Београда, подржао је право српског народа да остане у држави у којој живи, и нагласио да "то право не може бити мање од права народа који су кренули путем стварања независних држава"...

Универзитетски професор из Београда, Драго Пантић, изразио је захвалност иницијатору и организатору нашег скупа, "за проналажење пута до државне Скупштине... у тренутку општег безнађа, капитулације и немоћи главних ослонаца суверенитета државе".

У вечерњим сатима, знајући шта тачно желим да постигнем скупом у Београду, из гомиле пријава извукао сам пријаву за дискусију предсједника Српске демократске странке БиХ, који је, изашавши за говорницу, рекао: "Ми се водимо искључиво државним разлогом који мора бити основни разлог, јер је држава угрожена, угрожена су наша права на постојање наше државе."
Предсједник СДС-а није заборавио да каже ко је био иницијатор скупа, а у својој дискусији је нагласио да је скуп у Београду "први у низу послова на консолидацији заједничке државе".

Након што је предсједник СДС-а завршио дисусију, закључио сам скуп и позвао учеснике на потписивање документа...

У ноћним сатима, током лета из Београда ка сарајевском аеродрому Бутмир, предсједник СДС-а и ја, договорили смо да сљедећи потез на "консолидацији државе" услиједи 9. јануара 1992. године, у Хотелу "Холидеј ин", у Сарајеву - да усвојимо наредни документ којим ће суверени и државотворни Срби из Босне и Херцеговине јасно рећи да имају право на своју републику, на своју федералну јединицу у савезној држави са Србијом и Црном Гором...

Дакле, у овом времену, када се многи труде да уздрмају и ван закона ставе дан у којем смо урадили други у низу послова за Србе из БиХ, а тај посао је проглашење Републике Српске - требало би да одговоримо Данима Републике Српске, који би се обиљежавали и славили од 3. до 9. јануара.

(Доктор Драган Ђокановић, 3. јануар 2024)

Везани чланци:

1. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/949-istorijski-3-januar-1992