Политика

Приказивање чланака по тагу БиХ

 
Петог јануара 1992. године сви посланици Скупштине БиХ (Срби) који су од 24. октобра 1991. године постали посланици новоосноване Скупштине Српског Народа БиХ, те чланови Главног одбора и предсједници општинских одбора СДС-а, имали су у својим рукама позивнице да, 9. јануара те године, дођу у Сарајево (у Хотел "Холидеј Ин") на скуп на којем ће бити потписана Декларација о проглашењу Републике српског народа БиХ и усвојена на сједници Скупштине Српског Народа БиХ која ће се одржати на том истом скупу.
Ја сам, 5. јануара 1992. године, формирао петочлану делегацију Демократске странке федералиста (данас су то Патриоти Српске)...
 
Зашто је Сарајево одабрано да буде град у којем ће бити одржан оснивачки скуп Републике српског народа БиХ?
 
Сарајево је било главни град југословенске федералне јединице СР БиХ, значи главни град и Срба у БиХ, а ми (Срби из БиХ) смо на Плебисциту, одржаном у новембру 1991. године, позвали све становнике БиХ да остану са нама у заједничкој држави са Србијом, Црном Гором и другим републикама које то желе. Дакле, тих дана је још увијек важио наш (српски) позив свим становницима БиХ да остану у постојећој савезној држави, а Република српског народа БиХ коју смо одлучили да прогласимо није, у том тренутку, искључивала ниједан босанскохерцеговачки град, значи није искључивала ни Сарајево; нити је било ког становника тадашње БиХ, без обзира на његову националност, искључивала из савезне државе Југославије коју смо одлучили да сачувамо. Ради тога смо Радован и ја, два дана раније, 3. јануара, и потписали документ у Скупштини Југославије, јер смо жељели да са Србима из БиХ у постојећој савезној држави остану и други становници БиХ.
 
Зашто је зграда Хотела "Холидеј Ин" одабрана да се у њој одржи оснивачки скуп Републике српског народа БиХ?
 
Било је то вријеме у којем је савезништво муслиманских и хрватских политичких странака довело до тога да је Скупштина БиХ постало дом из којег муслимански и хрватски посланици боре против савезне државе Југославије, а Скупштина Српског Народа БиХ се опредијелила за останак у постојећој савезној држави и (у новембру 1991) добила плебисцитарну подршку српског народа за своју одлуку. Потписивањем Декларације о проглашењу Републике српског народа БиХ и њеним усвајањем од стране Скупштине Српског Народа БиХ ми смо јасно поручили да будућа Република српског народа БиХ није спремна за антијугословенски и антисрпски муслиманско-хрватски дом.
 
(Доктор Драган Ђокановић, 05. 01. 2023)
Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА
četvrtak, 04 novembar 2021 15:23

ХВАЛА РУСИЈИ И КИНИ!

 
Хвала лијепо, Руској Федерацији и Народној Републици Кини, за принципијелне и легалне ставове по питању улоге високих представника у БиХ!
 
Сигуран сам да су становници Републике Српске, и те како, задовољни чињеницом да Савјет безбједности УН није прихватио учешће Кристијана Шмита на својој сједници и, на тај начин, одбио да његов политички ангажман у БиХ прихвати као легалан.
Још једном, хвала Русији и Кини!
 
Пажљиво анализирајући говор амбасадора САД на сједници Савјета безбједности УН, увидио сам постојање једне нејасноће. Наиме, госпођа амбасадор, спомињала је "дејтонску архитектуру БиХ као нешто што је све ове године чувало мир у овој држави" и изразила сумњу у потезе српске стране у БиХ, односно Републике Српске, наводећи их као опасне по "дејтонску архитектуру БиХ".
 
Очигледно је да настао ВЕЛИКИ НЕСПОРАЗУМ! Управо је "дејтонска архотектура БиХ" оно за шта се, сада, залаже Република Српска и тврди да је само "дејтонска архитектура" гаранција стабилности Босне и Херцеговине.
Оно што представља стварну опасност у БиХ јесте "постдејтонска архитектура" у овој држави, настала непринципијелним, антидејтонским, тиранским и подмуклим играма високих представника у БиХ и једног броја истакнутих бошњачких политичара. Наравно да не амнестирам снисходљиве српске политичаре из Републике Српске који су, углавном, у свему томе учествовали...
 
Сигуран сам да ће, у наредном периоду, то увидјети и остале чланице Савјета безбједности УН, кренути стопама Руске Федерације и Народне Републике Кине и, још једном, као и 1995. године, дати свој пуни допринос учвршћивању мира и политичке стабилности у БиХ.
 
(Доктор Драган Ђокановић, 4. новембар 29021)
Објављено у ПОЛИТИКА
 
Претходних дана сам писао, прецизније речено, раскринкавао дјеловање једног броја политичара из Републике Српске који би, по сваку цијену, жељели да се докопају власти у њој. Међутим, њиховe досадашње политичкe активности упозоравају нас, и то великим црвеним словима нас упозоравају, да не бисмо смјели да погријешимо и да им, на сљедећим изборима, дамо неко значајније повјерење.
 
А политичари који већ држе полуге власти у својим рукама, какви су нам они и шта мислим о њима?
Милорад Додик је најистуренији политичар актуелне власти и далеко, далеко најутицајнији и најспособнији политичар ове власти! Наметнуо се до те мјере да је, у исто вријеме, и Српски члан предсједништва БиХ, и предсједник предсједници Републике Српске, и предсједник предсједнику Владе Републике Српске, а као предсједник највеће владајуће странке и предсједник свим другим страначким предсједницима те коалиције...
Није то добро!!!
Није добро зато што "гуши" остале?
Не, не! Он њих не гуши! Они нису стасали, а неки од њих никада нису ни имали политички капацитет за напредовање и функције на којима су се нашли. То и јесте огроман проблем српске политике у Републици Српској!
Нема довољно квалитетних кадрова у нашој политици!
 
Шта се дешава када најистуренији политичар придобије повјерење свог народа, односно већинског бирачког тијела свог народа, а "на сону" нема оно што би желио да има и што је народу потребно?
Нема му друге неголи да "крпи" са људима који су му се понудили, или које у највећем броју случајева по свом нахођењу проналази након добијених избора! И у првој и у другој варијанти, било да окупља оне који су му се већ понудили, или их проналази по свом нахођењу - ради се о "крпљењу"! А крпљење не може донијети успјех ни у мирном времену, а не у овом врло турбулентном и времену препуном разних изазова, проблема, дилема, опасности... Какво је вријеме и какви су нам политички кадрови у игри, убијеђен сам да је могло да нам буде и много горе.
Милорад Додик је, без сумње, дао највећи допринос стварању постојеће државне структуре у Републици Српској. И административне и оне која управља том администрацијом. Да је све добро у тој администрацији - није, а да је све лоше - није ни све лоше. Да може да буде мања и ефикаснија - могла би да буде и мања и ефикаснија па би на томе требало да поради сљедећа влада.
 
Било би одлично, већ сам писао на ту тему, а то заговарам још од 1996. године, да предсједник Републике Српске, по функцији на коју је изабран, буде и члан босанскохерцеговачког предсједништва. У наредном периоду тешко да ће то бити формално оствариво, јер није реално очекивати да се то, у данима који слиједе, може уградити у изборни закон. Међутим, ово што је постигао Милорад Додик у три године досадашњег мандата не смијемо да прокоцкамо! Изборио је сасвим добру позицију за реализацију идеје: предсједник Републике Српске по функцији је члан предсједништва Босне и Херцеговине!
Знам тачно како да то реализујемо, али има времена да се о томе и говори и пише, а у томе је и одговор зашто сам Милораду Додику понудио сарадњу...
 
(Доктор Драган Ђокановић, 12. јули 2021)
Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА