Политика

Приказивање чланака по тагу Дани Републике Српске


Погледајмо се у очи, уочи Видовдана!

Претходнох дана сам критички писао о Вучићевој и Додиковој декларацији, апсолутно сигуран да се ради о папиру који је дубоко притив интереса Републике Српске и свих нас у Републици Српској.

На основу чега мислим да је Вучићева и Додикова "декларација" против Републике Српске?

Па, браћо драга, у исту раван никако не могу 9. јануар и 15. фебруар. Све што је везано за 15. фебруар је губитничко, а од проглашења тог дана Даном државности Србије и издајничко!

Погледајте ове чињенице и биће вам јасно зашто тако мислим:

- УН-ов управник за "Косово" донио је 15. 05. 2001. "уставни оквир" за привремену самоуправу, а "влада Косова" успостављена је након парламентарних избора одржаних 17. 11. 2001. године.

Да 15. фебруар буде Дан државности Србије одлучено је 10. 07. 2001, а као Дан државности Србије почиње да се слави од 15. фебруара 2002. године. Упоредите то са наведеним активностима српских непријатеља на Косову и Метохији и биће вам потпуно јасно да постоји склад између тих датума. Два мјесеца након доношења "уставног оквира за Косово", укида се 28. март као Дан државности Србије (присјетимо се: 28. марта 1989. Скупштина Србије усвојила је амандмане на Устав Србије и успоставила законодавну власт Скупштине Србије на простору Србије са обје покрајине). 15. фебруар, као Дан државности Србије, (очигледно: Србије без Косова и Метохије), почиње да се слави наредне године, у исто вријеме када Бајрам Реџепи формира прву "владу Косова" .
Зато кажем да је актуелни Дан државности Србије повезан са издајничким активностима политичара из највеће српске државе и, и те како, синхронизован са активностима странаца и албанских политичара, а све против Резолуције 1244 Савјета безбједности УН-а, интереса Срба са Косова и Метохије и интереса цијелог српског народа.

Зашто је 15. фебруар губитнички датум?
Устанак Срба у "Смедеревском санџаку", (жаргонски: "Београдском пашалуку"), под вођством Карађорђа је, свиђало се то нама или не, нажалост пропао - а Карађорђе побјегао...
Сретењски устав је трајао свега 55 дана и укинут је... Не улазим у садржај тог устава.

И такав, губитнички и издајнички, 15. фебруар, Вучић и Додик желе да наметну Републици Српској за Дан државности, а дане настајања Републике Српске да омаловаже.

Побогу људи, Република Српска је настајала пред очима цијелог свијета! Све телевизијске куће су о томе извјештавале, а оне највеће биле против њеног настанка.
И настала је!
Има свој устав, свог предјседника, своју владу, своју скупштину, своје општине...
Има око 25 хиљада квадратних километра територије и преко милион становника.

Има Република Српска, нажалост, и Милорада Додика, и Жељку Цвијановић, и Ненада Стевандића и Радована Вишковића - политичаре који су, ничим изазвани, одједном, кренули у рушење стварног Дана државности Републике Српске...

(Доктор Драган Ђокановић, 27. 06. 2024)

Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА
sreda, 03 januar 2024 20:41

ДАНИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ!


Након мојих уводних ријечи да је главни мотив окупљања, тог 3. јануара 1992. године, "чврста ријешеност да се очува и демократски трансформише отаџбина", те да се не ради о борби за власт већ о "борби за државу мир и демократију", за говорницу је изашао господин Бранко Костић. Он је навео да је писмо које сам му послао "са задовољством прихваћено", да је 26. децембра 1991. године одржан састанак у Предсједништву, а да је 3. јануара 1992. почело утемељење нове државе...

Било је много пријављених дискутаната, а од њихових пријава за кратко вријеме је створена неправилна гомила...

У вечерашњој објави навешћу неколико реченица које су изговорили познати српски академици, Милорад Екмечић и Михајло Марковић, а које су биле апсолутно подударне са мојом политичком идејом:

Академик Екмечић, из Сарајева, рекао је да смо свједоци времена у којем постоји тежња српског народа "да се уједини у једну цјелину"...
А академик Михајло Марковић, из Београда, подржао је право српског народа да остане у држави у којој живи, и нагласио да "то право не може бити мање од права народа који су кренули путем стварања независних држава"...

Универзитетски професор из Београда, Драго Пантић, изразио је захвалност иницијатору и организатору нашег скупа, "за проналажење пута до државне Скупштине... у тренутку општег безнађа, капитулације и немоћи главних ослонаца суверенитета државе".

У вечерњим сатима, знајући шта тачно желим да постигнем скупом у Београду, из гомиле пријава извукао сам пријаву за дискусију предсједника Српске демократске странке БиХ, који је, изашавши за говорницу, рекао: "Ми се водимо искључиво државним разлогом који мора бити основни разлог, јер је држава угрожена, угрожена су наша права на постојање наше државе."
Предсједник СДС-а није заборавио да каже ко је био иницијатор скупа, а у својој дискусији је нагласио да је скуп у Београду "први у низу послова на консолидацији заједничке државе".

Након што је предсједник СДС-а завршио дисусију, закључио сам скуп и позвао учеснике на потписивање документа...

У ноћним сатима, током лета из Београда ка сарајевском аеродрому Бутмир, предсједник СДС-а и ја, договорили смо да сљедећи потез на "консолидацији државе" услиједи 9. јануара 1992. године, у Хотелу "Холидеј ин", у Сарајеву - да усвојимо наредни документ којим ће суверени и државотворни Срби из Босне и Херцеговине јасно рећи да имају право на своју републику, на своју федералну јединицу у савезној држави са Србијом и Црном Гором...

Дакле, у овом времену, када се многи труде да уздрмају и ван закона ставе дан у којем смо урадили други у низу послова за Србе из БиХ, а тај посао је проглашење Републике Српске - требало би да одговоримо Данима Републике Српске, који би се обиљежавали и славили од 3. до 9. јануара.

(Доктор Драган Ђокановић, 3. јануар 2024)

Везани чланци:

1. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/949-istorijski-3-januar-1992

Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА