Република Српска

Приказивање чланака по тагу Dr Dragan Đokanović

 
Босна и Херцеговина је својом суштином антисрпска држава. И када је идејно зачета у Мркоњић Граду, у Павелићевој НДХ, била је антисрпски замишљена. И у фази идеје била је против државног јединства српског народа. Тако зачета, није могла бити другачија ни у СФРЈ. Потпуно разоткривање те југословенске федералне јединице, и њено антисрпство, спрјечавала је лукаво смишљена парола да су међурепубличке границе само "линије у мермеру". Те "линије у мермеру" према Србији и Црној Гори, ни нашим плебисцитом 1991. године, иако нас је изашло више од 90%, нисмо могли да сачувамо...
 
Босна и Херцеговина нарочито је била антисрпска када је постајала и када је постала чланица ОУН. Њена армија и комплетно њено државно вођство антисрпски су били настројени. Нису то ни крили, а јединице Армије БиХ нападале су српско становништво и биле у рату са јединицама Војске Републике Српске. Током цијелог рата било је тако...
 
Након 1996. године па све до данас, Босна и Херцеговина је, поновно, изграђивана као антисрпска држава. Против државних интереса Републике Српске упорно су радили бошњачки политичари у Предсједништву БиХ и Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ; бошњачке судије-политичари у Уставном суду БиХ, и бошњачке дипломате широм свијета...
На нашу жалост, све вријеме им неизмјерно помажу и српски подмитљиви политичари (управо тако су их, вјероватно знајући више о тим работама, назвали официри Војске Републике Српске након што су српски политичари донијели одлуку о њеном укидању), али и опортунистички расположене српске судије у Уставном суду БиХ...
 
(Доктор Драган Ђокановић, 02. април 2022)
Објављено у ПОЛИТИКА
 
"ЦИК није изабрана и именована у складу с одредбама Изборног закона Босне и Херцеговине. Тражимо да се чланови ЦИК-а изаберу и именују на основу јавног конкурса, у складу са процедурама прописаним Изборним законом БиХ", пише у закључку прошломјесечне сједнице Дома народа Парламентарне скупштине БиХ.
 
И, да ли се нешто промијенило након усвајања тог закључка?
Не! Ништа се није промијенило!
 
Чланови ЦИК-а БиХ наставили су да долазе на посао и након усвојеног закључка у Дому народа ПСБиХ.
Иако им је оспорен легалитет, они увелико припремају расписивање и организовање овогодишњих општих избора у БиХ.
 
Напомињем: Сви српски и сви хрватски посланици у Дому народа гласали су за поменути закључак и затражили да се чланови ЦИК-а изаберу у складу са процедуром прописаном Изборним законом БиХ. Нажалост, нико од бошњачких посланика у Дому народа БиХ није желио да се придружи ставу својих српских и хрватских колега и подржи поштовање легалне процедуре. Остали су на страни Oдлуке о избору чланова ЦИК-а БиХ коју су бошњачки посланици из Федерације БиХ и један бошњачки посланик из Републике Српске - заједно са посланицима СДС-а и ПДП-а Мирком Шаровићем, Драганом Мектићем, Браниславом Бореновићем и Миром Пекић, а противно већинској политичкој вољи српских представника из Републике Српске и противно већинској политичкој вољи хрватских представника из Федерације БиХ - усвојили у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.
 
Е, управо тако данас функционише БиХ. Главну ријеч воде бошњачки политичари. Не поштују законе, не поштују Уставом БиХ гарантовану равноправност Федерације БиХ и Републике Српске, не поштују Уставом БиХ гарантовану равноправност Срба и Хрвата са Бошњацима.
Учинили су Бошњаке политички значајнијим и од Срба и од Хрвата.
Не смије се заборавити да су им у том ружном послу - од избора 2018. па до ове године - главни ослонци били Жељко Комшић, Мирко Шаровић, Бранислав Бореновић, Драган Мектић и Мира Пекић.
 
Нажалост, ова данашња објава није првоаприлска шала.
 
(Доктор Драган Ђокановић, 1. април 2022)
Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА
 
У јучерашњој објави сам написао да је Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ допринио да се Парламентарна скупштина БиХ наметне Народној скупштини Републике Српске и себи приграби ВИШИ НИВО по значају од Народне скупштине Републике Српске.
Све се то десило без стварног знања највећег броја становника Републике Српске!
 
А ко је знао шта ради, и шта ће на крају да се деси као посљедица, кандидовањем људи за Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ?
 
Српске политичке странке из Републике Српске су знале!
Радиле су то само из себичних страначких интереса и себичних интереса чланова страначких руководстава!
Радиле су то и раде против државних интереса Републике Српске и континуирано девастирају државност Републике Српске!
Њихово дјеловање супротстављено је политичким интересима српског народа!
Мирко Шаровић, Ненад Стевандић, Ненад Нешић и Бранислав Бореновић предсједници су политичких странака у Републици Српској, а плате примају у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ. Представници СНСД-а најбројнији су у том дому...
 
А шта ви, поштовани читаоци, и становници Републике Српске, знате о Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ?
Будите искрени према себи и признајте да не знате ништа, или скоро ништа!
А то је дом који је на вишем нивоу од Народне скупштине Републике Српске, а ви о њему не знате ништа или знате врло мало!
 
Знате ли да се у Републици Српској за ову институцију на директним изборима бира 14 посланика. Од тога њих девет (директни мандати) се бира на отвореним листама у три изборне јединице, а преосталих пет (компензациони мандати) се додјељују са затворених листа сразмјерно укупном броју гласова који политичке странке освоје у Републици Српској.
Никада вам нико то није детаљно објаснио, а далеко највеће плате примају се за рад управо у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ. За мандат од четири године један политичар заради око 300 хиљада конвертибилних марака.
 
Представнички дом је мјесто у којем, слободно то можемо рећи, дјелују посебно (новцем) мотивисани (и привилеговани) српски политичари, а њихово дјеловање је у суштини дјеловање против Народне скупштине Републике Српске, против интереса Републике Српске и против интереса српског народа.
 
(Доктор Драган Ђокановић, 22. март 2022)
 
Напомена: Знате ли које су то три изборне јединице у којима су изабрани Драган Богданић, Бранислав Бореновић, Мирко Шаровић, Сања Вулић, Јаков Галић, Драган Мектић, Љубица Миљановић, Ненад Нешић, Ненад Стевандић, Сања Новаковић-Бурсаћ, Обрен Петровић, Небојша Радмановић и Мира Пекић? Четрнаести је Адил Османовић из СДА.
Окачићу фотографију, погледајте!
Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА
 
Јуче сам написао објаву "БУДИМО 100% ЗА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ И ИМАЋЕМО ДРЖАВУ!".
Тачно тако! Будимо 100% за Републику Српску и Република Српска ће бити држава!
 
Како је Република Српска, од одличне позиције коју јој је гарантовао Дејтонски споразум, дошла у позицију да се бори за Дејтонски споразум?
 
Кренуло је са Момчилом Крајишником. Он се, ничим приморан, желио да кандује за Српског члана предсједништва БиХ. Наглашавам, нико га није приморао на ту кандидатуру! Ни њега, а ни његову Српску демократску странку која је пристала да има кандидата за Предсједништво БиХ. Неко ће рећи: а да СДС није кандидовао Момчила Крајишника, у Предсједништво БиХ ушао би предратни члан Предсједништва СРБиХ и кандидат Савеза за мир и прогрес Младен Иванић. Да! Тачно! Младен Иванић би, у случају да СДС није имао свог кандидата, постао члан Предсједништва БиХ. А ко је натјерао Младена Иванића да се кандидује? Наравно, нико! Нико никог не може натјерати да се кандидује, ако та особа не жели ту кандидатуру...
Тако је, нажалост, кренуло девастирање државности Републике Српске и спуштање институције Предсједника Републике Српске (за коју се гинуло скоро четири године) на нижи ниво у односу на Предсједништво БиХ.
Иде то тако од Момчила Крајишника па, ево, све до Милорада Додика. Смјењивали су се у Предсједништву БиХ СДС-ови Момчило Крајишник, Мирко Шаровић и Борислав Паравац, СНСД-ови Небојша Радмановић и Милорад Додик, али и некадашњи комунистички функционери (наравно у новим страначким дресовима) Живко Радишић и Младен Иванић.
 
Слично се дешавало и са умањењем политичког значаја Народне скупштине Републике Српске, а у корист Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ. Слободан Бијелић, Драган Ђурић, Владо Ковачевић, Драгомир Керовић, Велибор Остојић, Војсилав Радишковић, Јово Мијатовић, Радивој Дувњак и Бранко Симић из СДС-а, те Бранко Докић и Саво Лончар из Савеза за мир и прогрес, утемељили су Представнички дом Парламентране скупштине БиХ и, тим својим чином, Народну скупштину Републике Српске (за коју се гинуло скоро четири године) спустили на ниво испод Парламентарне скупштине БиХ.
Наравно да није била довољна само њихова жеља и жеља њихових политичких странака да се то деси, јер без бирача то никако није могло да успије. Међутим, нисам сигуран да су бирачи, те 1996. године, тачно знали шта раде и за шта гласају, али СДС и Савез за мир и прогрес, односно њихови кандидати, сигурно су знали...
 
Као што и данас знају шта раде лидери политичких странака из Републике Српске Мирко Шаровић, Ненад Стевандић, Бранислав Бореновић и Ненад Нешић, који радом у Представничком дому ПСБиХ свима у Републици Српској стављају до знања да им је Парламентарна скупштина БиХ важнија од Народне скупштине Републике Српске.
 
Значи, у Босни и Херцеговини је на снази вишестраначка демократија, а изборни резултат одређује каква ће бити БиХ. Нико Републику Српску, српске политичаре из Републике Српске, ни политичке странке из Републике Српске НЕ МОЖЕ ДА ПРИСИЛИ да се кандидују за Предсједништво БиХ и Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ ако то они не желе.
Једина међународна обавеза Републике Српске, обавеза коју Народна скупштина Републике Српске има у складу са Дејтонским споразумом, јесте избор делегата у Дом народа Парламентарне скупштине БиХ.
 
Научимо то!!! Нека нам Република Српска буде држава коју знамо да чувамо и јачамо.
 
(Доктор Драган Ђокановић, 21. март 2022)
Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА
 
Патриоти Српске 100% су за Републику Српску и увијек ће бити 100% за Републику Српску!
БиХ може да дође у обзир, али само као резултат поштеног и равноправног договора Републике Српске и Федерације БиХ.
 
СНСД, а владајућа је странка у Републици Српској, са 50% своје политике је за Републику Српску јер редовно кандидује своје чланове за Предсједника Републике Српске и Народну скупштину Републике Српске. Међутим, осталих 50 процената уредно посвећује Босни и Херцеговини, не пропуштајући ниједну прилику да своје чланове кандидује за Предсједништво БиХ и Парламентарну скупштину БиХ.
Слична је ситуација и са другим странкама владајуће коалиције, али и са опозиционим странкама СДС-ом, ПДП-ом, ДНС-ом...
 
Република Српска је континуирано, све ове године, и након свих одржаних избора, губила у корист Босне и Херцеговине одређени степен своје државности.
Главни кривци за девастирање државности Републике Српске, државности коју је Република Српска добила Дејтонским споразумом, јесу политичке странке из Републике Српске, чланови тих странака и бирачи који им редовно дају гласове да раде то што раде. Сви скупа показују да су само половично за Републику Српску.
 
Када у Републици Српској побиједи политика која је 100% за Републику Српску, знаћемо да су Републику Српску преузели њени патриоти: политичари и бирачи. Све док се то не деси, имаћемо политичке кризе у Републици Српској и смањење државног значаја Републике Српске.
 
(Доктор Драган Ђокановић, 20. март 2022)
Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА
 
Садашња самостална држава Украјина настала је, 1991. године, од бивше Совјетске Социјалистичке Републике Украјине...
 
МИХАИЛ ГОРБАЧОВ (Нобеловац)
Студија, коју је у децембру 2021. године провео Руски државни центар за истраживање јавног мнијења поводом 30. годишњице пада СССР-а, открила је да Руси бившег предсједника и Нобеловца Михаила Горбачова сматрају најомраженијом особом из совјетске ере. Горбачов је по омражености чак испред Стаљина.
Многи испитаници га окривљују за постсовјетску економску кризу која је довела до драматичног пада животног стандарда, а нарочито за нижи статус Москве на свјетској политичкој сцени...
Горбачов је Нобелову награду добио
у вријеме када у СССР-у економски проблеми ескалирају у праву кризу, у тренуцима када животни стандард становништва катастрофално пада, када се појачавао темпо исељавања, када се совјетско друштво скоро у потпуности дестабилизовало и када је на међународној сцени СССР престао да буде суперсила - е, управо тада, Михаил Горбачов бива на врхунцу славе на Западу и од Запада добија Нобелову награду за мир (1990. године). Вјечно ће Горбачова пратити реченица госпође Маргарет Тачер: "Волимо господина Горбачова, можемо заједно да радимо послове."
 
ВОЛОДИМИР ЗЕЛЕНСКИ (потенцијални Нобеловац)
Владимир Зеленски се први пут појавио на телевизијским екранима као украјински предсједник у једној хумористичкој серији...
Међутим, Зеленски, од априла 2019. године, постаје и стварни предсједник Украјине, а (проруски) Владимир, скоро преко ноћи, преображава се у (антируског) Володимира...
Володимир Зеленски сада води земљу од 44 милиона људи и неприкосновени је миљеник Запада. У исто вријеме најомраженији је политичар у Русији и међу Русима у Украјини... Док његова слава на Западу чак премашује и ону Горбачовљеву из времена растурања СССР-а, Украјина и народ у њој доживљавају врло, врло болне тренутке...
Без обзира на трагичну ситуацију у Украјини, којој је неискусни државник Зеленски и те како кумовао, група европских политичара (а међу њима су и бивши премијери Естоније и Белгије, тројица бивших холандских министара спољњих послова, те многи бивши и садашњи представници у Европском парламенту) написала је данас писмо Нобеловом комитету са иницијативом да се Володимир Зеленски номинује за Нобелову награду за мир!
Споменути политичари су из Брисела затражили и да се процедура номиновања за ову најпознатију награду на свијету продужи до 31. марта, иако је процедура за номиновање истекла 31. јануара ове године...
Украјина је - у периоду од Горбачовљевог добијања Нобелове награде за мир (награде за успјешно разбијање СССР-а) па до данашњег кандидовања Володимира Зеленског за исту награду (због увлачења украјинске владе у сукобе са Русијом и руским народом у Украјини) - прво постала самостална држава, па имала фазу мира, потом је 2014. доживјела оружане сукобе унутар саме државе, а ове 2022. године постаје највеће ратиште на европском континенту након Другог свјетског рата...
Запад ту украјинску трагедију зове "агресија Русије на суверену државу", а Русија каже да је то "војнa оперција за денацификацију и демилитаризацију Украјине". А, ево, како ситуацију у овој држави описује америчка новинарка, и то директно из Украјине:
 
 
(Доктор Драган Ђокановић, 18. март 2022)
Објављено у СВИЈЕТ
 
"Ја сам за суверену БиХ... Ја се борим за Устав БиХ... Ја нисам за отцјепљење... ", реченице су које је јуче, правдајући се на саслушању пред посланицима Одбора Европског парламента за спољна питања у Бриселу, изговорио Милорад Додик.
 
Све три реченице су апсолутно тачне! И спреман сам да свједочим пред свим судовима и политичким одборима да су ове Додикове реченице истините!
Милорад Додик је био за суверену БиХ и као комуниста Нијаза Дураковића, а и као реформиста Анте Марковића. Милорад Додик је и као посланик уставотворне скупштине Федерације БиХ, у марту 1994. године, доказао своју приврженост сувереној БиХ (и то без Републике Српске). У свим послијератним годинама Милорад Додик је, такође, био за суверену БиХ и борио се за њен устав. Чак су његови страначки војници претјеривали у томе. Због тог њиховог претјеривања у борби за суверену БиХ и њен устав, а све под патронатом страначког шефа Милорада Додика, настали су бројни проблеми за Републику Српску...
 
Није Милорад Додик ни за отцјепљење Републике Српске од БиХ. Он је о отцјепљењу причао само у предизборним кампањама и ради доброг изборног резултата. Након проглашења изборних резултата, сви његови страначки другови трчали су у Сарајево и грабили разне функције и положаје. Већ неколико година и сам Додик је на платном списку у том граду...
Поштовани читаоци - а не би лоше било да ово прочита и главни "јунак" ове моје данашње објаве - народу у Републици Српској није потребна борба њених политичара за Устав БиХ који би Републику Српску позиционирао у БиХ у складу са вољом бошњачких, хрватских, (антисрпских) европских и опортунистички настројених српских политичара. Поготово нам то не треба у времену патролирања ЕУФОР-ових војника градовима Републике Српске.
 
Народу у Републици Српској је потребна борба патриотских политичара за демократски Устав Републике Српске, који ће Републику Српску позиционирати у БиХ управо онако како то већина њених становника, без присуства пријетећих трупа ЕУФОР-а, у слободи и демократији, на изборима или референдуму, буде жељела.
 
(Доктор Драган Ђокановић, 16. март 2022)
Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА
ponedeljak, 14 mart 2022 21:50

ЗАУСТАВИТЕ СЕ!!!

 
- Наполеон је (1812. године) кренуо из Француске са 691 500 војника у освајање Русије. На путу до руске границе тај број се стално повећавао, па је у Русију ушло око 800 000 наоружаних људи. Већина те велике армије били су Французи. Њих је било више од 450 хиљада. Међутим, на десетине и десетине хиљада Аустријанаца, Нијемца, Пољака, Талијана и припадника осталих народа похрлило је да учествује у поробљавању Русије те су се и они придружили Французима... Нису им се жеље оствариле.
 
- И Хитлер је, са више од три и по милиона њемачких војника и њихових савезника, 1941. године, такође кренуо у освајање Русије. Њемачка пропаганда описивала је напад на Русију као „превентивни"...
Није ни Хитлерова Њемачка успјела да покори Русију, а руске војне снаге јесу (1945. године) стигле до Берлина, али не као окупаторске него као ослободиоци Европе од нацизма и фашизма...
 
- Окачена фотографија јасно показује да је НЕКО поново кренуо у освајање Русије. На том путу, све ове године, завађа и "гура" брата на брата...
 
(Доктор Драган Ђокановић, 14. март 2022)
Објављено у СВИЈЕТ
 
Српски представници из Републике Српске, у Предсједништву БиХ и у Парламентарној скупштини БиХ, заједно са бошњачким и хрватским представницима, усвојили су, у овом вијеку, "брдо" докумената неопходних за приступање Босне и Херцеговине у НАТО.
По мом мишљењу, БиХ би већ постала чланица овог Сјеверноатлантског војног и политичког савеза, и нико не би питао народ у Републици Српској да ли је за или против НАТО-а, да Русија није била експлицитна у свом ставу и (припремљено) приступање Босне и Херцеговине у НАТО прогласила "непријатељским чином". Такав став Русије охрабрио је Србе из Републике Српске и дао им наду да Република Српска никада неће постати дио НАТО-а (без српског народног пристанка).
 
Многи у Европи сматрали су, а и наводило се то у великом броју европских медија, да је Милорад Додик, политичар из Републике Српске, главни човјек Русије у БиХ и на Балкану. И да је управо Додик главна препрека за улазак БиХ у НАТО.
 
А онда је услиједила "Украјина"... Из чланица Сјеверноатлантског пакта уопште се не бирају ријечи које су упућују у правцу Русије. Чак су и друштвене мреже, поријеклом са Запада, својим корисницима дозволиле употребу и најгрубљих израза за описивање руског предсједника... Русија је НАТО прогласила непријатељском организацијом.
 
Међутим, "Украјина" је искориштена за долазак нових војних трупа са Запада у БиХ...
 
Гдје су, сада, у свему томе Република Српска и Милорад Додик? Да ли је Милорад Додик и даље "главни играч" Русије на Балкану, или је у току евентуална "промјена дреса" и његов повратак у стару екипу?
Што се тиче Републике Српске и српског народа, све ми је познато. Ми, као колектив, не мијењамо дресове, а и демократији смо привржени. Ваљда ће нам "свијет", који се толико позива демократске процедуре, дозволити да на референдуму кажемо јесмо ли за НАТО или нисмо.
 
(Доктор Драган Ђокановић, 13. март 2022)
Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА
 
"Када сам затражио тачку дневног реда, они су ме прегласали и нису хтјели ни да причају о томе, а претходно су већ завршили посао", је изјава коју је Милорад Додик дао након напуштања посљедње сједнице Предсједништва БиХ. Та његова изјава сасвим добро описује стање у Предсједништву БиХ. Међутим, лидер СНСД-а и актуелни политички лидер Републике Српске није, нажалост, желио да каже да Предсједништво БиХ ради по Пословнику у чијем је стварању учествовао његов страначки друг Радмановић. Небојша Радмановић је, присјетимо се, као предсједавајући Предсједништва БиХ, и потписао Пословник о раду Предсједништва БиХ по којем су два члана (значи без српског члана) довољна за кворум.
 
Лидеру опозиционог СДС-а, Мирку Шаровићу, постојеће формално стање у Предсједништву уопште не смета. "Ја бих се, да сам члан Предсједништва БиХ, борио да заштитим интерес Републике Српске. Напуштањем сједница у Предсједништву не могу се штити интереси Републике Српске", изјавио је Шаровић, нападајући Додика ради напуштања сједнице... Мирко Шаровић је, иначе, актуелни српски посланик из Републике Српске у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ. Ради се о политичару који никада није објаснио народу у Републици Српској зашто је иницирао измјене Пословника о раду Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, те гласајући за тај пословник (заједно са Драганом Мектићем, Браниславом Бореновићем, Миром Пекић и бошњачким представницима из Федерације БиХ) обезбиједио Представничком дому ПСБиХ кворум за рад и без српских посланика из Републике Српске. Да напоменем да је Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, прије два дана, одржао сједницу без присуства српских представника из Републике Српске. Ево прилике да предсједник СДС-а Мирко Шаровић објасни Републици Српској зашто није отишао на ту сједницу и тамо се борио за, како воли да каже, "заштиту интереса Републике Српске".
 
Нажалост, српски политичари, од 1996. године па све до данас, учествовали су у стварању органа и институција Босне и Херцеговине који су, суштином свога рада, против Републике Српске и у којима би се, како Шаровић поданички изјављује, требало борити за интересе Републике Српске.
А зашто сте их стварали, господо српски политичари из Републике Српске, и зашто, поновно, и након наредних избора, желите да будете саставни дио свега тога?
 
(Доктор Драган Ђокановић, 6. март 2022)
Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА