Босна и Херцеговина је својом суштином антисрпска држава. И када је идејно зачета у Мркоњић Граду, у Павелићевој НДХ, била је антисрпски замишљена. И у фази идеје била је против државног јединства српског народа. Тако зачета, није могла бити другачија ни у СФРЈ. Потпуно разоткривање те југословенске федералне јединице, и њено антисрпство, спрјечавала је лукаво смишљена парола да су међурепубличке границе само "линије у мермеру". Те "линије у мермеру" према Србији и Црној Гори, ни нашим плебисцитом 1991. године, иако нас је изашло више од 90%, нисмо могли да сачувамо...
Босна и Херцеговина нарочито је била антисрпска када је постајала и када је постала чланица ОУН. Њена армија и комплетно њено државно вођство антисрпски су били настројени. Нису то ни крили, а јединице Армије БиХ нападале су српско становништво и биле у рату са јединицама Војске Републике Српске. Током цијелог рата било је тако...
Након 1996. године па све до данас, Босна и Херцеговина је, поновно, изграђивана као антисрпска држава. Против државних интереса Републике Српске упорно су радили бошњачки политичари у Предсједништву БиХ и Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ; бошњачке судије-политичари у Уставном суду БиХ, и бошњачке дипломате широм свијета...
На нашу жалост, све вријеме им неизмјерно помажу и српски подмитљиви политичари (управо тако су их, вјероватно знајући више о тим работама, назвали официри Војске Републике Српске након што су српски политичари донијели одлуку о њеном укидању), али и опортунистички расположене српске судије у Уставном суду БиХ...
(Доктор Драган Ђокановић, 02. април 2022)
