Приказивање чланака по тагу Beograd

Жао ми је, и те како ми је жао, што политичар, против којег се дигла омладина Србије, има толико додворица у Републици Српској.

Надам се да ће са политичке сцене у Српској, у наредном периоду, нестати сви они који су трчали да се додворе и поклоне политичару којег је омладина Србије прецизно скенирала, и жели да га одбаци.

(Доктор Драган Ђокановић, 22. 12. 2024)

Велика антифашистичка народноослободилачка скупштина Србије, одржана је од 9. до 12. новембра 1944. године. Посланици за ову скупштину нису били бирани од народа већ делегирани из редова народноослободилачких одбора и Народноослободилачког фронта. На засједању је донијета одлука о конституисању Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије (АСНОС-а) као врховног законодавног и извршног органа власти Србије.
Историјски коријен и правни темељ за ову активност Брозових комуниста у Србији била је одлука АВНОЈ-а, одржаног 29. и 30. новембра 1943. у Јајцу, да се Југославија изгради на федеративној основи, као заједница равноправних народа.
Наведеном одлуком народи су добили своје државе и право на самоопредјељење укључујући и отцјепљење.
На тај начин су се Срби, (иако су, ослобађајући и себе и друге јужнословенске народе крајем Првог свјетског рата већ створили државу, и за себе и за друге јужнословенске народе, прогласили је на данашњи дан 1918. године, и у којој су скоро сви били своји на своме), нашли у државицама које су осмислили Брозови комунисти, (вјероватно не сами).

А ево шта се дешавало у Београду и Србији, након што су комунисти освојили власт...

"Нисмо имали милости, били смо окрутни јер смо чистили смеће… То је тада било као да сам Бог. Није било прописа, а могли сте да судите и да одлучујете… Србија је већином била за четнике, не за партизане, то вам ја кажем. Србија је била везана за краља, династију, цркву", говорио је партизански генерал Јово Капичић, о времену након што су комунисти освојили власт у Србији.
"Уколико у току чишћења наиђете на случајеве да поједине породице одржавају везу са четницима у шуми, онога на кога се сумња да одржава везу - стрељајте најконспиративније, а породици забранити кретање из села и обавестите је да је стрељани упућен у логор“, била је једна од директива.
"Људи су без суђења, везани телефонском жицом и обично само у доњем вешу, одвођени у групама 15 до 30. Најчешће и током ноћи до јутра стрељани су на локацијама на ободима градова, у кругу самих касарни, обалама река и другим местима."
Мајор ОЗНА Милан Трешњић сведочио је да је у кварту којим је он командовао убијено 800 цивила, a Београд је имао 16 квартова. Када су откривена документа ОЗНА у Загребу, испоставило се да су комунисти више људи убили у једном београдском кварту него у цијелој хрватској престоници.
С обзиром на то да је Јосип Броз, у то вријеме истовремено био предсједник државе, шеф министарства одбране, предсједник владе, врховни командант и предсједник Комунистичке партије Југославије, јасно је одакле су морале да стижу наредбе.

(Доктор Драган Ђокановић, 01. 12. 2024)

Везани чланци:

1. https://srpska-portal.com/index.php/politika/item/1300-ovako-su-politicki-glupani-upropastili-srbe-i-drzavu-srba

Шта ће бити са "Кућом цвећа"? Да ли ће Музеј историје Југославије са Јосипом Брозом Титом, постати Музеј српске историје са Степом Степановићем, Живојином Мишићем, Радомиром Путником?
Председник Привременог органа града Београда и прослављени српски ватерполиста Александар Шапић најавио је да ће покренути иницијативу да "Кућа цвећа", односно Музеј историје Југославије, постане музеј српске историје, а да се Јосип Броз Тито који почива у њој врати у Кумровец.

Наравно да сам за то Београд добије величанствени музеј српске историје у којем ће почивати и Степа Степановић, и Живојин Мишић, и Радомир Путник, и Петар Бојовић, и сви други истакнути Срби који су наш народ провели кроз страхоте Првог свјетског рата и довели до велике државе.

Али, искрено говорећи, нисам за то да Србија испоручи ковчег са посмртним остацима Јосипа Броза Тита, Хрватској. Сматрам да Хрватска није заслужила Јосипа Броза Тита, једног од најафирмисанијих европских антинациста и антифашиста. Колико год се Јосип Броз Тито, као политичар и послијератни државник, огријешио о Србе, њему је мјесто ипак у Београду, а не уз Хрвате или неке друге народе који су својим референдумима, слушајући налогодавце са стране, разбили Југославију и показали шта мисле о антинацизму и антифашизму.

Дакле, Шапићу, и Ви, и Ваш страначки шеф, мало боље размислите о свему!
Нико вам не брани да направите Музеј српске историје! Нека то буде грађевина величине највеће египатске пирамиде, биће нам драго! Нека сви они који дођу у Београд и Србију потрче да обиђу тај музеј, да се сликају поред њега и у своје државе понесу утиске о храбрости Срба и државотворној снази Срба.
А у "Кућу цвећа" положите и посмртне остатке Србина Арсе Јовановића, начелника Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије и Партизанских одреда Југославије, те првог Начелника Генералштаба Југословенске Армије. То ће бити прави одговор Срба Јосипу Брозу Титу, јер је антинацистичка и антифашистичка борба у Југославији била борба Срба за слободну Југославију.


(Доктор Драган Ђокановић, 05. 04. 2024)

Прије неколико дана сам упозорио да није паметно да се званичници Републике Српске мијешају у изборе у Србији.
Међутим, они су то радили! И те како су то радили! Од отворене политичке пропаганде путем државног сервиса, до организовања бирача... А све у корист Вучићевог СНС-а.

С обзиром на то да су активисти владајуће странке у Србији до у најситиније детаље проанализирали појединце са Јединственог бирачког списка - тачно су знали ко ће гласати за њих, а ко неће. Такође су, и прије избора, знали колико ће имати гласова у Београду...
Колико ће добити гласова у Београду знали су и политичари у опозиционим странкама. Али, за разлику од Вучићевог СНС-а, они нису могли да рачунају на помоћ бирача из Републике Српске.

Демонстрације у главном граду Србије, очигледно је, неће стати. Данас су београдски студенти тражили увид у списак бирача у Београду, говорећи да ће се увидом у бирачки списак открити ко је имао право да гласа а ко није, и ко је поштени побједник избора у Београду.
Међутим, из кабинета министра државне управе и локалне самоуправе Србије категорично тврде да је евиденција пребивалишта, односно боравишта грађана, повезана са бирачким списком и да нема неправилности...

Мишљења сам да ће демонстрације у Београду тешко стати, ако постоји сумња у регуларност избора у највећем српском граду,

(Доктор Драган Ђокановић, 25. 12. 2023)