Објаве
Приказивање чланака по тагу UN
КО ЋЕ ОДБРАНИТИ СРПСКУ? ВЛАСТ ИЛИ НАРОД?
Недавно усвојена Резолуција о Сребреници вјероватно ће послужити као одскочна даска муслиманско-бошњачкој страни за наредни атак на Републику Српску, а основ за тај нови атак биће:
1. Хашки трибунал, којег је својом резолуцијом основао Савјет безбједности ОУН, пресудио је за геноцид челног човјека Републике Српске, главног команданта Војске Републике Српске, команданта Дринског корпуса Војске Републике Српске;
2. Генерална скупштина ОУН усвојила је Резолуцију о Сребреници којом је прихватила квалификације из пресуда Хашког трибунала да се у Сребреници десио геноцид;
3. Генерална скупштина ОУН усвојила је 1995. године, пар дана након Дејтонског споразума, извјештај америчког секретара Медлин Олбрајт о постигнутом договору ратних страна у БиХ и прихватила Републику Српску као саставни дио БиХ. Потписивање Споразума у Паризу десило се након наведене сједнице Генералне скупштине ОУН и усвајања извјештаја Медлин Олбрајт.
У годинама које су слиједиле након Дејтонског споразума, десиле су се пресуде Караџићу и Младићу, и не само њима, а прије неколико дана у Генералној скупштини ОУН усвојена је и Резолуција о Сребреници.
Све ће то послужити муслимаско-бошњачкој страни да од ОУН затражи да усвоји нову резолуцију, овог пута против Републике Српске. Тим за подношење нацрта нове резолуције о БиХ већ постоји: Бећировић и Комшић из Предсједништва БиХ, Лагумџија као амбасадор БиХ при ОУН, плус заинтересовани спонзори - и ето новог проблема за нас. У прилог им иде и чињеница да се у БиХ суди садашњем челном човјеку Републике Српске због непоштовања Кристијана Шмита којег све оне државе које су изгласале Резолуцију о Сребреници признају за високог представника у БиХ. Такође им у прилог иде и сумња коју је Кристијан Шмит изрекао за предсједника Скупштине Републике Српске, повезујући га са ратним злочинима у Котор Варошу и Бањалуци...
Дакле, против Републике Српске, ако нешто радикално не урадимо - ако не урадимо нешто што ће позитивно одјекнути у свијету - поновно ће бити исти они који су изгласали и Резолуцију о Сребреници.
Могли би, то позитивно, да ураде предсједник Републике Српске, чланови Владе Републике Српске и посланици Народне скупштина Републике Српске. Или народ Републике Српске!
(Крај другог дијела)
(Доктор Драган Ђокановић, 30. 05. 2024)
Везани чланци:
МУСЛИМАНСКО-БОШЊАЧКИ АКАДЕМИК: "ГЕНОЦИД СУ ПОЧИНИЛИ КАРАЏИЋЕВ РЕЖИМ И МЛАДИЋЕВЕ ЈЕДИНИЦЕ!"
"Надам се искрено, докторе, да ћемо се из свега овога извући још јачи! И да можете Ви нешто још док није прекасно, наравно уз НАШУ помоћ да преокренемо и да нас поведете напред и у нормалнији живот", написао је јуче, господин Мелента Јовановић.
Да бисмо уопште могли да направимо политику Републике Српске за будуће вријеме, морали бисмо да пођемо од пресјека тренутне политичке ситуације у Републици Српској, у којој постоје: пресуде Хашког трибунала Караџићу и Младићу "за геноцид у Сребреници", Резолуција УН-а заснована на тим пресудама и парламентарне српске странке које нису у стању да направе политички отклон ни од Караџића ни од Младића.
На другој, према Републици Српској непријатељски настројеној, страни стоји комплетна структура муслиманско-бошњачких политичара, скоро сви муслиманско-бошњачки интелектуалаци и бројни утицајни појединци у муслиманско-бошњачкој дијаспори (широм свијета) - и нико од њих неће стати у покушајима капитализовања Резолуције УН о Сребреници и пресуда Хашког трибунала за геноцид у Сребреници, а све у циљу уништења Републике Српске.
Та муслиманско-бошњачка политичка и интелектуална елита има став којег је јуче описао, вјероватно најистакнутији муслиманско-бошњачки интелектуалац, академик Есад Дураковић, а који гласи:
"Геноцид не могу извршити појединци, индивидууми. Геноцид је таква врста злочина да га могу обавити само институције, органи, систем – војска, полиција, влада, паравојне снаге, читав један режим итд.
Примјера ради, када се осуђује за геноцид Ратко Младић, пресуда се не изриче њему као појединцу, индивидууму, већ за дјела која је организовао, наређивао итд. као генерал и командант Војске Републике Српске. Исто се односи на Радована Караџића и друге који су дјеловали као представници режима, система, организација.
Не, то није индивидуална одговорност!
У консеквенцијама, пошто су те институције извршиле геноцид (а не индивидуе), произлази да је та политичка творевина настала на геноциду од стране тих институција, а у консеквенцијама изведеним до краја – то значи да управо УН, Међународна заједница, ма шта она била, има обавезу – управо због своје Резолуције и пресуда својих судова – да поништи, односно да не призна политичку творевину која је утемељена на геноциду."
Како одговорити на ове тврдње?
Наша политика, политика Републике Српске, мораће имати аргументован и прихватљив одговор на све оно што ће слиједити са муслиманско-бошњачке стране.
Имају ли предсједник Српске Милорад Додик и његов савезник, у доказивању да "ми нисмо геноцидан народ", предсједник Србије Александар Вучић, одговор на оно што тврди муслиманско-бошњачка страна?
А муслиманско-бошњачка страна се врло брзо снашла након Резолуције о Сребреници (којом су, захваљујући амандману Црне Горе, Уједињене нације индивидуализовале кривицу за геноцид у Сребреници) па сада тврди да "ниједан народ није геноцидан", али да је геноцид починио Караџићев режим и да Републику Српску "Уједињене нације имају обавезу - управо због своје Резолуције и пресуда својих судова - да пониште, односно да не признају политичку творевину која је утемељена на геноциду."
Ко год је иоле упућен у политичка дешавања, мислим на српску страну, не би смио да повјерује у то да ће муслиманско-бошњачка страна одустати од пређеног пута, и да неће покушати да искористи овакве аргументе против Републике Српске. До сада је много постигла, мора јој се признати...
(Први дио)
(Доктор Драган Ђокановић, 29. 05. 2024)
Везани чланци:
2. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/1125-srbi-nisu-genocidni
РАЗМИШЉАЈМО РЕАЛНО О ПОТЕЗИМА И ОДЛУКАМА КАРАЏИЋА И МЛАДИЋА!
Хашки трибунал основан је на данашњи дан, 25. маја 1993. године, Резолуцијом 827 Савјета безбједности УН, са задатком да суди починиоцима ратних злочина на подручју бивше Југославије након 1991. године...
И доносио је Хашки трибунал бројне пресуде. У неколико случајева у пресудама пише и "осуђен за геноцид".
Раније сам, управо на овој страници, писао о томе како је у судску праксу Хашког трибунала уведен термин "локални геноцид", а онда и доношење пресуда за "локални геноцид".
Желећи да искористе те пресуде Хашког трибунала за "локални геноцид", непријатељи Срба и Републике Српске у Предсједништву БиХ, највишем државном органу Дејтонске БиХ, годину дана су у тајности, заједно са својим њемачким спонзорима, припремали пројекат како да највеће страдалнике са Балкана у посљедњих шест вијекова, Србе, али и нашу одбрамбену државу - Републику Српску, оптерете хипотеком "локалног геноцида" у Сребреници, односно да пресуде Хашког трибунала преточе у резолуцију УН-а, и крену у наредне непријатељске активности против Срба и Републике Српске.
Није нашим непријатељима пошло за руком да Резолуција о Сребреници у потпуности гласи баш онако како су жељели, али су, ипак, извојевали дипломатску побједу. Резолуција о Сребреници биће саставни дио политичког живота у БиХ, рачунајући и Републику Српску. Сваког 11. јула на територији Републике Српске, у Сребреници, спомињаће се пресуде Хашког трибунала и прекјучерашња резолуција УН-а којом су хашке пресуде, осим правне, добиле и велику политичку тежину.
Како да се Република Српска, мислим на званичну Републику Српску, на предсједника Српске, Владу Српске и Скупштину Српске, постави према свему томе?
Онако како мора да се постави! Не смије да дјелује против Уједињених нација!
Оно што се властима у Српској не свиђа - НЕКА ПРЕЋУТЕ!
А о свима онима, који су нас својим непромишљеним потезима и одлукама, тог љета 1995. године, довели у овакву ситуацију, мислим на Србе (у првом реду на Радована Караџића и Ратка Младића) - мораћемо реалније да размишљамо.
(Доктор Драган Ђокановић, 25. 05. 2024)
ЖИВ ПОЛИТИЧАР И КАДА ИЗГУБИ КАЖЕ ДА ЈЕ ПОБЈЕДНИК
Из данашње приватне поште:
"Поштовани ДР. Као што рекох са великом пажњом Вас пратим. Желио бих да чујем Ваше мишљење на одлуку владе Републике Српске да понуди мирни разлаз Федерацији. То муслимани сигурно неће прихватити они хоће цјеловиту БиХ. Шта тада? Има најава да ће СФОР на границу Србије. Дал је могуће да ће муслимани поставити пунктове у Горажду и на дијелу магистралног пута Сарајево -Фоча? Јуче сам био у Црној Гори, из озбиљних кругова има најава да 'квинта' која се све пита предлаже визе за грађане Србије и БиХ. Шта тада? Велики поздрав!"
"Поштовани господине Ђокановић,
прочитао сам Ваш задњи пост о усвајању резолуције. Мислим да нема ту никаквог помирења, већ је то само доказ да су кренули (Муслимани и Запад) и ићи ће даље, укидање Републике Српске, чак можда и наставак комадања Србије. Мислим да је сад следећи потез, ако то већ нису и урадили, постојање Републике Српске и ратна одштета, јер ако су ово све кришом одрадили, зашто не би били спремни за даље кораке. Много се говори о бројкама као 100 и нешто земаља није гласало за (мислим да је то манипулација од наших политичара), али на крају је то усвојено. Дефинитивно требају сјести сви важнији актери у Републици Српској и Србији, и дати неки конкретан одговор, а не само причати како ће нешто урадити и на крају ништа, јер ако се настави, доћи ће до горе наведеног сценарија. Ово је озбиљна ситуација. Желио бих чути Ваше мало детаљније мишљење о томе?
Велики поздрав за Вас и Ваш тим!"
Овим коментарима бих додао да су вајне политичке странке из Републике Српске пожуриле данас у Сарајево да се пријаве за изборе по Шмитовим измјенама изборног закона БиХ. Неки од њих без трунке стида изјављују да су алтернативна патриотска опција; други пак кажу да им је "свеједно да ли изборе организује ЦИК или РИК"; А они који су до јуче махали Изборним законом Републике Српске гледали су да побјегну од знатижељних новинара... "Побједник" јучерашњег гласања у Генералној скупштини УН не силази са медија у Србији, хвалећи се да је побиједио резултатом 19:84.
Можемо ли од таквих политичара очекивати да предуприједе евентуалне проблеме о којима пишу грађани?
Није журба да одмах вечерас морам одговорити на питања која су ми постављена у коментарима! Сутра ћу.
Вечерас могу да кажем само сљедеће: Током претходних деценија више пута сам се увјерио да се побједником не може прогласити само мртав политичар.
(Доктор Драган Ђокановић, 24. 05. 2024)
УСВОЈЕНА ЈЕ РЕЗОЛУЦИЈА У КОЈОЈ НЕ ПОСТОЈИ ЖЕЉА ЗА ИСТИНОМ, ПРАВДОМ И ПОМИРЕЊЕМ!
У тексту јуче усвојене Резолуцији о Сребреници, коју су "гурали" бошњачки политичари под покровитељством Њемачке, постоји дио реченице којим аутори текста објашњавају зашто желе да и чланице Уједињених нација прихвате да су судије у Хагу биле у праву што су у једном броју пресуда користиле термин "геноцид". Кажу аутори Резолуције о Сребреници да су у тај пројекат кренули "како би се избjегло њихово понављање и како би се дошло до одрживог мира, правде, истине и помирења".
Значи, босанско-муслимански политичари су све ово покренули да се више никада на овом простору не би десило понављање "геноцида" и да би, како написаше, у коначници тог цијелог њиховог подухвата дошло до помирења. Претпостављам да су, у конкретном случају, мислили на помирење Срба и босанских муслимана.
Скоро сам сигуран да ништа од тога није искрено пожељено, ни мир, ни правда, ни истина, а ни помирење. Чак мислим да се планира све супротно од тога.
Али хајде, да узмемо да босанско-муслимански политичари искрено желе да воде процес помирења са Србима, и да их њихови њемачки спонзори подржавају у томе.
Потребно им је да крену од чињеничног стања! Нека тестирају 100 или 1000 Срба у Републици Српској, грађана на некој од прометнијих улица, и нека чују колико ће их рећи да вјерује да у позадини Резолуције о Сребреници стоје добре намјере босанско-муслиманских политичара и њихових њемачких спонзора...
Убијеђен сам да би резултат био катастофалан, као што је, уосталом, катастрофално прошло и јучерашње гласање у Генералној скупштини УН-а.
Добронамјерни људи су сигурни да у Резолуцији о Сребреници нема ништа што личи на жељу за правдом, истином и помирењем.
(Доктор Драган Ђокановић, 24. 05. 2024)
ПРЕДСЈЕДНИЧЕ, НИЈЕ ОВО ТЕЛЕВИЗИЈСКИ РИЈАЛИТИ!
1991. ГОДИНА
Прије подне, 13. октобра 1991. године, њемачки министар иностраних послова Дитрих Геншер позвао је Алију Изетбеговића телефоном и затражио од њега да Скупштина БиХ усвоји документ о независности БиХ и са печатираним документом дође у Хаг, на конференцију заказану за 18. октобар. Припремали су Геншер и министри из Европске заједнице разбијање Југославије. До 14. октобра имали су на својој страни Словенију и Хрватску. Да би конференција 18. октобра имала смисла требало им је да буде бар 3:3. Рачунали су на Изетбеговића и документ из БиХ.
Истог дана, сат-два по окончању телефонског разговора Геншер - Изетбеговић, генерални секретар Скупштине БиХ Авдо Чампара тражи скупштински печат од секретара скупштине Милоша Савића, и никада му га више не враћа...
Сутрадан, 14. октобра 1991. године, дешава се прегласавање Срба у Скупштини БиХ.
18. октобра 1991. у Хагу је Алија Изетбеговић са овјереним документом из БиХ, у којем није писало да се (равноправни) Срби нису сложили са њим...
Све што се дешавало послије тога ишло је у правцу рата и страдања сва три народа у БиХ...
2024. ГОДИНА
Њемачка је главни покретач усвајања "резолуције о Сребреници", која је планирана да буде средтсво помоћу којег ће Србе прогласити "геноцидним народом", а Републику Српску "геноцидном творевином". Поновно су муслимански политичари заобишли Србе у неопходном договарању.
Срећом, Црна Гора је уложила амандман којим се спрјечава етикетирање Срба и Републике Српске, јер је неко моћан шапнуо Црној Гори да то обавезно учини. Тај који је Црну Гору наговорио, очигледно је знао да ће "резолуција" проћи, без обзира на све напоре Русије и Србије да "резолуција" буде одбијена у Генералној скупштини ОУН.
Хвала им!
Био је то потез којим је, по мом мишљењу, спријечен рат у Босни и Херцеговини.
Неком моћном било је јасно да се и ова генерација бошњачко-муслиманских политичара спрема за рат против Срба, без обзира на цијену у људским главама...
Републици Српској је сада потребно мудро вођење политике, без запаљиве реторике и непотребних потеза. Наши непријатељи нису у Уједињеним нацијама извојевали побједу какву су прижељкивали, али, сигуран сам у то, имају и план Б који може бити још перфиднији и много, много опаснији од необавезујуће резолуције.
Према томе, упозорење је Милораду Додику: Ово није телевизијски ријалити, предсједниче! Не играјте се нашим главама.
(Доктор Драган Ђокановић, 23. 05. 2024)
ПОМОГЛИ СУ НАМ ЦРНА ГОРА И САД!
Два су нам питања, браћо и сестре, политички врло актуелна!
1. Зашто предсједник Србије, Александар Вучић, амандмане које је Црна Гора поднијела на текст "резолуције о Сребреници" назива "прљавом игром и перфидним триком", и зашто придаје толики значај евентуалном усвајању "резолуције о Сребреници" - када се сви одлично сјећамо колико је, лично Вучић, труда уложио да "Бриселским споразумима" буквално затрпа Резолуцију 1244 о Косову и Метохији и својим незнањем, или издајом, помогне Албанцима да стигну до 100% контроле територије Косова и Метохије?
2. Да ли су премијер Црне Горе Милојко Спајић и његов кабинет били у праву што су у име Црне Горе поднијели амандмане на текст "резолуције о Сребреници" који, како Спајић каже "разобличавају пропаганду етикетирања било ког народа"?
Колико год је битна функција предсједника Србије у политици Републике Српске, не могу а да не кажем да је Александар Вучић, када су у питању амандмани Црне Горе - потпуно у криву.
Врло је реална опција да ће "резолуција о Сребреници" бити усвојена на сједници Генералне скупштине Уједињених нација. Без амандмана Црне Горе та резолуција би постала платформа за бјесомучне атаке наших непријатеља (читај: бошњачких политичара) на Републику Српску.
Шта мислите, браћо и сестре, ко је, анализирајући ситуацију у БиХ и предвиђајући компликовање односа између бошњачких и српских политичара, осјетио потребу да "намигне" Црној Гори да поднесе споменуте амандмане, али и да изврши притисак на ауторе текста резолуције да без поговора прихвате приједлог из Подгорице да: "Кривична одговорност по међународном праву за злочин геноцида не може се односити на било коју етничку, вјерску или неку другу заједницу у цјелини" - и охлади усијане главе бошњачких политичара?
Мислим да су то урадили исти они који су прихватили мој приједлог, 1995. године, о одржавању нове мировне конференције о БиХ и уцртавању Републике Српске у свјетску мапу. Сједињене Америчке Државе!
Дакле, ако хоћемо да нашој дјеци не отежавамо будућност и да их не тјерамо из Републике Српске - будимо реални!
(Доктор Драган Ђокановић, 20. 05. 2024)
ПРКОСИЛИ СУ МИЛОРАД ДОДИК И ЊЕГОВИ ПУЛЕНИ, ИТЕКАКО ПРКОСИЛИ!
Изгледа да је текст "резолуције о Сребреници" усаглашен и да је Црна Гора, путем својих дипломата, успјела да текст резолуције садржи амандман Владе Црне Горе, који гласи: "Кривична одговорност по међународном праву за злочин геноцида не може се односити на било коју етничку, вјерску или неку другу заједницу у цјелини".
Хвала, Црна Горо!
Било би, наравно, најбоље да се власт Републике Српске мудрије понашала када су пресуде Хашког суда у питању; да је процјене дјеловања Караџића и Младића (током љета 1995. године) препустила правним стручњацима, историчарима и годинама које су пред нама, а држала се дневнополитичких интереса Републике Српске - али, нажалост, није то урадила...
Пркосили су Милорад Додик и његови сарадници на сваком мјесту, скоро сваког дана. Можда им је то, што су радили и говорили, доносило политичке поене на изборима, али је повећавање броја непријатеља без сумње штетило Српској и свима нама.
(Доктор Драган Ђокановић, 18. 05. 2024)
КО ЖИВИ У ЛАЖИ?
Неке особе из Сребренице тврде да Срби не знају истину о "Сребреници", да не знамо шта се десило у сребреници и око Сребренице...
Да живимо у лажи...
А знају ли, Муслимани из Сребренице, комплетну истину?
Молим уреднике РТРС-а и њиховог главног шефа да позову Мајке Сребренице у студио - да кажу све што знају, али и да чују све што Срби знају.
Па, нека послије те емисије одлуче да ли ће и даље са оним покварењаком Лагумџијом да тврде, то што тврде.
(Доктор Драган Ђокановић, 01. 05. 2024)
"СРЕБРЕНИЦА" НИЈЕ ОНО ШТО БИ БОШЊАЧКИ ПОЛИТИЧАРИ ЖЕЉЕЛИ ДА ОНА БУДЕ!
"Машу бошњачки политичари пресудама из Хага, иако врло добро знају да се до тих пресуда и термина 'геноцид' стигло након што је Махмуд Шериф Басиони, професор права са дугогодишњим ангажманом у УН, пред америчким Конгресом, изнио своје мишљење да, према Конвенцији о геноциду, у Босни и Херцеговини није почињен геноцид, али да би се ситуација могла промијенити ако Трибунал у Хагу заузме 'прогресиван' став који дозвољава увођење термина 'локални геноцид'...
Приједлог Махмуда Шерифа Басиониа прихватила је политика Сједињених Америчких Држава, и његову идеју да се неки злочини у БиХ могу подвести под термин 'локални геноцид' наметнула као основу за рад Трибунала у Хагу.
Тако су стријељања заробљених припадника 28. дивизије и депортација жена, дјеце и стараца из Сребренице у Кладањ, могли, у Трибуналу, да добију квалификацију какву су пожељеле Западне владе. Сада, тај Трибуналов 'геноцид', бошњачки политичари, подржани од актуелне њемачке владе, покушавају да 'ојачају' резолуцијом Уједињених нација, па да на основу те резолуције малтретирају ову и све будуће генерације Срба.", написао сам прије шест дана у објави "Бошњачки политичари доживљавају Србе и Републику Српску као своје највеће непријатеље!"
РТРС је синоћ објавио јучерашњу изјаву предсједника Републике Српске Милорада Додика: "У Сребреници се десило озбиљно страдање и злочин које су починиле српске стране према муслиманима војничким и једним дијелом заробљеника, али није вршена ликвидација према цивилном становништву. Није био створен елементарни услов, да би се нешто могло прогласити геноцидом.
Пресуде које су биле у Хагу, а на које се они позивају односе се на појединце, а не на српски народ! Ово са покушајем у УН-у је начин како да провуку причу о народу. Они намјерно не помињу да је то српски народ, али сама могућност да свако интерпретира како хоће увијек ће навући на страну да су то Срби учинили."
И у праву је Милорад Додик! То и јесте циљ који желе да постигну бошњачки политичари. Желе у причу о "Сребереници" да увуку Србе, као народ, да нас окриве, да нас годинама киње и, на крају, ставе под своју чизму.
Међутим, бошњачки политичари се у свему томе врло мало питају, тако да су њихове жеље само "санак пусти"... "Сребреница" није оно што би бошњачки политичари жељели да она буде. "Сребреница" је оно што су политичари са Запада од ње направили - а то је инструмент помоћу којег са политичке сцене у Републици Српској могу да "укину" лидере који им нису по вољи.
Вјероватно су то, до сада, Радован и Ратко, схватили...
И актуелни предсједник Српске би требало добро да размисли о својим плановима за наредне дане, а и о томе ко му све у припремању тих планова суфлира...
(Доктор Драган Ђокановић, 16. 04. 2024)
