концепт рада повјереника и формирања повјереништава и био сам први повјереник Предсједништва Републике

Српске. Кренули смо са радом онда када су по општинама били кризни штабови, када између тих кризних штабова у општинама, општина и Предсједништва није било апсолутно никаквих комуникација, телефонске линије су биле у квару, пошта није радила, људи нису могли да се крећу, значи било је потребно да се оде у општине и види какво је стање и о томе информише Предсједништво, однесе порука општини и донесе повратна информација

Предсједништву. Главни задатак је био да се помогне

конституисање цивилних органа власти. Значи да се врате у функцију општинске скупштине, да се врате у функцију извршни одбори, да се врате у функцију предсједници општина и мислим да је то било грађење Републике Српске, управо оног што смо сви заједно прижељкивали у данима када смо излазили из заједничке скупштине бивше БиХ, када смо поставили темељ српској републици, а радом повјереништава почели и да стварамо српску републику на терену. Могу да вам кажем, ја сам био повјереник у шест општина, у свим тим општинама сада раде општинске скупштине, извршни одбори и раде предсједници општина. То је конституисање српске републике... Повјереници су заиста, по мом мишљењу,

завршили један дио посла који је у оном тренутку био

неопходан, а посланици би сада могли радити свој дио

посла... То је тако, сада треба тражити боље, ићи корак

напријед." (Из стенограма сједнице Народне скупштине Републике Српске, новембар 1992, Зворник)

 

* * *

 

Посао републичких повјереника приведен је, тих дана, крају. У свим општинама 

Републике успјешно су организоване конституишуће

скупштинске сједнице и на њима изабрани предсједници

општина и извршни одбори. Тако је и мој повјеренички

посао у Власеници, Шековићима, Зворнику, Братунцу,

Скеланима и Српској општини Ново Сарајево завршен.

Помогао сам да Дервента и Брод, такође, конституишу

своје скупштине, а посљедња општина у којој сам надзирао наведени процес била је Бања Лука. С господином Предрагом Радићем се могло добро сарађивати, па је тај посао обављен

без икаквих проблема. На ту прву, бањалучку, ратну сједницу скупштине општине, осим српских одборника, дошла је и неколицина одборника хрватске и муслиманске националности.

У уводном излагању поздравио сам их и изразио задовољство ради њиховог присуства...

 

Ићи корак напријед, како наведох на републичком

скупштинском засједању у Зворнику, значило је да нам

предстоје нови послови; послови на даљњем формирању

државе. Након конституисања локалних власти, дошло је

на ред и стварање функционалних државних система.

Наравно да функционални државни системи нису могли

настати, а да претходно, и напокон, не формирамо

комплетну републичку владу са свим њеним овлашћењима, а све у складу са Уставом Републике Српске. (Одломак из моје књиге "Република Српска од идеје до Дејтона")