Драган Ђокановић - Девизне резерве Босне и Херцеговине, по мом мишљењу, могле би да буду и гаранција за кредите које је ова држава узела. Личи ми то на варијанту Ломбардног кредита, по којем оставите депозит у банку, а од банке добијете кредит у истом износу уз повољну камату. Претпостављам да банкари, којима се субјекти из наше државе обраћају за добијање нових кредита, увијек имају увид у висину девизних резерви БиХ.

У случају распада Босне и Херцеговине, мишљења сам да њене девизне резерве неће бити враћене у земљу, већ ће бити подијељене банкама које су нам давале кредите. С обзиром на то да се званична Република Српска поставља као рушитељ Босне и Херцеговине, проглашава је немогућом државом и жели да је угаси, не би требало да чуде иницијативе, чији је аутор Милорад Додик, да се те девизне резерве што прије врате у БиХ и "инвестирају у привреду". То "инвестирање у привреду", у нашим (не)приликама, зна се шта значи. Повлачење девизних резерви, из иностранства у БиХ, није реално све док смо земља дужник. Наравно да ће, у случају распада БиХ, њени дијелови и даље остати дужни; неће се моћи позивати на девизне резерве БиХ, јер немају обезбијеђен правни основ за то.

Према томе: девизне резерве Босне и Херцеговине у страној банци, Дистрикт Брчко Босне и Херцеговине чије је управљање и могућност дефинитивног додијељивања једном од бх. ентитета у рукама судија Арбитражног трибунала за Брчко, непоколебљиви политички ставови четири од пет држава које су гаранти Дејтонског споразума - требало би да охладе сваку усијану главу из Републике Српске, "приведу је к познанију права", нормалном животу у Босни и Херцеговини и свакодневном рјешавању животних проблема наших људи." (СРПСКА, 03. октобар 2019)