Mеђу потписницима Споразума (ради се о октроисаном споразуму) НЕМА представника Републике Српске и Федерације БиХ. Република Српска и Федерација БиХ - без обзира на уписивање њихових назива у Мировни споразум потписан у Паризу и прихватање Републике Српске и Федерације БиХ као саставних дијелова БиХ (прочитајте члан 3. оригиналног Устава БиХ, на енглеском) на редовној сједници Генералне скупштине ОУН - ступиле су, на демократску политичку сцену, тек након Општих избора у БиХ 1996. године.

Ти општи избори су били саставни дио Мировног споразума, његова посредна (гласањем бирача) верификација од стране становника БиХ. Тек послије тих избора почела је стварна имплементација Споразума на терену.

Након тих успјелих избора парламенти Републике Српске и Федерације БиХ се, по први пут у својој историји, демократски конституишу и почиње њихов законити рад...

Сада су Република Српска и Федерација БиХ заокружене државе чије институције у потпуности контролишу своје територије...

(Др Драган Ђокановић, 01. октобар 2020)