Више је него очигледно да се Република Српска, прецизније речено васт Републике Српске, није снашла у актуелном тренутку. Под актуелним тренутком подразумијевам ово вријеме пандемије, а под несналажењем: неозбиљан однос према пријетећој епидемији, лоше повлачење државних потеза када је епидемија стигла на наш простор и недоношење адекватних економских мјера као подршке становницима Републике Српске током епидемије изазване коронавирусом.
Неозбиљан однос према пријетећој епидемији огледа се у потпуној незаинтересованости Владе Републике Српске за анализирање епидемије у Кини и могућности њеног преношења у Европу, у конкретном случају у Републику Српску.
Та неозбиљност се видјела и у првих 10 дана марта... Сада, без обзира на то што су нам информације о епидемији у Кини стизале током цијелог јануара и фебруара, плаћамо исти здравствени цех који би платили и да је епидемија почела код нас...
Лоше повлачење државних потеза у првим данима епидемије огледа се у недовољном тестирању, значи врло слабом идентификовању заражених, њиховом неодвајању од здравих и изолационим мјерама које су и здраве и заражане довеле у вишедневне контакте у становима, кућама, зградама, фирмама... Након тог периода "изолације" велики број позитивних, а асимптоматских, наставио је да разноси вирусе... Лош примјер су врло често давали и највиши републички дужносници, који су својим јавним наступима и фотографисањима са разних мјеста, напросто поручивали народу са којом "озбиљношћу" би требало да схвате мјере заштите сугерисане из Владе Републике Српске.
Економске мјере које иду у прилог становништву у Републици Српској никада нису ни постојале, па би изненађујуће било да их осјећамо сада, у вријеме епидемије. Иако је број заражених и обољелих растао из дана у дан Влада Републике Српске више је водила рачуна о улагивању банкарима, неголи да предуприједи "епидемију кредита" која ће наредне године многе породице довести до просјачког штапа, а приватне фирме до пропасти...
(Др Драган Ђокановић, 22. октобар 2020)
