На данашњи дан, прије 30 година, одржан је
ПЛЕБИСЦИТ СРПСКОГ НАРОДА
– Не треба имати било каквих илузија када је у питању политичка ситуација у босанскохерцеговачком парламенту. Доћи ће дан када ће муслимански и хрватски посланици
заједно дићи руке и гласати за Босну и Херцеговину изван Југославије. Да тај дан не бисмо дочекали неспремни морамо повући низ потеза. У општинама у којима постоји
већина, опредијељена за Југославију, промијенимо ознаке на капама милиционера, ставимо умјесто петокраке југословенску тробојку, оснујмо банке у тим општинама,
увежимо службе друштвеног књиговодства... Али, да бисмо обезбиједили легалитет за такве активности, неопходно је питати народе у Босни и Херцеговини шта мисле о опстанку Југославије… – рекао сам на заједничком састанку чланова Савјета СДС-а, српских министара у Влади БиХ, народних посланика те српских чланова Предсједништва БиХ. Састанак је одржан је у Клубу посланика Српске демократске странке, 16. априла 1991.године.
Салом се, након мојих упозоравајућих реченица, проломио громогласан аплауз. Пратећи погледом реакције окупљених српских политичара, примијетио сам црвенило
на лицу предсједника СДС.
– Слажем се сa дискусијом господина Ђокановића. Наши оперативни подаци потврђују да су такве припремне активности муслиманских и хрватских посланика у поодмаклој фази... – рекао је, јављајући се као први послије мог говора, Витомир Жепинић, високи функционер у републичком министарству унутрашњих послова.
* * *
Сутрадан сам одржао конференцију за новинаре на којој сам објаснио неопходност народног изјашњавања о судбини Босне и Херцеговине и Југославије:
„Неопходан је референдум о Југославији с обзиром на то да Савезна скупштина, која је морала расписати савезне изборе, очито нема снагу да на тај начин одржи цјеловитост Југославије па према томе најдемократскијим начином – референдумом – народи могу исказати своју вољу, чиме би се задовољило оно што постоји у Уставу СФРЈ, а то је да је Југославија држава народа, који имају право на самоопредјељење укључујући и право на отцјепљење. Мислим да би тај референдум требало организовати у два дијела. У првом дијелу да буде
референдум на нивоу Југославије – да се сви грађани изјасне да ли су за Југославију, па ако би се више од половине грађана изјаснило за Југославију, онда би Савезна скупштина морала расписати вишестраначке изборе. Ако се не би то десило и ако би мање од половине грађана било за Југославију, онда би се морало приступити референдуму народа, поготово у оним републикама у којима су народи градили ту републику, а то се првенствено односи на Босну и Херцеговину, јер је она република три суверена народа – Срба, Муслимана и Хрвата.
С обзиром на то да у овом моменту политичке странке које представљају муслимански и хрватски народ практично дјелују у спрези и мислим да ту постоји и коалиција, очигледно је да би дошло до надгласавања трећег народа. Тако да референдум грађана у БиХ не би био прихватљив, у првом реду, за српски народ који жели да очува своју територијалну цјеловитост коју има у постојећој држави Југославији. Сматрам да само референдум народа, значи референдум на нивоу три народа у БиХ, може показати опредјељење сваког од тих народа за какву је заједницу. И мислим да на том листићу гдје се буде опредјељивало за какву су заједницу, да ли Републику БиХ у саставу федеративне Југославије или било какву другу, мора постојати одређење и за Југославију и за Босну и Херцеговину...“ („Јавност“, 20. април 1991)
* * *
– Драгане, испричао сам Милошевићу оно што сте, пре неко вече, предложили на састанку. Каже да је то интересантна и легитимна идеја… – рекао ми је Никола Кољевић по повратку са свог службеног пута у Београд, а неколико дана након одржаног састанка у Клубу посланика СДС-а и мог говора на њему.
Међутим, тог прољећа и љета 1991. није се кренуло у организацију референдумског изјашњавања нити једног од три босанскохерцеговачка народа. Владајуће странке имале су своје планове…
Идеју о одржавању плебисцита Срба покренуо сам поновно послије усвајања Меморандума о суверености БиХ, а уочи конституишуће скупштине српског народа.
Овог пута руководству Српске демократске странке било је потребно народно изјашњавање.
„У ситуацији када двије од три владајуће странке – СДА и ХДЗ, на све начине желе да разбију Југославију и да перфидним политичким потезима Српску демократску странку прогласе екстремном, српски народ који живи у Босни и Херцеговини мора изаћи на плебисцит 9. и 10. новембра и дати свој глас за очување државе коју је наслиједио од својих очева, каже др Ђокановић. На та начин ће стати и иза СДС-а, а и иза других странака у овој републици које су се, такође, упустиле у политичку борбу сa врло моћним разбијачима југословенске државе. СДА и ХДЗ недавно формирање Скупштине српског народа проглашавају неуставним чином, каже он, а намјерно заборављају да су само неколико дана прије тога нелегалним путем у републичком парламенту, без присуства српских посланика, усвојили Меморандум о суверености БиХ и на тај начин директно игнорисали републички и савезни устав. Овај меморандум је, у ствари, документ који само претходи усвајању других аката којима се ова република жели дефинитивно прогласити независном и сврстати у исти ред са Хрватском и Словенијом... Најављени плебисцит је једини пут да се Срби из Босне и Херцеговине на демократски начин изјасне да желе остати у Југославији... Да би све патриотске странке у Босни и Херцеговини имале пуну аргументацију у заштити југословенске државе, било би добро да се и остали грађани ове републике придруже српском народу и да на плебисциту, заказаном за 9. и 10. новембар, гласају за Југославију. За заједничку државу у којој ћемо, напомиње др Ђокановић, наше међусобне односе ускладити по демократским принципима, примјереним савременом свијету.“ („Политика Експрес“, За заједничку државу, 4. новембар 1991)
Два дана након наведеног интервјуа, у сарајевском Хотелу „Холидеј ин“, организовао сам састанак представника свих политичких странака које желе да остану у Југославији. Позиву се одазвало њих 10... На састанку смо усвојили проглас свим грађанима Босне и Херцеговине да изађу на плебисцит и придруже се српском народу за останак у Југославији…
Плебисцит (референдум) српског народа – отворен и за припаднике других народа – одржан је 9. и 10. новембра 1991. године. На гласачка мјеста, широм БиХ, изашло је
око 1.350.000 грађана, а њих 98% дало је потврдан одговор на референдумско питање: „Желите ли остати у Југославији?“
– Иницијатива српског народа у Босни и Херцеговини није усмјерена ка рушењу Босне и Херцеговине као републике него очувању Југославије као државе... – рекао
сам на конференцији за новинаре организованој поводом плебисцита српског народа...
(Доктор Драган Ђокановић, 9. новембар 2021)
Напомена: ПЛЕБИСЦИТ СРПСКОГ НАРОДА је одломак из моје књиге "Република Српска од идеје до Дејтона"
