"Потребно је да се домаћи политичари договоре. Међутим, контрапитање би било како да се договоре када се ни изборни закон не поштује. Ко ће санкционисати оне који крше закон? Умјесто тога одговорнима се гледа кроз прсте, а институције попут ЦИК-а понижавају."
Овај одломак, којег сам пренио са једног бошњачког портала, иако је у контексту актуелног проблема око општих избора, вјерно осликава стање бошњачке политике и жељу бошњачких политичара да нека сила, и то континуирано, Србима и Хрватима намеће рјешења, а увијек у корист Бошњака. Таква рјешења, наметнута од стране странаца, а увијек под притиском и кукњавом бошњачких политичара, требало би да увјере бошњачке бираче да су њихови политичари, које годинама упорно слиједе и подржавају, у стању да надмудре (није проблем ни ако преваре) Србе и Хрвате и стигну до "грађанске републике БиХ" (што и јесте циљ сваке бошњачке политичке странке).
У овом тренутку се позивају на изборни закон, прецизније речено на онај члан који обавезује Савјет министара БиХ да ЦИК-у уплати новац у предвиђеном року, а није их брига да ли ће надлежни ресорни министар, притом, прекршити неки други закон и починити кривично дјело.
Битно им је да обаве посао у складу са властитим интересима, а за интересе Срба и Хрвата није их брига.
Сви бошњачки политичари имају исту карактеристику. Они упорно куцају на затворена врата (чак и ако су закључана) и убијеђени су да ће им се та врата отворити. Кад-тад.
У наредном периоду видјећемо да ли ће успјети у накани да српски и хрватски министри, у Савјету министара БиХ, "отворе врата" и њиховом ЦИК-у дају новац за одржавање избора, односно за легализацију нове четворогодишње антисрпске и антихрватске политике.
(Доктор Драган Ђокановић, 26. 05. 2022)
