Прије неколико дана од пријатеља из Дервенте добио сам поруку са двије фотографије. На једној фотографији је корица књиге, а на другој текст странице из књиге. Аутор књиге је Бошњак. Пријатељ ми је написао и да је књига дио лектире у бошњачким школама...
Мало ко на Западу је, ове 2022. године, спреман да напише да су украјинске војне снаге, прије било какве интервенције из Русије, гранатирале простор на којем су живјели Руси у Донбасу и присилиле хиљаде и хиљаде цивила да крену у избјеглиштво пут Русије...
Исто тако, прије 30 година, нико на Западу није желио ни да се осврне на убијање цивила, Срба у Сијековцу, које се десило послије подне 25. марта, у ноћи 25/26. март и 26. марта 1992. године...
А када не желите да истакнете истину, стварате предуслове да лажи буду фундамент за писање властите историје, за васпитавање и обуку младих. У конкретном случају, генерације и генерације бошњачких школараца, након читања ове књиге, биће увјерени да су Срби након стављања Бијељине под своју контролу, напали Сијековац и тамо убијали муслиманско становништво...
А истина је да су 25. и 26. марта 1992. године муслиманско-хрватске снаге починиле злочин над српским цивилима у Сијековцу код Брода. Убијали су чланове српских породица Зечевић, Радановић, Милошевић, Тривић и, тим свирепим злочинима, свим другим Србима показали шта нас чека у независној држави БиХ.
Шест дана касније, 1. априла 1992. године, Арканови "Тигрови" ушли су у Бијељину...
(Доктор Драган Ђокановић, 18. 06. 2022)
