Нико од нас, поштоване сестре Српкиње и драга браћо Срби, не зна шта ће донијети будућност на данашњи простор Босне и Херцеговине и какви ће, током овог вијека и у наредним вијековима, бити односи између Срба и Бошњака. Можда ће бити овакви као данас, можда гори неголи су данас, а можда дође и до (невјероватне) ситуације у којој ће Џевад Галијашевић и Емир Кустурица - или неки други Бошњаци, а који ће с поносом носити Џевадове и Емирове слике и говорити истину о овој двојици великана - бити бошњачки прваци и адути за спонтани споразум Срба православаца са политички и историјски свјесним муслиманима.

Нећу данас о Емиру Кустурици. О Џеваду Галијашевићу ћу. Џевад је политичар који никада није издао Југославију, никада није издао српски народ, никада није издао Републику Српску и који је свим својим бићем на страни интереса Србије и Црне Горе. Ових дана је Џевад Галијашевић у епицентру српске политике. Говорио је нешто на српском радију у Америци, а што су овдје неки политички субјекти изабрали да им послужи као разлог за стварање афере, изазивање раскола између руководстава Српске и Србије и добијање политичких поена у борби за власт у Српској. Притом, Бореновића, Шаровића и Тривићеву (а они су ти политички субјекти на које сам мислио у претходној реченици) не занима да ли је Џевад Галијашевић говорио истину (и да ли има право да говори шта год мисли да је истина) него: "Џевад Галијашевић је портпарол Милорада Додика, Додиков човјек из сјене који говори језиком мржње према Србији, односно према њеном предсједнику Александру Вучићу".

А када би имали истинско српско срце, само мало оспособили уши за прецизно слушање и склонили мрену са очију за прецизније читање, Бореновић, Шаровић и Тривићева би осјетили, чули и видјели да Џевад Галијашевић говори са пуно љубави о Косову и Метохији. Па све и да је Додиков човјек и Додиков портпарол, има право да јавно износи реченице љубави и бриге за Косово и Метохију.

(Доктор Драган Ђокановић, 21. 06. 2022)