Осјетивши опасност која се приближила држави у којој сам живио са својом породицом, крајем 1989. године почињем да се бавим политиком. Наредне године, у циљу очувања Федеративне Југославије и равноправног положаја три народа у Босни и Херцеговини, основао сам политичку странку...
На путу очувања Федерације нисам успио, иако сам, припремивши скуп у Скупштини Југославије 3. јануара 1992. године, стигао скоро до самог циља...
Током политичких активности у другој половини 1991. године увјерио сам се да су, од три суверена народа у БиХ, само њени Срби животно заинтересовани за останак у Југославији - са народима и републикама које то желе. Из тог разлога смо 9. јануара 1992, шест дана након скупа у Скупштини Југославије и усвајања документа "Конвенција о Југославији", потписали и Декларацију о проглашењу Републике српског народа у БиХ као федералне јединице у савезној држави Југославији...
Након тих почетних, историјски значајних, датума активно сам учествовао и у свим фазама настајања органа власти и система Републике Српске...
На прве послијератне изборе 1996. године изашао сам са програмом по коме је Република Српска требало да досљедно спроводи Дејтонски споразум на својој територији, а да са Федерацијом БиХ, потуно равноправно и поштено, изграђује само онолико државних институција и запошљава само онолико чиновника, колико је потребно становништву ова два ентитета.
Нажалост, а сада је већини становника Републике Српске јасно колика је грешка тада направљена, највеће српске странке тог времена "потрчале" су у заједничку политику са троипогодишњим ратним противником...
Резултати такве политике су поражавајући. Смањен је суверенитет Републике, велики број њених становника отишао је из ње, изгубљен је територијални интегритет, дугови се континуирано повећавају, а два огромна чиновничка апарата (у Сарајеву и Бањој Луци) пријете да иазову потпуни колапс и Босне и Херцеговине и њених ентитета...
У посљедње двије године, углавном пишући на друштвеним мрежама, помало сам наговјештавао повратак у политички живот Републике Српске и БиХ.
Након што сам позитивно одговорио на иницијативу једне групе ветерана Војске Републике Српске, да постанем њихов кандидат за предсједника републике, писао сам о томе да бих ја, уважавајаћи наравно жеље бивших бораца, првенствено желио да постанем народни предсједник Републике Српске. Наглашавао сам да се само са те високе позиције може дати пуни допринос да живот већине становника у Републици Српској буде бољи и да са више наде кренемо у будућност...
И сада тако мислим!
Сви ви који мислите да бих ја то могао и да урадим, те сматрате да бисте и ви требали да учествујете у организовању свега тога - ПОЗИВАМ ВАС ДА СЕ ПРИДРУЖИТЕ МЕНИ И ЧЛАНОВИМА МОЈЕ ПОРОДИЦЕ У ПОЛИТИЧКОМ ПРОЈЕКТУ ПОМОЋУ КОЈЕГ ЋЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА ДА ДОБИЈЕ НАРОДНОГ ПРЕДСЈЕДНИКА.
Наредних мјесеци, можете, путем ПРИВАТНЕ ПОШТЕ и у ДИРЕКТНОМ РАЗГОВОРУ са мном, пријавити своје учешће у организовању припрема и свих других активности за избор народног предсједника Републике Српске.
