На данашњи дан прије 30 година муслимански политичар Алија Изетбеговић, у сарајевском хотелу Холидеј ин, основао je Странку демократске акције. Десило се то 22 дана након што сам ја, у циљу очувања федералног статуса Босне и Херцеговине Југославији, основао, такође у Сарајеву, Демократску странку федералиста.
Пажљиво сам прочитао, прегледао и проанализирао све што су медији извијестили са оснивачког скупа Странке демократске акције. Увјеривши се на који начин су присутни оснивачи СДА поздравили излагање хрватског академика Далибора Брозовића, високог функционера Хрватске демократске заједнице из Загреба и овлашћеног Туђмановог представника на овом скупу, схватио сам да је српском народу у Босни и Херцеговини стигла опасност коју сам наслућивао и због које сам, почетком те 1990. године, званично ушао у политику.
"Хрватска ће своју границу бранити на Дрини!", рекао је Брозовић и доживио френетичан аплауз...
Након тог дана, осим залагања за очување савезне државе Југославије, све чешће сам говорио и о потреби очувања суверености и равноправности српског народа у БиХ...
Прошло је 30 година од тог 26. маја. Много тога битног десило се Србима. И споменуте 1990, када смо морали да оснујемо Српско национално вијеће; поготово током јесени 1991, када смо због игнорисања наше већинске политичке воље, приликом усвајања Меморандума о суверености БиХ чији су аутори и организатори управо политичари Странке демократске акције, морали да оснујемо и Скупштину српског народа у БиХ, те организујемо Плебисцит нашег народа за останак у Југославији...
На самом почетку 1992. године, у Београду и Сарајеву, поновно смо - због све већих притисака, од стране Странке демократске акције и антијугословенски и антисрпски расположених министара Европске заједнице, да прихватимо настанак независне БиХ - морали да организујемо два скупа, да на њима потпишемо документе и почнемо са стварањем Републике Српског народа у БиХ.
Међутим, оба документа - и Конвенција о очувању савезне државе Југославије, потписана 3. јануара у Скупштини Југославије, и Декларација о проглашењу Републике српског народа у БиХ као федералне јединице у савезној држави Југославији, потписана од стране највећег броја тадашњих српских политичара у БиХ и усвојена од посланика Скупштине српског народа у БиХ - руководство и чланови Странке демократске акције, увелико одомаћени у органима и институцијама БиХ, прогласили су непријатељским и нелегалним документима, те наставили са својим активностима на припреми организовања референдума за независност БиХ...
Након одржаног референдума, Странка демократске акције одбацује план Конференције о Босни и Херцеговини (Кутиљеров план) за рјешавање настале политичко-државне кризе, а Босну и Херцеговину захвата рат какав историја, до тада, није забиљежила. Био је то, углавном, рат руководства, чланова и присталица Странке демократске акције - претходне године организованих у "патриотску лигу" и "зелене беретке", а након признања независности БиХ преименованих у Владу БиХ и Армију БиХ - против вођства српског националног покрета у БиХ - односно проглашене Републике Српске и њене војске...
Мировним споразумом, постигнутим у Дејтону, новембра 1995. године, заустављен је тај крвави, непотребни и неуспјешни рат за грађанску Босну и Херцеговину... Нажалост, без обзира на то што је њен оснивач и предсједник прихватио и потписао постојање Републике Српске, и што је прије Општих избора 1996. године Странка демократске акције морала потписати Изјаву ОСЦЕ-у да ће се придржавати Општег оквирног мировног споразума за мир у Босни и Херцеговини, та политичка организација никада није стала са својим дјеловањем против суверенитета српског народа у БиХ и настале Републике Српске. Оружане борбе, и за СДА, јесу престале, али је рат за унитарну Босну и Херцеговину наставила другим средствима, користећи различите тактике и методе.
"Мировним споразумом, постигнутим у Дејтону, новембра 1995. године, заустављен је тај крвави, непотребни и неуспјешни рат за грађанску Босну и Херцеговину..."
Из часа у час, из дана у дан, из мјесеца у мјесец, из године у годину, вођство Странке демократске акције смишља и покушава да спроводе оно што претходно испланира - а увијек је то против Републике Српске и све мањег броја Срба у Федерацији БиХ...
Ове године Странка демократске акције, иако кадровски значајно осиромашена - захваљујући подршци, непринципијелним иницијативама и антисрпском понашању једног броја посланика из Републике Српске, ипак је успјела да обезбиједи добру политичку позицију за активности са државног нивоа против Републике Српске, поготово из Представничког дома Парламентaрне скупштине БиХ и Централне изборне комисије БиХ...
Данас, на годишњицу оснивања Странке демократске акције, можемо да констатујемо да је 30 година њеног дјеловања против Срба у БиХ иза нас. Шта нас, већ од сутра, чека од те странке, видјећемо...
