Желим ли да будем фаворит на предсједничким изборима 2022. године, мораћу, осим личног штаба способних људи, да формирам и једну групу политичара - оданих Српској; разумних и потпуно свјесних да садашња републичка администрација, скоро у потпуности, егзистира на кредитним инфузијама страних банака и да је, као таква, скупа са посланицима, министрима и предсједницима, лојалнија кредиторима неголи свом становништву...
Одабране појединце, који су неопходни за успјех цијелог пројекта, наши бирачи би требало да доживе као окосницу будућег сазива Народне скупштине и Владе Републике Српске, да им поклоне повјерење и да се чврсто повежу са нама...
Сизифов је то посао - знам.
Ипак, желимо ли будућност у којој ћемо бити домаћини са поносом и достојанством, нема нам друге.
Не будемо ли имали храбрости и жеље да се изборимо са садашњом ситуацијом, дефинитивно ћемо се наћи на раскрсници са само двије стрелице:
1. Дужничко ропство у Републици Српској
и
2. Најамништво у Eвропској унији.
