Верификација - Споразума (из Дејтона) потписаног у Паризу - у Организацији уједњених нација (ОУН) - 30. новембра 1995. године, 28. тачка дневног реда - једина је права заштита Републике Српске. Све остало су приче иза којих стоје прецизни политички (али и економски) интереси.
Локални политичари то раде да замајавају овдашње бираче и да што лакше добију њихове гласове (да би се што више обогатили, јер нико добронамјеран не доводи свој народ у овакав положај), а предсједници Србије да пред бирачима у Србији покажу како је Република Српска под њиховом "заштитом" и на тај начин добију гласове бирача који су поријеклом из БиХ и Хрватске. Цијела мудрост је у том систему "спојених посуда". Није случајно да су сви досадашњи предсједници Србије, у процесу примопредаје дужности, као дио инвентара, од својих претходника насљеђивали предсједнике Републике Српске.
Да закључим: ОДЛУКА ОУН ДА У МЕЂУНАРОДНЕ КЊИГЕ УПИШЕ РЕПУБЛИКУ СРПСКУ КАО ДИО БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ - јесте једина (и права) заштита Републике Српске и гаранција њеног постојања.
