Политика

Приказивање чланака по тагу Igor Radojičić

 
Бирачи у Бањалуци имали су два кандидата за градоначелника. Један је био искусан политичар, образован, стручан и, колико знам, сасвим солидно водио градску управу. Међутим, и те како се обрукао 2018. године. Није осјетио потребу да се приближи својим грађанима, да са њима подијели настали проблем и да свој допринос да се дође до истине о смрти младића Давида Драгичевића. Бањалучани су, увјерио сам се у то више пута, са презиром говорили о Радојичићевом понашању у вријеме њиховог окупљања на Тргу Крајине.
Такав Радојичић није имао никаквих шанси да побиједи на изборима. Као политичар био је отписан од својих суграђана. Признао је то, исте вечери након избора, и његов страначки лидер.
 
Други, и за градоначелника Бањалуке изабрани кандидат, је талентовани млађи политичар; има недовољно школске спреме и знања за одговорне функције и то ће му политички противници стално, и с правом, спочитавати. Потребно му је много труда, и нових знања, да мандат који је добио успјешно доведе до краја.
Међутим, нисам сигуран да сви они који улажу новац у Станивуковићеву политичку каријеру имају стрпљења за његово студирање и стручно напредовање на функцији градоначелника Бањалуке.
 
Врло добро се зна да они из сасвим других разлога подржавају кампање појединих политичара. Да бисте лакше одгонетнули зашто то чине, размислите мало, примјера ради, о политичкој каријери Младена Иванића и покушајте доћи до одоговора на питање: Како је предратни комунистички функционер, а послијератни професор економије и осиромашени грађанин Бањалуке, формирао политичку странку, успио да учествује у приватизацији предузећа у Републици Српској и потписује разна документа као члан Предсједништва БиХ?
Не заборавите да се све то десило на штету грађана Републике Српске и саме Републике Српске.
Није Иванић, наравно, једини примјер.
 
(Др Драган Ђокановић, 17. новембар 2020)
Објављено у ОБЈАВЕ