"Ако се отвори рудник литијума, ове општине ће имати три пута већи буџет, имаћете пара да нећете знати шта ћете са њима...", јуче је у Малом Зворнику окупљене грађане мотивисао предсједник Србије Александар Вучић. Предсједник Србије, посјетом овој општини на западу Србије, наставио је са агитовањем за компанију Рио Тинто, да она отвори рудник литијума, без обзира на то што се народ Србије буни против тога...
"Имаћете пара да нећете знати шта ћете са њима!", ударна је реченица Вучићеве јучерашње кампање, Предсједник Србије оцијенио је да ће грађани Малог Зворника и околних општина "пасти" на обећања "да ће имати толико пара да неће знати шта ће са њима".
Слушајући јуче Александра Вучића, сјетио сам се, наравно, његових бројних обећања Србима са Косова и Метохије, а који се сада горко кају што су послушали актуелног предсједника Србије и више не бирају ријечи када говоре и пишу о њему...
Међутим, сјетио сам се и приче једне моје колегинице из Сарајева, која је прије 15-ак година жељела да осунети свог сина. Пошто је каснила са сунећењем, (син је већ постао дјечак), жељела је да се са њим договори око тог захвата. Малени није желио да пристане, па је она кренула са обећањима да ће му купити неколико малих аутомобила. Није успјела да добије његов пристанак. Трактор? Не! Ровокопач? Не! Багер? На багеру је "пао". Неколико дана након хируршке интервенције, ходајући раширених ногу због болова, рекао је мајци: "Погријешио сам! Није требало да пристанем. Не знам шта ми би."
А да ли ће грађани Малог Зворника, Крупња, Лознице и Љубовије, након Вучићевих јучерашњих обећања да ће у случају да Рио Тинто отвори рудник литијума "имати пара да неће знати шта ће са њима", одустати од свог садашњег става да не дозволе отварања рудника?
Видјећемо.
(Доктор Драган Ђокановић, 15. 08. 2024)